Након 40 дана проведених у пустињи, а пре него што је кренуо назад у Галилеју, Исус је још једном отишао код Јована. Јован је показао на њега и узвикнуо: „Ево Јагњета Божјег које односи грех света! То је онај за кога сам рекао: ’За мном долази човек који је испред мене, јер је постојао пре мене‘“ (Јован 1:29, 30). Иако је Јован био нешто мало старији од Исуса, он је знао да је Исус постојао пре њега као духовно биће на небу.

Неколико седмица раније, када је Исус дошао да се крсти, Јован није био потпуно сигуран да је он Месија. „Ни ја га нисам знао“, рекао је Јован, „али зато сам и дошао да крштавам водом да би се он показао Израелу“ (Јован 1:31).

Затим је својим слушаоцима рекао шта се десило када је Исус дошао да се крсти: „Видео сам како дух као голуб силази с неба и остаје на њему. Ни ја га нисам знао, али онај који ме је послао да крштавам водом рекао ми је: ’На кога видиш да дух силази и остаје на њему, то је онај који крштава светим духом.‘ Ја сам то видео и сведочим да је он Син Божји“ (Јован 1:32-34).

Јован је био са своја два ученика када је Исус наредног дана поново дошао. Том приликом је рекао: „Ево Јагњета Божјег!“ (Јован 1:36). Тада су та два ученика кренула за Исусом. Један од њих је био Андрија. Изгледа да је други био онај који је забележио овај догађај, а такође се звао Јован. Он је по свему судећи био Исусов рођак, будући да је син Саломе, која је вероватно Маријина сестра.

Исус се окренуо и угледао Андрију и Јована како га следе. Зато их је упитао: „Шта тражите?“

„Раби“, одговорили су му, „где станујеш?“

„Дођите и видећете“, рекао им је Исус (Јован 1:37-39).

Било је четири сата после подне, и Андрија и Јован су провели остатак дана с Исусом. Андрија је био толико узбуђен да је отишао по свог брата Симона, који је такође био познат и као Петар, и рекао му: „Нашли смо Месију!“ (Јован 1:41). Онда га је одвео код Исуса. Оно што се касније догодило показује да је и Јован отишао по свог брата Јакова и довео га код Исуса, иако Јован тај детаљ није забележио у својим списима.

Сутрадан је Исус наишао на Филипа из Витсаиде. То је било родно место Андрије и Петра и налазило се на северној обали Галилејског мора. Исус је позвао Филипа: „Пођи за мном“ (Јован 1:43).

 Филип је затим пронашао Натанаила, који се такође звао Вартоломеј, и рекао му: „Нашли смо онога о коме су писали Мојсије у Закону и Пророци: Исуса, Јосифовог сина, из Назарета.“ Натанаило је био сумњичав и рекао је Филипу: „Може ли ишта добро доћи из Назарета?“

„Дођи и види“, позвао га је Филип. Исус је видео како Натанаило прилази и рекао: „Ево правог Израелца, у коме нема преваре.“

„Одакле ме познајеш?“, упитао га је Натанаило.

Исус му је одговорио: „Видео сам те пре него што те је Филип позвао, док си био под смоквом.“

Натанаило му је изненађено одговорио: „Учитељу, ти си Син Божји, ти си краљ Израела.“

„Зар верујеш зато што сам ти рекао да сам те видео под смоквом?“, питао га је Исус. „Видећеш и више од тога.“ Тада је дао следеће обећање: „Заиста, заиста, кажем вам, видећете небо отворено и Божје анђеле како узлазе и силазе к Сину човечјем“ (Јован 1:45-51).

Убрзо је Исус са својим ученицима напустио Јорданску долину и кренуо у Галилеју.