1, 2. (а) С којим се проблемима многи странци суочавају? (Видети слику на почетку чланка.) (б) На шта нас Библија подстиче и која питања ћемо осмотрити?

ЧОВЕК по имену Осеј, ^[1] пре 30 година доселио се из Гане у Европу. У то време није био Јеховин сведок. Он се присећа како се осећао када је стигао: „Схватио сам да скоро никога није било брига за мене. Надаље, клима је била прави шок. Када сам након изласка из аеродрома први пут у животу осетио хладноћу, заплакао сам.“ Будући да му је требало времена да савлада језик земље у коју се доселио, више од годину дана није могао да пронађе одговарајућ посао. Такође је био усамљен и патио је за својом породицом која је била далеко.

² Замисли да се ти налазиш у сличној ситуацији. Како би волео да се други опходе према теби? Зар не би био срећан када би ушао у Дворану Краљевства и осетио да си добродошао, без обзира на своју националност или боју коже? Такву добродошлицу би осетио јер  прави хришћани примењују следећи библијски савет: „Не заборављајте гостољубивост“ (Јевр. 13:2). Реч „гостољубивост“ на изворном језику значи „љубав према странцима“ и зато смо подстакнути да показујемо љубав и према онима које не познајемо. С тим на уму, осмотримо следећа питања: Како Јехова гледа на странце? Зашто можда морамо да променимо став који имамо према њима? Како можемо помоћи онима који се доселе из неке друге земље?

3, 4. Шта је Јехова, према Изласку 23:9, очекивао од Израелаца и зашто?

³ Након што је Јехова ослободио Израелце из Египта, дао им је законе који су штитили многе неизраелце који су пошли с њима (Изл. 12:38, 49; 22:21). Пошто тим странцима није било нимало лако, Јехова се с љубављу побринуо за њих. На пример, постојао је закон који им је омогућавао пабирчење (Лев. 19:9, 10).

⁴ Јехова није само наредио Израелцима да буду увиђавни према странцима, већ је говорио њиховом срцу, пошто су знали „како је души странца“. (Прочитати Излазак 23:9.) Чак и пре него што су постали робови у Египту, сигурно су у тој средини били жртве расних и религиозних предрасуда (Пост. 43:32; 46:34; Изл. 1:11-14). Због тога им је живот био веома тежак. Јехова је желео да се сете тога и покажу љубав према странцима у својој средини (Лев. 19:33, 34).

5. Шта ће нам помоћи да попут Јехове будемо саосећајни према људима другачијег порекла?

⁵ Јехова се није променио. Он брине за све оне који долазе на наше састанке, без обзира на њихово порекло (Пон. зак. 10:17-19; Мал. 3:5, 6). Они сигурно имају много изазова. На пример, сусрећу се с дискриминацијом и имају потешкоћа с језиком. Ако размишљамо о томе, онда ћемо тражити прилике да им помогнемо и покажемо саосећање (1. Петр. 3:8).

6, 7. Како су први хришћани показали да су искоренили предрасуде?

⁶ Први хришћани су научили како да савладају предрасуде које су биле дубоко укорењене међу Јудејцима. На Педесетницу 33. н. е., јудејски хришћани из Јерусалима показали су гостољубивост и бригу према онима који су се преобратили на хришћанство, иако су пореклом били из разних земаља (Дела 2:5, 44-47). Тако су показали да су разумели да бити гостољубив значи показати „љубав према странцима“.

⁷ Међутим, како је прва хришћанска скупштина расла, ситуација се променила. Јудејци који су говорили грчки почели су да се жале да се према њиховим удовицама не поступа праведно (Дела 6:1). Да би то решили, апостоли су изабрали седморицу људи да оду и засигурају да нико не буде запостављен. Сва седморица су имала грчка имена, што показује да су апостоли изгледа желели да смање сваку напетост која се могла јавити због нечијег порекла (Дела 6:2-6).

8, 9. (а) Која питања ће нам помоћи да утврдимо да ли имамо предрасуде? (б) Шта морамо искоренити из срца?

⁸ Било да смо тога свесни или не, на нас снажно утиче средина у којој живимо (Римљ. 12:2). Вероватно смо чули наше комшије, колеге на послу или школске другове како  износе неки понижавајући коментар на рачун особа другог порекла, националности или боје коже. Да ли допуштамо да то утиче на нас? С друге стране, како реагујемо када неко збија шале на рачун нашег порекла?

⁹ Апостол Петар је неко време гајио предрасуде према нејеврејима, али је успео да их искорени (Дела 10:28, 34, 35; Гал. 2:11-14). Ако и ми код себе приметимо било какав траг расизма или националног поноса, треба по сваку цену да то искоренимо из свог срца. (Прочитати 1. Петрову 1:22.) Шта нам у томе може помоћи? Треба да узмемо у обзир да нико од нас, без обзира на порекло, не заслужује спасење будући да смо сви несавршени (Римљ. 3:9, 10, 21-24). Зато нико не треба да мисли да је бољи од других (1. Кор. 4:7). Треба да имамо исти став који је имао и апостол Павле, који је подсетио помазане сухришћане да они више нису „странци ни дошљаци, него [...] Божји укућани“ (Еф. 2:19). Када се искрено трудимо да савладамо предрасуде према особама које нису нашег порекла, то ће нам помоћи да будемо послушни подстреку: „Обуците нову личност“ (Кол. 3:10, 11).

