Мо дад, о Џон Милс, крстинѓа пе ко Њујорк ко 1913 берш, хем тегани сине ле 25 берш. О говор крстибаске икерѓа ле о пхрал Расел. Сигате пало адава, мо дад гело ко Тринидад коте со женинѓа пе јекхе ревно пхењаја, и Констанса Фармер. Мо дад поможинѓа пле амалеске кова со викинела пе сине Вилијам Браун те сикавел и „Фотодрама башо создавање“. Адава керѓе ле џи ко 1923 берш, кеда о Вилијам хем лескири ромни сине бичхалде ки западно Африка. Мо дад хем ми дај, кола со сине лен небесно надеж, ачхиле те служинен ко Тринидад.

Ме даде хем ме даја сине лен ења чхаве. Е прво чхавеске чхивѓе анав Ратерфорд, кова со тегани сине претседатели е корпорацијакоро Watch Tower Bible and Tract Society. Ко 30 декември 1922 берш бијандиљум ме хем чхивѓе манге анав Вудворт, спрема о Клејтон Вудворт, кова со тегани сине уреднико е списаниескоро Златно веко (акана Разбудете се!). Амаре родителија обезбединѓе аменге основно образование, ама посебно поттикнинена амен сине те чхива аменге духовна целија. Ми дај бут шукар хем уверливо џанела сине те објаснинел о чачипе тари Библија. Мо дад бут мангела сине те вакерел аменге библиска парамиса хем адава керела сине ко живо начин.

Са адава со керѓе анѓа бут шукар резултатија. Таро панџ пхраља, трин сием сине ки школа Гилеад. Трин таро амаре пхења, бут берша служинѓе сар пионерке ко Тринидад хем Тобаго. Мо дад хем ми дај шукар сикавѓе амен хем денѓе аменге бут шукар пример, хем аѓаар садинѓе амен „ко е Јеховаскоро кхер“. О охрабрување со добинѓем лендар поможинѓа аменге те ачхова паше е Јеховаја хем те цветина „ко дворија амаре Девлескере“.

Амаро кхер користинела пе сине башо духовна активностија. Аменде авена сине пионерија хем бут пути вакерена аменге сине башо пхрал Џорџ Јанг, мисионери тари Канада кова со англедер посетинѓа о Тринидад. Мле родителија сине бут бахтале џикоте керена сине лафи башо ленгере пуране соработникија ки служба — о брачно пари  Браун — кола со тегани сине ки западно Африка. Са акава поттикнинѓа ман те почминав те џав ки служба кеда сине ман деш берш.

Ко адава време, амаре списанија ко јекх бут директно начин керена сине лафи баши ховавни религија, башо алчно трговско систем хем башо румимо политичко систем. Адалеске, ко 1936 берш о гувернери ко Тринидад, упри касте со влијајнѓе о свештеникија, забранинѓа са амаре публикацие. Гаравѓем и литература, ама понадари да користинаја ла сине са џикоте на трошинѓем ла. Проповединаја сине аѓаар со џаја сине ки јекх колона пхириндор или точаконцар, хем пхираваја сине плакате или делинаја сине флаерија. Исто аѓаар, заедно несаве пхраленцар хем пхењенцар тари Тунапуна, колен со сине лен врда разгласеа, проповединѓем чак џи ко најдур тхана ко Тринидад. Адава сине чаче бут шукар! Акала духовна активностија поттикнинѓе ман те крстинав ман ко 16 берш.

И шукар духовно средина колате со бариљум хем акала интересна искуствија ки служба керѓе ки манде желба те овав мисионери. Адаја желба панда сине ман кеда гељум ко остров Аруба ко 1944 берш, коте со више сине о пхрал Едмунд Камингс. Сием сине бут бахтале кеда ко 1945 берш ки Спомен-свеченост але деш мануша. Пало јекх берш сине кердо о прво собрание ко адава остров.

Сигате пало адава сведочинѓум неформално јекхе колешкаке, и Орис Вилијамс. Ој бут трудинела пе сине те докажинел кај о буќа со сикавела сине лакири вера тане исправна. Ама, кеда почминѓа те проучинел и Библија, ој сиклили о чачипе хем крстинѓа пе ко 5 јануари 1947 берш. Сар со накхела сине о време, заманглем амен хем венчинѓем амен. Ој почминѓа е пионерско службаја ко ноември 1950 берш. Шај те пхенав кај и Орис керѓа мло живото побарвало.

