1. Какав пут је чекао Јону и како се осећао док се приближавао одредишту?

ЈОНА има доста времена да размишља. Пред њим лежи тегобан и напоран пут. Мора да препешачи преко 800 километара, за шта му је потребно најмање месец дана. Пре свега мора да одлучи да ли ће ићи краћим путевима или дужим а безбеднијим. Затим из дана у дан хода, остављајући иза себе многе долине и планинске превоје. Највероватније мора да заобиђе пространу Сиријску пустињу, да пређе бројне велике реке као што је Еуфрат и преноћи међу странцима у градовима и селима Сирије, Месопотамије и Асирије. Јона зна да је сваким кораком све ближи Ниниви, свом одредишту од кога толико страхује.

2. Како је Јона научио да не може побећи од свог задатка?

² У једно је био сигуран: Не може да се окрене и побегне од свог задатка. То је већ раније покушао. Као што смо видели у претходном поглављу, Јехова је стрпљиво поучавао Јону. Најпре је изазвао снажну олују, а после на чудесан начин спасао Јони живот. Огромна риба га је прогутала и три дана касније неповређеног избацила на обалу. Испуњен страхопоштовањем, сада је тај пророк послушнији (Јона, 1. и 2. поглавље).

3. Коју особину је Јехова испољио и која питања се намећу?

³ Када Јехова други пут шаље Јону у Ниниву, он послушно креће на исток,  на своје дуго путовање. (Прочитати Јону 3:1-3.) Ипак, да ли је променио размишљање након што је добио поуку од Јехове? На пример, Јехова га није оштро казнио због бунтовности већ му је исказао милосрђе тиме што га је спасао од сигурне смрти. Пружио му је још једну прилику да изврши свој задатак. Да ли је све то помогло Јони да буде милосрдан према другима? Чињеница је да је несавршеним људима често јако тешко да буду милосрдни. Погледајмо сада шта можемо научити из онога што је Јона доживео.

4, 5. Зашто је Јехова рекао да је Нинива „велики град“ и шта из тога учимо о његовој личности?

⁴ Јонино гледиште о Ниниви разликује се од Јеховиног. „Нинива је била значајан град у Божјим очима“ (Јона 3:3). У Јонином запису, на три места се помиње како Јехова каже да је ’Нинива велики град‘ (Јона 1:2; 3:2; 4:11). Зашто је тај град био значајан, то јест велик у Јеховиним очима?

 ⁵ Нинива је била међу првим древним градовима које је Неврод основао након Потопа. Заједно са околним градовима чинила је огромну метрополу, тако да је требало три дана да се пређе с једног краја на други (Пост. 10:11; Јона 3:3). Људи су се дивили њеним раскошним храмовима, огромним зидинама и другим здањима. Међутим, тај град није због тога био значајан Јехови Богу. Њему су били важни људи. У поређењу с другим градовима тог времена, Нинива је имала много становника. Иако су били зли, Јехова је ипак бринуо о њима. За њега је људски живот одувек вредан и он зна да се свака особа може покајати и научити да поступа исправно.

6. (а) Зашто се Јона можда уплашио кад је стигао у Ниниву? (Видети и фусноту.) (б) Шта о Јони сазнајемо на основу његовог проповедања?

⁶ Јона коначно стиже у Ниниву и можда се још више препао видевши колико становника има у том граду. * После једног дана хода, Јона све дубље залази у градску вреву, можда тражећи погодно место одакле би могао да им пренесе Божје упозорење. Како ће се споразумети с тим људима? Да ли је морао да научи асирски језик? Или му је можда Јехова чудом дао то знање? То нам није познато. Можда је он упозорење објавио на свом матерњем језику, а затим је неко са хебрејског преводио Нинивљанима. Било како било, његова порука је врло јасна и због ње сигурно није омиљен. Она гласи: „Још само четрдесет дана и Нинива ће бити уништена!“ (Јона 3:4). Своју поруку он објављује неустрашиво више пута. Тиме показује изванредну храброст и веру, које су и данашњим хришћанима преко потребне.

7, 8. (а) Како су Нинивљани реаговали на Јонину поруку? (б) Шта је краљ Ниниве урадио када је чуо објаву?

⁷ Јонина порука привлачи пажњу Нинивљана. Он се вероватно спремио на бурну и насилну реакцију. Међутим, догађа се нешто неочекивано. Становници Ниниве га слушају! Вест се шири попут шумског пожара. Убрзо читав град  бруји о Јонином пророчанству о уништењу. (Прочитати Јону 3:5.) Богати и сиромашни, снажни и слаби, млади и стари — сви се кају и почињу да посте. Вест о овом масовном покајању убрзо стиже до краља.

