15. ПОГЛАВЉЕ
Заузела се за Божји народ
1-3. (а) Зашто се Јестира плашила док је прилазила свом мужу? (б) Која ћемо питања размотрити?
ЈЕСТИРИ није лако да остане смирена док прилази дворишту палате у Сусану. Све је тако импресивно — разнобојни рељефни украси крилатих бикова, стрелаца и лавова од глазиране цигле, избраздани камени стубови и велелепне статуе. И сам положај тврђаве је јединствен. Смештена је на пространој висоравни с погледом на снежне врхове Загроских планина и кристално чисте воде реке Хоаспес. Сваки детаљ у овој тврђави осмишљен је тако да истакне огромну моћ човека коме се Јестира управо упутила, оног који је себе називао „великим краљем“. То је такође њен муж.
2 Муж? Ниједна млада Јудејка сигурно није замишљала мужа попут краља Асвира! * За њега не постоје узори као што је Аврахам, човек који је понизно прихватио Божји савет да послуша своју жену Сару (Пост. 21:12). Краљ готово ништа не зна о Јестирином Богу, Јехови, и његовом Закону. Међутим, врло добро познаје персијски закон, који забрањује управо оно што Јестира намерава да учини. О чему је реч? У закону стоји да свако ко би се непозван појавио пред персијским владарем може бити кажњен смрћу. Јестира није позвана, а ипак се упутила код краља. Док се приближава унутрашњем дворишту, одакле ће је краљ видети са свог престола, можда има осећај да иде у сусрет смрти. (Прочитати Јестиру 4:11; 5:1.)
3 Зашто се Јестира изложила таквој опасности? И шта можемо научити од ове изузетне жене чија је вера пример за нас? Осмотримо најпре како је Јестира доспела у тако необичне околности и постала краљица Персије.
Јестирино порекло
4. Шта знамо о Јестири и зашто је живела са својим рођаком Мардохејем?
4 Јестира је рано остала без родитеља. О њима не знамо много осим да су јој дали име Адаса, што на хебрејском значи „мирта“ — прелеп жбун с белим цветовима. Када су они умрли, на девојчицу се сажалио један рођак, добар човек по имену Мардохеј. Био јој је брат од стрица, али много старији од ње. Довео ју је у свој дом и прихватио као рођену ћерку (Јест. 2:5-7, 15).
5, 6. (а) Чему је Мардохеј поучавао Јестиру? (б) Како су Јестира и Мардохеј живели у Сусану?
5 Мардохеј и Јестира су били јудејски изгнаници у персијској престоници, где су вероватно морали да подносе известан презир због своје религије и Закона ког су се држали. Јестири је сигурно много значило што ју је Мардохеј поучавао о Јехови, милосрдном Богу који је у прошлости много пута избављао свој народ из невоље — и који ће то поново учинити (Лев. 26:44, 45). Нема сумње да су њих двоје постали веома блиски, попут оца и кћери.
6 Мардохеј је очигледно обављао неку службу у тврђави Сусан, будући да је седео на краљевим вратима заједно с другим слугама (Јест. 2:19, 21; 3:3). Иако не знамо тачно како су Јестири пролазили дани док је одрастала, слободно можемо рећи да је добро бринула о свом старијем рођаку и њиховом дому. Највероватније су живели у сиромашнијем делу града који је од краљевске тврђаве одвајала река. Можда је радо одлазила на пијацу у Сусану, где су златари, сребрари и други трговци излагали своју робу. Није могла ни да замисли да ће такве луксузне ствари једног дана за њу постати део свакодневице. Јестира није ни сањала каква је будућност чека.
„Лепог стаса и лепог лица“
7. Због чега је Астина свргнута и шта се затим десило?
7 Једног дана, Сусаном се пронео глас о пометњи на краљевом двору. На Јест. 1:1–2:4).
раскошној гозби, Асвир је угађао великашима најскупоценијом храном и пићем и одлучио да позове своју прелепу краљицу Астину, која је за то време одржавала гозбу за жене. Али она није желела да дође. Понижен и веома љут, краљ је упитао своје саветнике како да казни Астину. Који је био исход? Одлучено је да она буде свргнута. Његове слуге су кренуле у потрагу за лепим, младим девојкама од којих ће краљ изабрати нову краљицу (8. (а) Зашто се Мардохеј можда бринуо за Јестиру док је одрастала? (б) Како на нас треба да утиче библијско гледиште о лепоти? (Видети и Пословице 31:30.)