10, 11. Зашто је Воз добар пример у показивању љубави према странцима?

¹⁰ Древни Божји слуга по имену Воз имао је Јеховин став према људима који нису били из његове земље. Како је то показао? Када је једном током жетве отишао да обиђе своје њиве, запазио је једну марљиву жену која је пабирчила иза његових жетелаца. Та жена није била из његовог народа, већ је била Моавка. Када је чуо да је она питала да ли може да пабирчи, иако је по Мојсијевом закону имала право на то, Воз је био одушевљен и чак јој је омогућио да скупља класје које су жетеоци вадили из руковети. (Прочитати Руту 2:5-7, 15, 16.)

¹¹ Из њиховог разговора може се видети да је Воз био забринут што се она као странкиња нашла у незавидној ситуацији. На пример, рекао јој је да остане с групом девојака које су радиле на њиви, тако да је други радници не би узнемиравали. Такође се побринуо да има довољно хране и воде, као и остали радници. Надаље, није је омаловажавао, већ ју је храбрио (Рута 2:8-10, 13, 14).

12. Како ће наша искрена брига према другима утицати на њих?

¹² Воз је веома ценио Руту не само због њене љубави према њеној свекрви, Нојемини, већ и због тога што је почела да служи Јехови. Он је показао бригу према њој и тако је она осетила Јеховину љубав (Рута 2:12, 20; Посл. 19:17). Слично је и данас. Када показујемо бригу према свим врстама људи, они ће препознати шта је истина и осетиће да их Јехова воли (1. Тим. 2:3, 4).

13, 14. (а) Зашто је важно да се срдачно поздравимо са свима у дворани? (б) Како би могао прићи некој особи другачијег порекла?

¹³ Шта можемо учинити да се људи другачијег порекла добро осећају када дођу у Дворану Краљевства? На пример, можемо их срдачно поздравити. Понекад су они повучени и држе се по страни. Можда се због васпитања или друштвеног статуса осећају мање вредно у односу на неку другу расу или нацију. Зато је важно да им приђемо и искрено им посветимо пажњу. Помоћу апликације JW Language можемо  научити да их поздравимо на њиховом језику. (Прочитати Филипљанима 2:3, 4.)

¹⁴ Можда ниси сигуран како да приђеш некој особи другачијег порекла. Шта можеш учинити? Могао би јој испричати нешто о себи. Убрзо ћеш схватити да је више онога у чему сте слични него различити и да свака култура има своје јаке и слабе стране.

15. Како можемо имати више разумевања према људима из других земаља?

¹⁵ Да би пронашао начине како да помогнеш странцима да се прилагоде, могао би се питати: „Да се ја преселим у неку другу земљу, шта би мени значило?“ (Мат. 7:12). Буди стрпљив с њима док се навикавају на нову средину. Можда испрва нећемо разумети њихов начин размишљања или њихово понашање. Али боље је да их не упоређујемо с нашом културом, већ да прихватимо њихову. (Прочитати Римљанима 15:7.)

16, 17. (а) Како се можемо зближити с онима чија се култура разликује од наше? (б) Како на практичне начине можемо помоћи браћи која су имигрирала?

¹⁶ Ако знамо нешто о земљи и култури оних који су се доселили у нашу земљу, биће нам лакше да их прихватимо. На пример, током породичног проучавања можемо одвојити део времена да се упознамо с њиховом културом. Такође их можемо позвати на неки оброк. Баш као што је Јехова „незнабошцима отворио врата к вери“, зар не треба и ми да отворимо врата свог дома „својој браћи у вери“? (Дела 14:27; Гал. 6:10; Јов 31:32).

¹⁷ Када проводимо време с њима, увидећемо колики труд улажу да би се прилагодили нашој култури. Међутим, можда ћемо приметити да им је потребна помоћ да би  савладали језик. Можда бисмо могли да их упутимо на организације које им могу помоћи да добију одговарајућ смештај и запослење. Практична помоћ коју на овај начин пружамо својој браћи умногоме ће им олакшати живот у страној земљи (Посл. 3:27).

18. Зашто је Рута добар пример досељеницима?

¹⁸ Наравно, и досељеници желе да дају све од себе како би се уклопили у нову средину. У томе се могу угледати на Руту. Као прво, она је показала поштовање према обичајима земље у коју се доселила када је затражила дозволу да пабирчи (Рута 2:7). Она то није узела здраво за готово, нити је сматрала да јој други нешто дугују. Као друго, била је захвална када су други показали бригу према њој (Рута 2:13). Када досељеници имају такав став, вероватно ће завредити поштовање локалног становништва и својих суверника.

19. Које разлоге имамо да показујемо искрену бригу према странцима?

¹⁹ Заиста смо срећни што је Јехова у својој незаслуженој доброти омогућио свим људима, без обзира на порекло, да чују добру вест. Можда у својој домовини нису могли да проучавају Библију или да иду на састанке Јеховиног народа. Али будући да сада имају прилику за то, зар не треба да им покажемо колико нам је драго што су с нама тако да се не осећају као странци? Ако показујемо искрену бригу према њима, чак и кад не можемо да им пружимо много у материјалном или неком другом погледу, они ће осетити Јеховину љубав. Зато се угледајмо на њега и од срца се потрудимо да им помогнемо да се добро осећају међу нама (Еф. 5:1, 2).