⁸ Ни краљ не остаје равнодушан. Обузима га страх од Бога, устаје с престола, скида са себе раскошно краљевско рухо и попут својих поданика облачи кострет, одећу од грубог ткања, а затим ’седа у пепео‘. Иако је пост био спонтана реакција народа, краљ са својим великашима издаје одредбу по којој он постаје обавезан за све у држави. Сви морају обући кострет, чак и животиње. * Краљ понизно признаје да је његов народ крив за зле поступке и насиље. Такође се нада да ће се истинити Бог сажалити кад види њихово покајање, што је јасно из његових речи: ’Можда ће истинити Бог одустати од свог жестоког гнева, да не изгинемо!‘ (Јона 3:6-9).

9. У шта сумњају критичари и како знамо да су њихове критике неосноване?

⁹ Неки критичари сумњају да су Нинивљани могли тако брзо да се промене. Међутим, библисти запажају да то и није тако необично за древне народе који су били сујеверни и променљиве нарави. Надаље, знамо да су такве критике неосноване јер је и сам Исус Христ касније говорио о покајању Нинивљана. (Прочитати Матеја 12:41.) Он је био добро упознат с тим догађајем, будући да је с неба пратио све што се тад дешавало (Јов. 8:57, 58). Немојмо никада сматрати да је немогуће да се неко покаје, ма колико се нама чинило да је зао. Само Јехова зна шта се налази у људском срцу.

10, 11. (а) Како је Јехова реаговао на покајање Нинивљана? (б) Зашто можемо бити сигурни да Јехова није погрешно проценио Нинивљане?

¹⁰ Како је Јехова реаговао на покајање Нинивљана? Јона је касније записао: „Истинити Бог је видео њихова дела, да су  се одвратили од свог злог пута, и зато је истинити Бог зажалио што им је запретио невољом, и није је нанео“ (Јона 3:10).

¹¹ Да ли то значи да је Јехова увидео да је погрешно проценио Нинивљане? Не. Библија каже да је Јеховина правда савршена. (Прочитати Поновљене законе 32:4.) Гнев који је с правом осећао према Нинивљанима једноставно се стишао. Он је запазио промену у тим људима и увидео је да сада не би било на месту да их казни. То је била прилика да им покаже милосрђе.

12, 13. (а) Како Јехова показује да је разуман, прилагодљив и милосрдан? (б) Зашто можемо рећи да Јонино пророчанство није било лажно?

¹² Јехова није неумољив, хладан нити окрутан Бог, како га често приказују верске вође. Напротив, он је разуман, прилагодљив и милосрдан. Када одлучи да казни зле, најпре их упозори преко својих верних слугу јер жели да и они учине исто што и Нинивљани — да се покају и промене (Језек. 33:11). Јехова је рекао свом пророку Јеремији: „Кад неком народу и неком краљевству кажем да ћу га истребити, затрти и уништити, али се тај народ одврати од своје злоће за коју сам му говорио, мени ће бити жао што сам хтео невољу да му нанесем“ (Јер. 18:7, 8).

¹³ Да ли је Јонино пророчанство било лажно? Никако. Оно је испунило своју сврху јер је послужило као упозорење. Због злих дела Нинивљана, то је било неопходно. Међутим, они су се променили након што су га чули. Ако би се вратили својим злим делима, Божја осуда би их стигла. Штавише, то се заиста касније и десило (Соф. 2:13-15).

14. Како је Јона реаговао на то што је Јехова био милосрдан према Нинивљанима?

¹⁴ Како на Јону утиче то што уништење не наступа у време када је он то очекивао? „Јони је због тога било много криво, па се разгневио“ (Јона 4:1). Чак упућује једну молитву у којој као да прекорава Свемоћног Бога! Јона говори да је требало да остане код куће, у својој земљи. Тврди да је знао све време да Јехова неће уништити Ниниву. То чак користи као изговор за свој бег у Тарсис. Затим тражи од Бога да умре, говорећи да му је боље да умре него да живи. (Прочитати Јону 4:2, 3.)

15. (а) Због чега је Јона потонуо у очај? (б) Како се Јехова опходио према свом пророку?

¹⁵ Шта га толико узнемирава? Не знамо о чему све размишља, али знамо да је најавио уништење Ниниве пред  свим њеним становницима. Они су му поверовали. А сада, од тог уништења нема ништа. Да ли се плаши да ће бити исмејан или проглашен лажним пророком? О чему год да размишља, јасно је да се не радује ни покајању Нинивљана ни Јеховином милосрђу. Уместо тога, он као да све више тоне у вртлог огорчености, самосажаљења и повређеног поноса. Међутим, милосрдни Бог и даље види добре особине свог пророка који је потонуо у очај. Не кажњава га због непоштовања, већ га љубазно наводи на размишљање: „Да ли се с правом љутиш?“ (Јона 4:4). Да ли Јона ишта одговара? Библија нам то не открива.

