Јован 20:1-31
20 Рано ујутру првог дана у недељи, док је још био мрак, Марија Магдалена је дошла до гроба+ и видела да је камен који је био на улазу у гроб склоњен.+
2 Зато је отрчала до Симона Петра и другог ученика, кога је Исус нарочито волео,+ па им је рекла: „Однели су Господа из гроба+ и не знамо где су га положили!“
3 Тада су се Петар и тај други ученик упутили према гробу.
4 Обојица су трчала, али други ученик је био бржи од Петра, па је пре њега стигао до гроба.
5 Завирио је унутра и видео ланено платно које је тамо лежало,+ али није ушао.
6 За њим је дошао и Симон Петар. Он је ушао у гроб и видео тамо ланено платно.
7 Платно које је било на Исусовој глави није било с платном којим је било омотано његово тело, него је било сложено и стављено на друго место.
8 Тада је ушао и ученик који је први стигао до гроба. Кад је то видео, поверовао је у оно што им је било речено.
9 Али још нису разумели стих из Писма који каже да ће он устати из мртвих.+
10 Затим су се њих двојица вратила кући.
11 Марија је остала поред гроба и плакала. Тако уплакана, завирила је у гроб.
12 Видела је унутра два анђела+ у белој одећи. Седели су тамо где је било Исусово тело, један где му је била глава, а други где су му биле ноге.
13 Они су је упитали: „Жено, зашто плачеш?“ Одговорила им је: „Однели су мог Господа и не знам где је сада.“
14 Кад је то рекла, окренула се и видела да неко стоји иза ње. Био је то Исус, али она га није препознала.+
15 Исус ју је упитао: „Жено, зашто плачеш? Кога тражиш?“ Марија је помислила да је он баштован, па му је рекла: „Молим те, ако си ти однео његово тело, реци ми где је и ја ћу га узети.“
16 Тада јој је Исус рекао: „Марија!“ Она се на то окренула и рекла му на хебрејском: „Рабони!“ (што значи „учитељу“).
17 Исус јој је рекао: „Немој ме држати, јер још нећу отићи код свог Оца. Иди код моје браће+ и реци им: ’Одлазим код свог Оца+ и вашег Оца, код свог Бога+ и вашег Бога.‘ “
18 Тако је Марија Магдалена отишла и јавила ученицима: „Видела сам Господа!“ И испричала им је све што јој је рекао.+
19 Увече тог истог дана, првог у недељи, ученици су се окупили у једној кући и закључали су врата јер су се бојали Јудејаца. Тада се Исус појавио међу њима и рекао им: „Мир вама!“+
20 Кад је то рекао, показао им је своје руке и свој бок.+ И ученици су се обрадовали што виде Господа.+
21 Исус им је поново рекао: „Мир вама!+ Као што је Отац послао мене,+ тако и ја шаљем вас.“+
22 Затим је дунуо према њима и рекао им: „Примите свети дух.+
23 Ако некоме опростите грехе, већ су му опроштени, а ако их некоме не опростите, нису му опроштени.“
24 Али Тома+ звани Близанац, један од дванаесторице, није био с њима кад је Исус дошао.
25 Зато су му други ученици говорили: „Видели смо Господа!“ Али он им је рекао: „Док не видим ране од клинова на његовим рукама, док не ставим прст на те ране и не додирнем рану на његовом боку,+ нећу веровати.“
26 После осам дана ученици су опет били у кући, а и Тома је био с њима. Иако су врата била закључана, Исус се појавио међу њима и рекао: „Мир вама!“+
27 Затим је рекао Томи: „Стави прст овде и погледај моје руке, и пружи руку и стави је на мој бок. И немој више сумњати*, него веруј.“
28 Тома му је на то рекао: „Мој Господ и мој Бог!“
29 Исус му је рекао: „Јеси ли поверовао зато што си ме видео? Срећни су они који верују иако нису видели.“
30 Исус је пред ученицима учинио и многа друга чуда, која нису записана у овом свитку.+
31 А ова су записана да бисте веровали да је Исус заиста Христ, Божји Син, и да бисте због те вере добили живот посредством његовог имена.+
Фусноте
^ Дословно: „немој бити неверан“.