Ко 1955 берш сием сине каниме ко 27 класи тари школа Гилеад. Те шај те џа ки адаја школа, и Орис хем ме мукхлем и бути, бикинѓем о кхер хем јавер буќа, хем гелем аменге тари Аруба. И школа завршинѓем ко 29 јули 1956 берш хем сием сине бичхалде ки Нигерија.

Ки јекх прилика, кеда керела сине лафи баши мисионерско служба, и Орис пхенѓа: „Ко мисионерско живото иси периодија кеда уштеа хем периодија кеда переа, ама е Јеховаскоро духо поможинѓа аменге те прилагодина амен ко са. Ме роме сине ле желба те овел мисионери, ама ман на сине ман адаја желба. Повише мангљум те овел ман мло кхер хем те овен ман чхаве. Ама, почминѓум те размислинав јавер чхане кеда дикхљум кобор тано итно те проповединел пе о шукар хабери. Англедер те завршина е школаја Гилеад, више сиум сине спремно хем одлучно те служинав ки мисионерско служба. Џикоте кхуваја сине ко броди И кралица Мери, о Ворд Торнтон, кова со служинела сине ки канцеларија е пхралескири Натан Нор, пхенѓа аменге: ’Пхравдо тумаро друмо!‘. Исто аѓаар, вакерѓа аменге кај ка служина ко Бетел. ’Ох, на!‘, вакерѓум ко гласо. Ама, сигате прилагодинѓум ман ко живото ко Бетел хем замангљум ле. Адари керѓум различна буќа. Највише мангљум те керав бути ки рецепција. Мангава е манушен, а адатхе сиум сине ко директно контакт е пхраленцар хем е пхењенцар тари Нигерија. Бут лендар авена сине пхерде прашинаја, уморна хем бокхале. Уживинава сине те грижинав ман ленге те шај те освежинен пе хем те одморинен пе. Са адава сине свето служба башо Јехова, адалеске сиум сине бахтали хем задоволно“. Чаче, секоја задача поможинѓа аменге духовно те напредујна.

Јекх пути ко 1961 берш ко Тринидад кхединѓа пе цели амари фамилија заедно несаве амаленцар. Ки адаја прилика, о пхрал о Браун вакерѓа несаве интересна искуствија тари Африка. Тегани ме да вакерѓум башо адава кобор шукар напредујнела о проповедибе ки Нигерија. О пхрал Браун гушинѓа ман хем пхенѓа ме дадеске: „Џони, ту на успејнѓан те џа ки Африка, ама о Вудворт успејнѓа!“ Тегани мо дад пхенѓа: „Само аѓаар Вудворт! Само аѓаар!“ О охрабрување кова со денѓе ман акала слуге со бершенцар верно служинѓе е Јеховаске керѓа те овав панда поодлучно те керав са пошукар мли мисионерско служба.

Ко 1962 берш сине ман бут шужи прилика те добинав додатно обука ко 37 класи тари школа Гилеад, која со трајнѓа деш масек. О пхрал Вилфред  Гуч, кова со тегани сине надгледнико ки подружница ки Нигерија, гело ко 38 класи хем сине бичхалдо те служинел ки Англија. Тегани, манге сине денди и одговорност те овав надгледнико ки подружница ки Нигерија. Сар о пхрал Браун, ме да почминѓум бут пути те путујнав ки цели Нигерија хем те запознајнав ман пхраленцар колен со бут замангљум лен. Иако на сине лен буќа сар со иси ко барвале пхувја, ола сине бахтале хем задоволна, а адава сикавела кај о бахталипе хем о задоволство на авена таро материјална буќа. Бут шукар сине те дикхел пе кај, иако сине ко асавке околностија, ко состанокија секогаш авена сине чиста, уредна хем шукар уравде. Ко конгресија авена сине камионенцар хем автобусенцар со викинена пе болекаја, * колен со нане лен џамија хем произвединена пе ко адава тхан. Бут пути ко адала автобусија шај сине те дикхен пе интересна натписија, сар сој: „Капка по капка хем овела баро океани“.