16. У чему се понекад гледиште људи не слаже с Божјим и шта учимо из Јониног примера?

¹⁶ Можда нам је лако да осудимо Јону, али не треба да заборавимо да се гледиште несавршених људи врло често не слаже с Божјим. Неки можда сматрају да је требало да Јехова спречи неку трагедију или одмах казни зле, па чак и да је већ одавно могао да уништи овај свет. Јонин пример нам служи као подсетник да ако се у нечему не слажемо с Јеховом Богом, увек ми треба да променимо своје гледиште — а не он.

17, 18. (а) Шта је Јона урадио након што је напустио Ниниву? (б) Како су на Јону утицала Јеховина чуда?

¹⁷ Разочарани пророк напушта Ниниву и уместо у своју домовину, упућује се на исток према оближњим планинама с којих се види подручје града. Тамо подиже мали заклон одакле са ишчекивањем посматра шта ће се десити с Нинивом. Можда још увек гаји трачак наде да ће бити очевидац њеног уништења. Како је Јехова овог човека, који је био невољан да опрости, поучио да буде милосрдан?

¹⁸ Током ноћи, Јехова чини да израсте једна тиква. Јона се буди и види ову разгранату биљку с њеним широким листовима. Она свакако пружа више хладовине од његовог слабашног заклона. То му враћа осмех на лице. „Јона се веома обрадовао“ због те биљке. Можда мисли да је то чудесан знак Божјег благослова и одобравања. Међутим, Јехова не жели само да заштити Јону од врућине и помогне му да се ослободи гнева. Жели да допре до његовог срца и зато чини још нека чуда. Користи црва да подгризе биљку како би се она осушила. Затим шаље „врућ источни ветар“ све док Јона од врућине не почне да „губи свест“. Пророк  је клонуо духом и поново моли Бога да умре (Јона 4:6-8).

19, 20. Како је Јехова подстакао Јону на размишљање?

¹⁹ Јехова га поново пита да ли се с правом љути, овог пута због тикве која се осушила. Уместо да призна да је погрешио, Јона се оправдава говорећи: „С правом сам се смртно наљутио!“ Сада је прави тренутак да га Јехова поучи (Јона 4:9).

²⁰ Бог подстиче Јону да размисли о жалости коју је осећао због једне обичне биљке коју није ни посадио ни гајио. Затим закључује: „А мени да не буде жао Ниниве, великог града, у коме има више од сто двадесет хиљада људи који не знају шта је десно, а шта лево, а уз то и много стоке?“ (Јона 4:10, 11). *

21. (а) Коју је снажну поуку Јехова пружио Јони помоћу тикве? (б) Како нам Јонин пример може помоћи да се искрено преиспитамо?

 ²¹ Да ли си запазио колико је снажна била поука коју је Јехова пружио помоћу тикве? Јона баш ничим није допринео да та биљка нарасте. С друге стране, Јехова је Нинивљанима дао живот и бринуо је о њима као што и данас брине о свим живим бићима на земљи. Како је Јони једна обична биљка могла бити важнија од 120 000 људи, као и много стоке? Да ли је Јона дозволио да га надвлада себичност? На крају крајева, било му је жао биљке само зато што је имао користи од ње. Да ли је био љут на Нинивљане јер је био усредсређен на себе и своју жељу да сачува углед и докаже да је у праву? Јонин пример нам може помоћи да се искрено преиспитамо. Ко од нас може рећи да се никада не бори са себичним жељама? Треба да будемо заиста захвални што нас Јехова стрпљиво учи да попут њега будемо несебични, саосећајни и милосрдни!

22. (а) Како је Јеховина поука о милосрђу по свему судећи утицала на Јону? (б) Шта сви треба да научимо?

²² Поставља се питање: Да ли је поука допрла до Јониног срца? Некима смета што Јеховино питање којим се завршава ова књига остаје без одговора. Међутим, одговор постоји. Сама Јонина књига служи као одговор. Докази потврђују да ју је он написао. Замисли тог пророка како се налази на сигурном, у својој домовини, и бележи оно што је доживео. Скоро да можемо видети Јону као старијег, мудрог и понизног човека који с неверицом одмахује главом док описује сопствене грешке, опирање Божјој вољи и упорно одбијање да покаже милосрђе. Он је очигледно схватио важност Јеховине мудре поуке. Научио је да буде милосрдан. Да ли ћемо и ми то научити? (Прочитати Матеја 5:7.)