ХРИШЋАНИ из првог века су уложили велики труд како би „добра вест о краљевству“ стигла до што већег броја људи (Мат. 24:14). Неки од њих су чак путовали у друге земље. Тако је апостол Павле током својих мисионарских путовања стигао до подручја данашње Турске, где је ревно проповедао. * Неких 2 000 година касније, наиме 2014, у Турској је организована посебна проповедничка акција. Који је био повод за то? Ко је учествовао у њој?

У Турској има више од 2 800 објавитеља, а број становника достиже 80 000 000. То значи да на око 28 000 становника долази један Јеховин сведок. Као што можемо претпоставити, објавитељи успевају да сведоче веома малом броју људи у својој земљи. Зато је циљ посебне проповедничке акције био да се у што краћем периоду стигне до што већег броја људи. Отприлике 550 браће и сестара који говоре турски допутовали су из других земаља у Турску како би проповедали заједно с тамошњим објавитељима. Шта је тиме постигнуто?

Многи су добили сведочанство. Једна скупштина из Истанбула је написала: „Када су нас људи видели питали су: ’Да ли одржавате неки посебан скуп? Има вас свуда!‘“ Скупштина у Измиру је написала: „Један таксиста је пришао једном старешини и упитао га: ’Шта се то дешава? Активнији сте него иначе!‘“ Заиста, акција није прошла незапажено.

Браћа која су дошла из других земаља уживала су у служби проповедања. Један брат из Данске, по имену Стефен, рекао је: „Сваког дана сам проповедао људима који никад нису чули за Јехову. Заиста сам имао осећај да чиним нешто како би се Јеховино име објавило.“ Жан-Давид из Француске је написао: „Сатима смо проповедали у само једној улици. Било је прелепо! Већина људи није чула за Јеховине сведоке. На скоро свим вратима смо успели да разговарамо с укућанима, да им покажемо неки од наших филмова и оставимо неку литературу.“

За само две недеље, 550 објавитеља је уручило око 60 000 публикација! Акција је заиста допринела томе да многи добију сведочанство.

 Браћа су постала још ревнија. Ова проповедничка акција је позитивно утицала на браћу у Турској. Многи су почели да размишљају о пуновременој служби. Након завршетка ове акције, број општих пионира у Турској је за годину дана порастао за 24 посто.

Браћа и сестре који су дошли из других земаља испричали су како је ова акција утицала на њих и након што су се вратили у своју земљу. