Проповедник 5:1-20

  • Прикладан страх пред Богом (1-7)

  • Оне који су на власти посматрају виши од њих (8, 9)

  • Испразност богатства (10-20)

    • Ко воли новац никад није задовољан (10)

    • Сладак је сан радника (12)

5  Пази на своје кораке кад идеш у дом правог Бога.+ Боље ти је да тамо одеш да би слушао,+ а не да би принео жртву као што чине безумници,+ јер не знају да је зло оно што чине. 2  Не жури да нешто кажеш и нека твоје срце не говори брзоплето пред правим Богом,+ јер је прави Бог на небу, а ти си на земљи. Зато нека буде мало твојих речи.+ 3  Јер од превише брига долази немиран сан*,+ а од превише речи безуман говор.+ 4  Кад дајеш завет Богу, не оклевај да га испуниш,+ јер безумници му нису мили.+ Испуни свој завет.+ 5  Боље је да не дајеш завет него да даш завет па да га не испуниш.+ 6  Не дозволи својим устима да те* наведу на грех+ и не реци пред анђелом* да си се заветовао грешком.+ Зашто да се прави Бог разгневи због онога што си рекао и да уништи дело твојих руку?+ 7  Јер као што заокупљеност многим стварима доноси немиран сан*,+ тако и мноштво речи води у испразност. Али бој се правог Бога.+ 8  Ако видиш да у твојој земљи неко ко има власт угњетава сиромашне, ускраћује им правду на суду и поступа непоштено према њима, немој да се чудиш томе.+ Јер онога ко тако поступа посматра неко ко има већу власт од њега, а има и оних који имају још већу власт од њих. 9  Сви ти људи имају корист од земље. Чак и краљ зависи од рода с њиве.+ 10  Ко воли сребро, никад му није доста сребра, и ко воли богатство, никад му није доста добитка.+ И то је испразно.+ 11  Што је човеков иметак већи, више је оних који га троше.+ И какву корист од њега има власник, осим што га гледа својим очима?+ 12  Сладак је сан ономе ко служи, јео мало или много, а богатство не да богатоме да спава. 13  Постоји велико зло које сам видео под сунцем: богатство које човек гомила на своју несрећу. 14  Кад му посао пропадне, пропадне и то богатство, па нема шта да остави свом сину у наследство.+ 15  Као што човек излази из мајчине утробе го, тако и одлази, онакав какав је дошао.+ Не може понети са собом ништа од онога за шта је напорно радио.+ 16  И ово је велико зло: онако како је неко дошао, тако ће и отићи. И шта од свог труда има онај ко напорно ради кад све то одлази у ветар?+ 17  Ни у јелу не налази задовољство*, а живот му пролази у великој муци, болести и љутњи.+ 18  Увидео сам да је добро и лепо да човек једе и пије и ужива у добру од свег мукотрпног рада+ који обавља под сунцем током свог кратког живота који му је прави Бог дао, јер то му је награда.+ 19  И кад прави Бог подари човеку богатство и иметак,+ и да̂ му да ужива у њима, он треба да узме своју награду и да се радује плодовима свог рада. То је дар од Бога.+ 20  Човек скоро да и не размишља о данима свог пролазног живота, јер га прави Бог заокупља оним што му доноси радост у срцу.+

Фусноте

Или: „кад се човек заокупи многим стварима, препушта се сновима.“
Дословно: „твоје тело“.
Или: „гласником“.
Или: „води у сањарење“.
Дословно: „Све дане једе у тами“.