Сар изглединела сине о Исус?
Со вакерела и Библија:
Никој на џанела сар точно изглединела сине о Исус, соске ки Библија нане опишимо лескоро физичко изглед. Акава сикавела кај нане важно сар личинела сине о Исус. Сепак, и Библија поможинела амен те овел амен јекх одредено слика башо адава сар изглединела сине.
Деталија башо Исус: О Исус сине Евреи хем шај наслединѓа семитска црте тари пли дај (Евреите 7:14). Сигурно на разликујнела пе сине бут таро јавера мануша. Ки јекх прилика, ов тајно гело тари Галилеја ко Ерусалим бизо некој те пенџарел ле (Јован 7:10, 11). Освен адава, веројатно ни на разликујнела пе сине бут таро пле најпаше ученикија. Адалеске кеда ваљани сине те астарен ле, о Јуда Искариот чак мора сине те сикавел кој тано о Исус (Матеј 26:47-49).
Лескере бала: Најверојатно е Исусе на сине ле баре бала соске ки Библија пишинела кај лаџаво тано е муршеске те овел ле баре бала (1. Коринќаните 11:14).
Брада: Е Исусе сине ле брада. Ов поштујнела сине о еврејско закони кова со забранинела сине е муршенге те руминен о краија таро пумаре браде (3. Мојсеева 19:27; Галатите 4:4). Исто аѓаар, е Исусескири брада тани спомними ко јекх пророштво башо лескоро мучибе (Исаија 50:6).
Тело: О Исус сине зорало мануш. На пример, џикоте керела сине пли служба ки Пхув, ов пхирела сине бут километре (Матеј 9:35). Исто аѓаар, дуј пути чистинѓа о храми адалеа со превртинѓа о асталија околенгере со менинена сине паре. А јекх пути, палдинѓа е стока камшикоја (Лука 19:45, 46; Јован 2:14, 15). Ки јекх енциклопедија пишинела: „Са со пишинела ко Евангелија сикавела кај [о Исус] сине састо хем силно“ (McClintock and Strong’s Cyclopedia, том IV, страница 884).
Изразија ко муј: О Исус сине љубезно хем сочувствително, хем адава сигурно шај сине те дикхел пе ко лескоро муј (Матеј 11:28, 29). Разна мануша авена сине ки лесте те шај те добинен утеха хем помош (Лука 5:12, 13; 7:37, 38). Чак о чхаве осетинена пе сине бут шукар узи лесте (Матеј 19:13-15; Марко 9:35-37).
Погрешно мислибе башо адава сар изглединела сине о Исус
Погрешно мислибе: Несаве мануша вакерена кај е Исусе сине ле африканско потекло адалеске со ко лил Откровение лескере бала тане споредиме волнаја, а лескере пре бакареа (Откровение 1:14, 15).
Чачипе: Јекх баро дело таро адава со пишинела ко лил Откровение тано симболично, јавере лафенцар „ко знакија“ (Откровение 1:1). Е Исусескере бала хем пре сине опишиме ко јекх симболично начин. И цел таро адава соске сине аѓаар опишиме тани, те истакнинен пе несаве таро лескере особине откеда воскреснинѓа, а на те сикавел сар изглединела сине џикоте сине ки Пхув. Ко Откровение 1:14 пишинела: „Лескоро шеро хем бала сине парне сар парни волна, сар ив“. Ко акава стихо керела пе лафи баши боја е баленгири. О парне бала тане симболи баши и мудрост со авела е бершенцар (Откровение 3:14). Исто сар со на мислинаја кај е Исусескере бала сине парне сар ив, аѓаар ни на ваљани те мислина кај лескере бала сине сар волна.
Е Исусескере пре тане опишиме сар чисто бакари (Откровение 1:15). Освен адава, и Библија вакерела кај лескоро муј тано сар кхам кова со силно светинела (Откровение 1:16). Адалеске со на постојнела раса која со иси ла асавки боја ки кожа сар со пишинела ко акава стихо, и визија таро Откровение мора те овел симболично хем сикавела е воскресниме Исусе кова со живинела ки светлина колате со нане пристап е манушен (1. Тимотеј 6:16).
Погрешно мислибе: О Исус сине слабо хем на сине ле сила.
Чачипе: О Исус на сине слабо, него силно хем храбро. На пример, ов храбро иклило англи група мануша кола со але те астарен ле хем вакерѓа ленге кај ов тано адава кас со родена (Јован 18:4-8). Адалеске со користинела сине различна алатија џикоте керела сине бути сар столари, ов сигурно сине силно (Марко 6:3).
Тегани појавинела пе јекх пучибе: Соске о Исус нашти сине коркори те пхиравел о стубо мучибаске џи ко тхан коте со ваљани сине те мударен ле? Освен адава, соске муло англедер о јавера мануша со сине осудиме? (Лука 23:26; Јован 19:31-33). Англедер те овел мудардо, о Исус сине бут уморно. На суќа цело рат хем исто аѓаар сине ле бари емоционално дукх (Лука 22:42-44). Адаја рат, несаве Евреија асана сине леске хем кхувена ле сине, а сабајле о Римјања мучинѓе ле (Матеј 26:67, 68; Јован 19:1-3). Са адава најверојатно керѓа посигате те мерел.
Погрешно мислибе: О Исус никогаш на сине расположимо хем бахтало.
Чачипе: О Исус совршено сикавела сине о особине пле небесно Дадескере е Јеховаскере колеске со и Библија вакерела кај тано бахтало Девел (1. Тимотеј 1:11; Јован 14:9). Уствари, о Исус сикавела сине е јаверен да сар те овен бахтале (Матеј 5:3-9; Лука 11:28). Са акава сикавела кај о Исус секогаш сине бахтало.