8 Можемо замислити како Мардохеј посматра Јестиру и испуњен поносом, али и бригом, запажа како његова мала рођака израста у изузетну лепотицу. За њу је речено: „Девојка је била лепог стаса и лепог лица“ (Јест. 2:7). Библија пружа уравнотежено гледиште о лепоти. Она је диван украс, али је безвредна ако особа није мудра и понизна јер тада само потхрањује сујету, понос и друге ружне одлике. (Прочитати Пословице 11:22.) Можда смо и сами били сведоци тога. А шта ће бити с Јестиром? Да ли ће њена лепота бити предност или слаба тачка? Време ће показати.
9. (а) Шта се догодило с Јестиром када су је краљеве слуге запазиле и зашто јој је растанак с Мардохејем сигурно тешко пао? (б) Зашто је Мардохеј дозволио да се Јестира уда за човека који није служио Јехови? (Укључити и оквир.)
9 Краљеве слуге су запазиле Јестиру. Одвели су је у краљеву палату преко реке, раздвојивши је од Мардохеја (Јест. 2:8). Растанак им је сигурно тешко пао јер су били попут оца и ћерке. Мардохеј никако није желео да се његова Јестира уда за човека који не служи Јехови, па био то и краљ. Али он ту ништа није могао. * Нема сумње да је те последње тренутке користио да јој да још неки мудар савет. А Јестира је сигурно упијала сваку његову реч. Док су је водили ка тврђави у Сусану, безброј питања јој је пролазило кроз главу. Какав ли је живот чека?
Стицала је наклоност „свих који су је виђали“
10, 11. (а) Како је Јестирино ново окружење лако могло утицати на њу? (б) Чиме је Мардохеј показао да брине за Јестиру?
10 Јестира се затекла у свету који је био потпуно нов и непознат за њу. Била је међу ’многим девојкама‘ које су доведене из целог Персијског царства. Њихови обичаји, језици Јест. 2:8, 12). У таквом окружењу где се све вртело око лепоте, те младе жене су лако могле постати опседнуте изгледом, што потхрањује сујету и такмичарски дух. Да ли је тако било с Јестиром?
и ставови сигурно су се веома разликовали. Под надзором слуге по имену Игај, девојке су прошле једногодишње раздобље улепшавања које је обухватало масажу мирисним уљима (11 Нико на целом свету није био више забринут за њу од Мардохеја. Читамо да је из дана у дан гледао да се нађе што ближе кући за жене не би ли сазнао како је Јестира (Јест. 2:11). Понека вест која је успевала да стигне до њега, вероватно преко сусретљивих слугу, на његовом лицу је измамила осмех задовољства. Због чега је имао разлога да буде поносан на њу?
12, 13. (а) Какав је утисак Јестира остављала на људе око себе? (б) Зашто је Мардохеј био задовољан када је сазнао да Јестира није открила своје порекло?
Јест. 2:9, 15). Да ли би сама лепота оставила тако снажан утисак на све? Не, њу је красило нешто много вредније.
12 Јестира се толико допала Игају да је према њој имао велику наклоност и дао јој седам слушкиња и најбоље место у кући за жене. У запису чак стоји: „Све то време Јестира је стицала све већу наклоност свих који су је виђали“ (13 На пример, у запису стоји да „Јестира није помињала ни свој народ ни своје порекло, јер јој је Мардохеј заповедио да о томе не говори“ (Јест. 2:10). Мардохеј јој је рекао да не открива своје јудејско порекло јер је вероватно видео да међу персијским великашима има пуно предрасуда према њиховом народу. Сигурно је за њега било велико задовољство када је сазнао да је Јестира, иако више није била под његовим будним оком, и даље једнако мудра и послушна!
14. Како се млади данас могу угледати на Јестиру?
14 Данашњи млади исто тако могу донети радост својим родитељима и старатељима. Када су далеко од њих, па чак и ако су окружени површним, неморалним и злим људима, млади се могу одупрети лошим утицајима и држати се исправних мерила. Када по узору на Јестиру тако чине, они радују срце свог небеског Оца. (Прочитати Пословице 27:11.)
15, 16. (а) Како је Јестира освојила краљево срце? (б) Зашто је можда Јестири било тешко да се прилагоди на нове околности?
15 Када је дошло време да Јестира изађе пред краља, могла је да узме шта год је хтела како би се још више улепшала. Међутим, она је показала скромност не тражећи ништа осим онога што јој је Игај рекао (Јест. 2:15). Вероватно је разумела да самом лепотом неће освојити краљево срце; скромност и понизност су права реткост која ће се далеко више ценити. Да ли је била у праву?
16 Одговор налазимо у следећим речима: „Краљ је заволео Јестиру више од свих других жена, и она је стекла његову наклоност и љубав више од свих других девојака. Ставио јој је на главу краљевски турбан и учинио ју је краљицом уместо Астине“ (Јест. 2:17). Овој понизној младој Јудејци вероватно је било тешко да се прилагоди на ту промену у начину живота — постала је нова краљица, супруга најмоћнијег владара на земљи у то време! Да ли се понела због свог новог положаја? Далеко од тога!