Кобор тане точна адала лафија! О трудо секоле јекхескоро бут врединела, а амен трудинѓем амен те да амаро дело. Ко 1974 берш, и Нигерија ули и прво пхув пало САД ки која о број е објавителенгоро ресља 100.000 џене. О проповедибе анела сине шуже резултатија!

О проповедибе напредујнела сине иако сине граѓанско војна, која со ки акаја пхув трајнѓа таро 1967 џи ко 1970 берш. Е пхрален ки бијафриско страна тари река Нигер масеконцар нашти сине те овел лен контакт е подружницаја. Мора сине те ингара ленге духовно храна. Молинѓем амен е Јеховаске, сине амен доверба ки лесте хем некобор пути накхлем и река, сар со вакерѓум ко почеток.

Панда памтинава адала опасна путујба преку и река Нигер. Секова моменти шај сине те мударен амен о војникија кола со одма пукајнена сине ко са со движинела пе. Локхе шај сине те астара несаво насвалипе, хем сине бут јавера да опасностија. На сине локхо те накхел пе тари е владакири војска, ама сине панда пострашно те накха тари јавер страна тари река која со контролиринена ла сине о бунтовникија. Јекх рат, чамцоја накхљум и река Нигер тари Асаба џи ки Онича, хем адатхар гељум ко Енугу те охрабринав е одговорна пхрален таро адава тхан. Јавер пути гељум те охрабринав е старешинен ки Аба, коте со о властија нарединѓе те ачхавен пе о светлија раќате. Кеда сием сине ко Порт Харкорт, е владакири војска успејнѓа те накхел о бијафриска барикаде аври тари диз, адалеске чхинавѓем о состанок аѓаар со ки сиг молинѓем амен.

Адала состанокија бут ваљанѓе е пхраленге. Ола уверинѓе лен кај о Јехова мангела лен хем ки ленде добинѓе упатствија баши неутралност хем јекхипе, кола со бут ваљанѓе ленге. О пхраља тари Нигерија ачхиле верна ко адава пхаро време. Ола сикавѓе мангипе кова со сине побаро таро адава со мрзинена пе сине о племија хем ачхиле ко јекхипе. Сине аменге бари чест со шај сине те ова узи ленде ко адала пхаре времија!

Ко 1969 берш, о пхрал Милтон Хеншел сине претседавачи ко меѓународно конгрес е темаја „Мир ки пхув“, кова со икерѓа пе ко стадиони Јенки ко Њујорк. Ко адава конгрес служинава сине сар лескоро помошнико хем бут сиклиљум лестар. Адава сине манге бут корисно соске о наредно берш ко Лагос (Нигерија) икерѓем о меѓународно конгрес е темаја „Мануша спрема е Девлескири волја“. Адава берш само со завршинѓа и граѓанско војна, адалеске шај те вакерав кај те на овел амен сине и помош таро Јехова нашти сине те икера адава конгрес. Сине присутна 121.128 мануша, а и програма сине ко 17 чхибја. О пхрал Нор, о пхрал Хеншел хем јавера пхраља але авионеа таро САД хем тари Англија те шај те овен присутна ко акава конгрес, коте со крстинѓе пе 3.775 мануша — јекх таро најбаре крштевања со случинѓе пе пали Педесетница 33 берш а.е. Адалеске со поможинава сине те организиринел пе акава конгрес, никогаш ко мло живото на сиум сине добором бут зафатимо. О пораст ко број е објавителенгоро чаче сине сар експлозија!

Ки Нигерија сием сине повише таро 30 берш, хем понекогаш служинава сине сар патувачко надгледнико хем сар зонско надгледнико ки западно Африка. О мисионерија сине бут благодарна со сикавѓем внимание секоле јекхеске лендар хем со охрабринѓем лен ко адала прилике. Сине аменге баро задоволство те уверина лен кај на бистерѓем лен! Тари акаја служба сиклиљум кај те шај те  поможинел пе е пхраленге хем е пхењенге те служинен е Јеховаске хем те шај е Девлескири организација те овел духовно зорали хем ко јекхипе, мора те сикавел пе внимание секоле јекхеске.

