Након што је отишао из Јерусалима у понедељак после подне, Исус је стигао у Витанију, на источним обронцима Маслинске горе. Вероватно је преноћио код својих пријатеља, Лазара, Марије и Марте.

Сада је било јутро 11. нисана. Са својим ученицима је поново био на путу за Јерусалим, где ће последњи пут посетити храм. Такође је био и последњи дан његове службе у јавности, пре него што прослави Пасху и покаже како треба обележавати спомен на његову смрт. Након тога, биће изведен пред суд и погубљен.

На путу од Витаније преко Маслинске горе према Јерусалиму, Петар је видео смокву коју је Исус претходног јутра проклео. „Учитељу, погледај“, узвикнуо је, „осушила се она смоква коју си проклео“ (Марко 11:21).

Али зашто је Исус проклео смокву, па се она осушила? Он је дао одговор: „Заиста, кажем вам, ако будете имали веру и ако не будете сумњали, чинићете не само ово што сам ја учинио смокви него и ако кажете овој гори: ’Дигни се и баци се у море‘, биће тако. И све што с вером затражите у молитви, добићете“ (Матеј 21:21, 22). Тако је поновио мисао о томе да вера има моћ да премешта горе (Матеј 17:20).

Исус је осушену смокву употребио као упечатљив пример који показује колико је важно имати веру у Бога. О томе је рекао: „Све оно за шта се молите и што тражите, верујте да сте већ добили, и имаћете то“ (Марко 11:24). Заиста изузетно важна поука за све Исусове следбенике! Посебно је била важна за Исусове апостоле, с обзиром на то с каквим ће се потешкоћама ускоро суочити. Међутим, постоји још једна сличност између осушене смокве и вере.

Попут ове смокве, и израелски народ је одавао потпуно други утисак. Споља се чинило да се држе Закона будући да су били у савезу с Богом. Међутим, у целини гледано, тај народ није имао веру и није доносио плод. Чак су одбацили и Божјег Сина! Дакле, на примеру бесплодне, осушене смокве, Исус је показао шта ће снаћи тај неверни народ који није доносио жељени плод.

Убрзо су Исус и ученици стигли у Јерусалим. Он је по обичају отишао у храм и тамо поучавао. Свештенички главари и старешине народа, вероватно имајући у виду како је Исус претходног дана поступио с мењачима новца, напали су га питањима: „Којом влашћу то чиниш? Ко ти је дао ту власт да то чиниш?“ (Марко 11:28).

Исус им је на то узвратио: „Нешто ћу вас питати. Одговорите ми, па ћу и ја вама рећи којом влашћу ово чиним. Да ли је крштење којим је Јован крстио било с неба или од људи? Одговорите ми.“ Свештеници и старешине су били затечени, па су почели да се договарају како да му одговоре: „Ако кажемо: ’С неба‘, рећи ће: ’Зашто му онда нисте веровали?‘ А да кажемо: ’Од људи‘?“ Премишљали су се зато што су се плашили народа, „јер су сви сматрали да је Јован заиста био пророк“ (Марко 11:29-32).

Исусови противници нису могли смислити добар одговор. Зато су рекли: „Не знамо.“ На то им је он рекао: „Ни ја вама нећу рећи којом влашћу ово чиним“ (Марко 11:33).