17. (а) Како знамо да је Јестира остала послушна свом поочиму? (б) Зашто је Јестира изузетан пример за нас?
17 Јестира је остала послушна свом поочиму Мардохеју. Сачувала је тајну о свом јудејском пореклу. Поред тога, када је Мардохеј сазнао да се спрема убиство Асвира, Јестира је послушно пренела његово упозорење краљу и завера је осујећена (Јест. 2:20-23). И даље је показивала веру у Бога својом скромношћу и послушношћу. Она је заиста изузетан пример за нас будући да се у данашњем свету, у ком преовладавају непослушност и бунтован став, на послушност углавном не гледа као на врлину. Али људи који су искрено одани Богу цене послушност, попут Јестире.
Јестирина вера на испиту
18. (а) Из ког разлога Мардохеј највероватније није желео да се поклони пред Аманом? (Видети и фусноту.) (б) Како верни мушкарци и жене данас опонашају Мардохеја?
18 Човек по имену Аман стекао је велики углед на двору краља Асвира. Краљ га је узвисио одмах до себе, учинивши га главним саветником и управитељем целог царства. Чак је наредио да се сви поклоне пред њим када га виде (Јест. 3:1-4). Тај закон представља проблем за Мардохеја. Он сматра да треба да буде послушан краљу, али не по цену послушности Богу. Аман је Агагеј, што очигледно значи да је потомак Агага, амаличког краља ког је погубио Божји пророк Самуило (1. Сам. 15:33). Амаличани су толико далеко отишли у свом злу да су постали непријатељи Јехове и Израела. Бог је изрекао осуду том народу * (Пон. зак. 25:19). Како би се онда један верни Јудејац могао поклонити пред Амаличанином? Мардохеј то себи не би допустио и зато остаје чврсто при својој одлуци. И дан-данас су верни мушкарци и жене спремни да ризикују живот како би се држали начела: „Богу се морамо покоравати, а не људима“ (Дела 5:29).
19. Шта је Аман желео и како је придобио краља?
19 Аман је ван себе од беса. Али није му довољно да убије само Мардохеја. Жели да истреби цео његов народ! Аман придобија краља тако што приказује Јудејце у најгорем светлу. Не помињући њихово име, указује на то да су неважан народ, „расејан и издвојен међу другим народима“. Што је још горе, оптужује их за побуну говорећи да они не слушају краљеве законе. Предлаже да у краљеву ризницу приложи огромну суму новца како би покрио трошкове који ће настати због покоља Јудејаца. * Асвир даје Аману свој печатни прстен и тиме га овлашћује да спроведе оно што је наумио (Јест. 3:5-10).
20, 21. (а) Како је Аманова одредба утицала на Јудејце широм Персијског царства, укључујући Мардохеја? (б) Шта је Мардохеј молио Јестиру да уради?
20 Ускоро гласници на коњима јуре до сваког дела огромног царства, носећи смртну пресуду јудејском народу. Јестиру 3:12–4:1.)
Како ли је страшан тренутак када та објава стиже до далеког Јерусалима! Тамо се остатак Јудејаца, који су се вратили из вавилонског ропства, мучи да обнови град који је још увек без одбрамбених зидина. Када чује ове ужасне вести, Мардохеј се можда присећа сународника у Јерусалиму, као и пријатеља и рођака у Сусану. У очајању раздире одећу, облачи кострет, посипа се пепелом и усред града јадикује на сав глас. За то време Аман седи и пије са краљем и уопште га не дотиче жалост коју је изазвао међу многим Јудејцима и њиховим пријатељима у Сусану. (Прочитати21 Мардохеј зна да мора нешто да предузме. Али шта он може да учини? Вест о његовој жалости стиже до Јестире. Она му шаље одећу, али Мардохеј одбија утеху. Можда се већ дуго питао зашто је његов Бог Јехова дозволио да драга Јестира буде одведена и постане краљица паганског владара. Сада се разлог може наслутити. Мардохеј шаље поруку краљици, молећи је да се обрати краљу и заузме се „за свој народ“ (Јест. 4:4-8).
22. Зашто се Јестира плашила да се појави пред својим мужем? (Видети и фусноту.)
* (Јест. 4:9-11).
22 Јестирино срце је сигурно задрхтало када је примила ту поруку. Налази се пред највећим испитом вере. Уплашена је и то отворено каже Мардохеју. Подсећа га на краљев закон. Појавити се пред њим непозван равно је потписивању смртне пресуде. Онај ко то учини биће поштеђен само ако краљ према њему пружи своје златно жезло. Да ли Јестира има иједан разлог да се нада таквој милости? Нема сумње да се сетила како је прошла краљица Астина када је одбила да се појави пред краљем. Поред тога, Јестира каже Мардохеју да је краљ није звао тридесет дана! Због тога има много разлога да се пита да ли је можда изгубила наклоност свог хировитог мужа23. (а) Шта је Мардохеј рекао да би учврстио Јестирину веру? (б) Зашто је Мардохејев пример вредан опонашања?