О Јехова поможинѓа аменге те икљова ко крајо е проблеменцар со анѓе и војна хем о насвалипе. Дикхлем кај о Јехова дела амен берекети. И Орис ки јекх прилика пхенѓа:

„Е солдујен некобор пути сине амен маларија. Јекх пути о Вудворт пело ко несвест хем ингарѓем ле ки болница ко Лагос. Пхенѓе манге кај нане те ачховел џивдо, ама ачхило! Кеда освестинѓа пе, почминѓа те вакерел о шукар хабери башо е Девлескоро Царство е манушеске со грижинела пе сине леске ки болница. Пало адава, о Вудворт хем ме гелем ко адава мануш кова со викинела пе Нвамбиве, хем продолжинѓем те кера леа лафи баши Библија. Ов прифатинѓа о чачипе хем пало адава уло старешина ки Аба. Ме да поможинѓум буте џененге, па чак ревна муслиманенге, те овен верна слуге е Јеховаскере. Бут уживинѓем адалеске со запознајнѓем хем заманглем е манушен тари Нигерија, ленгири култура, ленгере адетија хем ленгири чхиб“.

Адаја сине панда јекх бути со сиклилем: Те шај те ова успешна ки служба ки јавер пхув, ваљани те сикљова те манга амаре пхрален хем пхењен бизи разлика тари сави култура тане.

Пали амари служба ко Бетел ки Нигерија, ко 1987 берш сием сине бичхалде сар мисионерија ко бут шужо остров Сент Лусија кова со аракхљола ко Кариби. Сине бут шукар те служинел пе адари, ама сине амен неве проблемија. Ки Африка е муршен сине лен повише ромња, а ки Сент Лусија о проблеми сине со о ром хем и ромни живинена сине бизо те венчинен пе. Ама, е Девлескоро Лафи поттикнинѓа буте џенен те керен баре промене ко пло живото.

Адалеске со алем ко пхуре берша, о пхраља таро Водечко тело ко 2005 берш одлучинѓе те џа те живина ко главно седиште, кова со тегани сине ко Бруклин (Њујорк). Секова диве благодаринава е Јеховаске со денѓа ман е Ориса. Ој мули ко 2015 берш, а адава анѓа манге дукх која со нашти те објаснинел пе. Ој сине бут грижливо ромни која со сине ла бут шукар особине. Заедно сием сине 68 берш хем бут мангава ла сине. Халилем кај ако мангаја те ова бахтале, било ко брако или ко собрание, ваљани те поштујна о поглаварство, те простина цело вилеа, те ачхова понизна хем те сикава о особине кола со авена таро свети дух.

Кеда сием сине разочариме или обесхрабриме, тегани молинаја амен сине е Јеховаске те поможинел аменге те служина леске. Џикоте трудинаја амен сине секогаш те прилагодина амен ко различна околностија хем те кера промене ки аменде, дикхаја сине сар о буќа џана ко пошукар — а о најшукар тек авела! (Иса. 60:17; 2. Кор. 13:11).

О Јехова наградинѓа мле родителенгоро хем е јаверенгоро трудо ко Тринидад хем Тобаго. Адалеске, спрема о последна извештаија, адари служинена е Јеховаске 9.892 мануша. Адалеске со о пхраља ки Аруба трудинѓе пе, о прво собрание коте со служинава сине напредујнѓа хем акана ко адава остров иси 14 бут шукар собранија. О број таро објавителија ки Нигерија барило ко 381.398. А ки Сент Лусија 783 мануша служинена е Јеховаске.

Акана иси ман повише таро 90 берш. Ко Псалм 92:14 околенге сој „садиме ко е Јеховаскоро кхер“ пишинела: „Ка цветинен чак кеда о бала ленгере ка парњон, ка ачхон састе хем зорале“. Бут сиум благодарно башо живото со накхљум ле ки служба башо Јехова. О барвало духовно наследство охрабринѓа ман те дав о најшукар мандар е Јеховаске. О Јехова сикавѓа манге пло верно мангипе хем мукхља ман те цветинав ко лескере дворија (Пс. 92:13).