Предрасуде се често заснивају на информацијама које нису проверене. Погледајмо следеће примере:

• Неки послодавци сматрају да жене не могу довољно добро обављати послове у области науке и технике.

• У средњовековној Европи, Јевреји су били оптужени да трују изворе и шире болести. Током нацистичког режима поново су били оптужени, али овог пута за економску кризу у Немачкој. И у једном и у другом случају Јевреји су били жртве екстремних предрасуда, а неке од последица виде се и данас.

• Многи сматрају да су сви који имају неке физичке недостатке несрећни или огорчени.

Људи који верују у такве ствари понекад износе примере или наводне доказе који потврђују такве предрасуде. А свакога ко мисли другачије сматрају незналицом.

„Није добро да човек буде без знања.“ (ПОСЛОВИЦЕ 19:2)

Шта то значи? Непознавање чињеница води до лоших одлука. Ако се уместо на чињенице ослањамо на непроверене информације, погрешно ћемо просуђивати људе.

Ако се потрудимо да упознамо људе, мање су шансе да ћемо прихватити неко  преовладавајуће мишљење о њима које је у суштини погрешно. И када схватимо да лоше ствари које се причају о некој групи људи нису тачне, врло је вероватно да ћемо довести у питање и оно што смо чули о неким другим групама људи.

• Немојте заборавити да људе не треба генерализовати. Оно што се може рећи за неку групу људи не мора да важи и за сваког појединца који јој припада.

• Узмите у обзир да вероватно доста тога не знате о извесној групи људи.

• Покушајте да информације сазнате из поузданог извора.