Друга Самуилова 1:1-27
1 После Саулове смрти, Давид се, након што је поразио Амаличане, вратио у Сиклаг+ и тамо је остао два дана.
2 Трећег дана дошао је један човек из Сауловог логора, раздеране одеће и главе посуте прашином. Када је дошао пред Давида, поклонио му се лицем до земље.
3 Давид га је упитао: „Одакле долазиш?“ А он му је одговорио: „Побегао сам из израелског логора.“
4 Тада га је Давид упитао: „Шта се десило? Испричај ми!“ А он му је одговорио: „Војска је бежала из битке и много људи је пало и погинуло. Погинули су и Саул и његов син Јонатан.“+
5 Давид је упитао младића који му је јавио ту вест: „Како знаш да су Саул и његов син Јонатан погинули?“
6 А младић му је одговорио: „Случајно сам се нашао на гори Гелвуји+ и угледао сам Саула како се ослања на своје копље, а кола и коњаници само што га нису сустигли.+
7 Тада се он окренуо и угледао ме, па ме је позвао, а ја сам му рекао: ’Ево ме!‘
8 Затим ме је упитао: ’Ко си ти?‘ А ја сам му одговорио: ’Ја сам Амаличанин.‘+
9 Тада ми је рекао: ’Молим те, дођи овамо и убиј ме, јер сам у великим мукама, а никако да умрем.‘
10 Тада сам му пришао и убио га,+ јер сам знао да неће остати жив пошто је био тешко рањен. Затим сам узео круну с његове главе и наруквицу с његове руке и донео сам их овамо свом господару.“
11 Тада је Давид раздерао своју одећу, а то су учинили и сви његови људи.
12 Нарицали су, плакали и постили+ до вечери за Саулом, за његовим сином Јонатаном и за Јеховиним народом, за Израелцима,+ јер су изгинули од мача.
13 Затим је Давид упитао младића који му је то јавио: „Одакле си?“ А он је одговорио: „Ја сам син једног дошљака, Амаличанина.“
14 Тада му је Давид рекао: „Како си се усудио да дигнеш руку на Јеховиног помазаника и да га убијеш?“+
15 Давид је позвао једног од својих људи и заповедио му: „Дођи и погуби овог човека!“ И он га је погубио.+
16 Давид му је рекао: „Сам си крив за своју смрт*, јер су твоја уста сведочила против тебе када си рекао: ’Ја сам убио Јеховиног помазаника.‘ “+
17 Тада је Давид испевао нарицаљку за Саулом и његовим сином Јонатаном,+
18 и заповедио је да Јудин народ научи нарицаљку названу „Лу̂к“, која је записана у Јашаровој* књизи:+
19 „Твоја слава, Израеле, лежи мртва на твојим горама!+
Пали су јунаци!
20 Не причајте о томе у Гату,+не ширите глас о томе по улицама Аскалона,да се не би радовале филистејске ћерке,да не би клицале ћерке необрезаних.
21 Горе гелвујске,+не падала роса ни киша на вас,не било рода на њивама вашим за приносе+ Богу!Јер су на вама окаљани штитови јунака,Саулов штит више није намазан уљем.
22 Јонатанов лук се није враћао+без крви побијених, без сала јунака,а Саулов мач се није враћао без победе.+
23 Саул и Јонатан,+ вољени и цењени за живота,ни у смрти нису били раздвојени.+
Били су бржи од орлова,+јачи од лавова.+
24 Израелске кћери, оплакујте Саула,који вас је у скерлет облачио и накитом китио,који је златом украшавао ваше хаљине.
25 Јунаци су пали на бојном пољу!
Јонатан лежи мртав на гори!+
26 Срце ме боли за тобом, брате Јонатане!Много сам те волео.+
Твоја ми је љубав значила више од љубави жене.+
27 Пали су јунаци,пропало је убојито оружје!“
