Dok je Josip bio u zatvoru, egipatski kralj, kojeg se još zvalo i faraon, imao je snove koje nitko nije mogao objasniti. Ali jedan njegov sluga rekao mu je da Josip može objasniti značenje tih snova. Kad je to čuo, faraon je odmah rekao slugama da mu dovedu Josipa.

Čim ga je ugledao, faraon ga je upitao: “Možeš li mi objasniti moje snove?” Josip mu je odgovorio: “U Egiptu će sedam godina biti jako puno hrane, ali će nakon toga sedam godina u zemlji vladati glad. Zato odaberi nekog mudrog čovjeka i reci mu da sakuplja hranu kako tvoj narod ne bi umro od gladi.” Faraon je nato rekao: “Ja biram tebe! Ti ćeš biti najmoćniji čovjek u Egiptu nakon mene!” Kako to da je Josip znao objasniti faraonove snove? Jehova mu je to otkrio!

Idućih sedam godina Josip je marljivo sakupljao hranu. Nakon toga po cijeloj je zemlji zavladala glad, baš kao što je Josip i rekao. Ljudi iz raznih krajeva dolazili su u Egipat kako bi kupili hranu od Josipa. I Josipov otac Jakov čuo je da u Egiptu ima hrane, pa je poslao onamo svoje sinove da kupe ono što im treba.

Kad su Jakovljevi sinovi došli pred Josipa, on ih je odmah prepoznao. No oni njega nisu prepoznali, već su mu se poklonili, baš kao što je Josip sanjao dok je bio mladić. Josip je htio vidjeti da li ga njegova braća još uvijek mrze, pa im je rekao: “Vi ste uhode! Sigurno želite saznati gdje je naša zemlja slaba!” No oni su mu odgovorili: “Nismo mi uhode! Mi smo svi braća i dolazimo iz Kanaana. Bilo nas je  12, ali jedan naš brat je mrtav, a najmlađi je kod kuće s ocem.” Josip im je nato rekao: “Dovedite mi tog najmlađeg brata, pa ću vam vjerovati!” I tako su se oni vratili kući svom ocu.

Kad mu je obitelj opet ostala bez hrane, Jakov je sinove ponovno poslao u Egipat. Ovog puta sa sobom su poveli i Benjamina, najmlađeg brata. Josip ih je želio iskušati, pa je u Benjaminovu torbu sakrio srebrni pehar, a onda je optužio svoju braću da su ga ukrala. Kad su Josipovi sluge pronašli pehar u Benjaminovoj torbi, braća su se jako prepala. Molila su Josipa da umjesto Benjamina kazni njih.

Josip je u tom času shvatio da su se njegova braća promijenila. Više nije mogao skrivati svoje osjećaje. Briznuo je u plač i rekao im: “Ja sam Josip, vaš brat! Je li moj otac još uvijek živ?” Josipova braća toliko su se iznenadila da nisu znala što bi rekla. Ali Josip ih je ohrabrio: “Nemojte biti žalosni zbog onoga što ste mi napravili. Bog me poslao ovamo da bih vama mogao spasiti život. A sada požurite kući i dovedite mi mog oca.”

Oni su zatim otišli kući javiti ocu dobre vijesti, a onda su i njega doveli u Egipat. Tako su Josip i njegov otac nakon puno godina ponovno bili zajedno.