23 Мардохеј јој одговара одлучно како би учврстио њену веру. Уверава је да ако ништа не предузме, Јудејцима ће избављење доћи из неког другог извора. А како би она могла очекивати да ће бити поштеђена када прогонство узме маха? Мардохеј показује да има снажну веру у Јехову, који никада не би дозволио да његов народ буде истребљен и да његова обећања остану неиспуњена (Ис. Нав. 23:14). Затим пита Јестиру: „Ко зна ниси ли управо због часа као што је овај дошла до краљевског достојанства?“ (Јест. 4:12-14). Зар Мардохејев пример није вредан опонашања? Он се потпуно узда у свог Бога, Јехову. Да ли је тако и с нама? (Посл. 3:5, 6).
Вера снажнија него страх од смрти
24. Како је Јестира показала веру и храброст?
24 Стиже одлучујући тренутак за Јестиру. Она тражи од Мардохеја да окупи њене сународнике како би јој се придружили у тродневном посту и своју поруку закључује једноставним речима које ни после много векова нису изгубиле своју снагу. С вером и храброшћу она каже: „Ако треба да погинем, нека погинем“ (Јест. 4:15-17). Током та три дана сигурно се моли усрдније него икада у животу. Напокон стиже тај час. Обукла је најлепшу краљевску одећу не би ли придобила милост свога мужа. А онда полази.
25. Опиши шта се десило када се Јестира појавила пред својим мужем.
25 Као што је описано у уводу овог поглавља, Јестира се упутила ка краљевом двору. Можемо само замислити њене неспокојне мисли и усрдне молитве. Закорачила је у двориште, одакле је могла видети Асвира на престолу. Лице му је уоквирено пажљиво негованим, симетричним увојцима и четвртастом брадом. Можда покушава да протумачи израз његовог лица. Ако мора да чека неколико тренутака, то јој сигурно изгледа као вечност. Али напокон ју је муж угледао. Нема сумње да се на његовом лицу најпре види изненађење, али оно убрзо поприма блажи израз. Он пружа своје златно жезло! (Јест. 5:1, 2).
26. Зашто је правим хришћанима потребна храброст какву је имала Јестира и због чега је пред њом тек стајао велики задатак?
26 Јестира је наишла на ухо које је спремно да слуша и добила је прилику да се изрази. Заузела се за свој народ и за свог Бога, пружајући предиван пример вере свим Божјим слугама до дан-данас. Данашњи прави хришћани веома цене такве примере. Исус је рекао да ће његове искрене следбенике одликовати самопожртвована љубав. (Прочитати Јована 13:34, 35.) Да бисмо показали такву љубав, често нам је потребна храброст попут Јестирине. Али, иако се она тог дана храбро заузела за Божји народ, пред њом је тек стајао велики задатак. Како ће убедити краља да његов омиљени саветник Аман злобно кује заверу? Шта да учини да се спасе њен народ? Та питања ћемо осмотрити у наредном поглављу.
^ одл. 2 Сматра се да је Асвир био Ксеркс I, који је владао Персијским царством почетком петог века пре н. е.
^ одл. 9 Видети оквир „Питања о Јестири“ у 16. поглављу.
^ одл. 18 Могуће је да је Аман био међу последњим Амаличанима, пошто је њихов „остатак“ побијен још у време краља Језекије (1. Лет. 4:43).
^ одл. 19 Аман је понудио 10 000 таланата сребра, што би данас износило на стотине милиона евра. Ако је Асвир заиста био Ксеркс I, тај новац је Аманову понуду учинио привлачнијом. Ксеркс је претрпео велике новчане губитке након тешког пораза у рату против Грка, вероватно пре него што се оженио Јестиром.
^ одл. 22 Ксеркс I је био познат по променљивој, насилној нарави. Неке примере тога забележио је грчки историчар Херодот, говорећи о Ксерксовом рату против Грчке. Краљ је одлучио да се преко мореуза Хелеспонта изгради понтонски мост. Када је олуја разорила мост, Ксеркс је заповедио да се инжењерима одруби глава. Чак је „казнио“ Хелеспонт наредивши својим људима да бичују море и обрате му се увредљивим речима. У истом том походу, када је један богати човек преклињао да његов син буде изузет од војне службе, Ксеркс је издао наредбу да се тај младић пресече на пола а његово тело изложи као упозорење.