Лука 7:1-50
7 Кад је рекао све то народу, отишао је у Капернаум.
2 Један стотник* је имао роба који му је био драг, али тај роб се тешко разболео и само што није умро.+
3 Кад је стотник чуо за Исуса, послао је код њега неке јудејске старешине да га замоле да дође и да му излечи роба.
4 Они су дошли код Исуса и усрдно га молили: „Заслужује да му то учиниш,
5 јер воли наш народ и саградио нам је синагогу.“
6 Тада је Исус пошао с њима. Кад је био недалеко од куће, стотник је послао пријатеље да му кажу: „Господине, не труди се да дођеш у моју кућу, јер нисам достојан да уђеш под мој кров.+
7 Зато нисам сматрао да сам достојан да дођем до тебе. Него само реци реч и мој слуга ће оздравити.
8 Јер и ја имам своје надређене, а имам и војнике који су ми подређени, па кад једном кажем: ’Иди!‘, он оде, а кад другом кажем: ’Дођи!‘, он дође, а кад свом робу кажем: ’Уради то!‘, он то и уради.“
9 Кад је Исус то чуо, задивио се, па се окренуо и рекао народу који је ишао за њим: „Кажем вам да ни у Израелу нисам нашао тако велику веру.“+
10 Кад су се они које је стотник послао вратили у кућу, видели су да је роб оздравио.+
11 Недуго затим, упутио се у град који се зове Наин, а с њим су ишли његови ученици и мноштво људи.
12 Кад се приближио градским вратима, наишла је погребна поворка. Носили су сина јединца+ једне удовице. С њом је било и много људи из града.
13 Кад ју је Господ угледао, сажалио се на њу+ и рекао јој: „Немој да плачеш.“+
14 Затим је пришао и дотакао носила. Они који су их носили стали су, а он је рекао: „Младићу, теби говорим, устани!“+
15 И младић је сео и почео да говори, а Исус га је предао његовој мајци.+
16 Сви су се испунили страхопоштовањем и славили су Бога, говорећи: „Велики пророк се појавио међу нама“+ и „Бог се смиловао свом народу“.+
17 Вест о томе што је учинио проширила се по целој Јудеји и околини.
18 Јованови ученици су јавили Јовану све што се десило.+
19 Зато је Јован позвао двојицу својих ученика и послао их Господу да га питају: „Јеси ли ти онај који треба да дође+ или да чекамо другог?“
20 Кад су ти људи дошли код њега, рекли су: „Јован Крститељ нас је послао да те питамо: ’Јеси ли ти онај који треба да дође или да чекамо другог?‘ “
21 А он је управо тада излечио многе,+ чак и од тешких болести, многим слепим људима подарио је вид и многе је ослободио од злих духова.
22 Зато је одговорио тој двојици: „Идите и јавите Јовану шта сте видели и чули: слепи виде,+ хроми ходају, губави се чисте, глуви чују,+ мртви устају и сиромашнима се објављује добра вест.+
23 Срећан је онај ко се због мене не поколеба у вери*.“+
24 Кад су Јованови ученици отишли, Исус је почео да говори народу о Јовану: „Шта сте хтели да видите кад сте ишли у пустињу? Трску коју љуља ветар?+
25 Шта сте хтели да видите? Човека обученог у раскошну одећу?+ Они који носе такву одећу и живе у раскоши налазе се у краљевским дворовима.
26 Шта сте онда хтели да видите? Пророка? Да, кажем вам, он је много више од пророка.+
27 О њему је писано: ’Ево, шаљем свог гласника пред тобом* и он ће ти припремити пут!‘+
28 Кажем вам, нико међу људима* није већи од Јована, али је и најмањи у Божјем Краљевству већи од њега.“+
29 (Кад су то чули порезници и остали људи, који су се крстили Јовановим крштењем, признали су да је Бог праведан.+
30 А фарисеји и познаваоци Закона нису се подложили Божјој вољи*,+ јер нису хтели да их Јован крсти.)
31 Исус је још рекао: „С ким, дакле, да упоредим људе из овог нараштаја? Коме су слични?+
32 Слични су деци која седе на тргу и довикују се: ’Свирали смо вам фрулу, али нисте играли. Нарицали смо, али нисте плакали.‘
33 Јер дошао је Јован Крститељ, који није јео хлеб нити пио вино,+ а ви говорите: ’Демон је у њему.‘
34 Дошао је Син човечји, који једе и пије, а ви говорите: ’Види изелицу и пијаницу, пријатеља порезника и грешника!‘+
35 Ипак, мудрост оправдавају сва њена дела*.“+
36 Један фарисеј је молио Исуса да дође код њега на оброк. Тако је он ушао у фарисејеву кућу и заузео место за столом.
37 А једна жена која је у граду била позната као грешница сазнала је да је он на оброку у фарисејевој кући, па је донела алабастарску бочицу мирисног уља.+
38 Клекнула је код његових стопала и сва уплакана почела да их кваси сузама и брише својом косом. Љубила му је стопала и излила на њих мирисно уље.
39 Кад је то видео фарисеј који га је позвао, помислио је: „Да је овај човек пророк, знао би ко је и каква је ова жена која га дотиче, знао би да је грешница.“+
40 Исус му је рекао: „Симоне, имам нешто да ти кажем.“ А он му је одговорио: „Кажи, Учитељу!“
41 „Два човека су била дужна неком зајмодавцу. Један му је дуговао 500 денара*, а други 50.
42 Пошто нису могли да врате дуг, он је великодушно опростио обојици. Шта мислиш, који од њих двојице ће га више волети?“
43 Симон му је одговорио: „Вероватно онај коме је опростио више.“ Исус му је рекао: „Добро си просудио.“
44 И окренувши се према жени, рекао је Симону: „Видиш ли ову жену? Кад сам ушао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге. А ова жена ми је квасила стопала сузама и брисала их својом косом.
45 Ниси ме поздравио пољупцем, а ова жена, откако сам ушао, није престала да ми љуби стопала.
46 Ниси ми излио уље на главу, а ова жена ми је излила мирисно уље на стопала.
47 Зато ти кажем: опроштени су јој греси, иако их је много*,+ јер је много љубави показала. А коме је мало опроштено, мало љубави показује.“
48 Затим је рекао жени: „Опроштени су ти греси.“+
49 Тада су они који су били с њим за столом почели да се питају: „Ко је овај човек да и грехе опрашта?“+
50 А он је рекао жени: „Твоја вера те је спасла.+ Иди с миром.“
Фусноте
^ Или: „центурион“, то јест заповедник чете од 100 војника.
^ Или: „ко се не спотакне о мене“.
^ Дословно: „пред твојим лицем“.
^ Дословно: „међу рођенима од жене“.
^ Или: „одбацили су Божје вођство“.
^ Дословно: „деца“.
^ Видети Додатак Б14.
^ Или: „иако су велики“.
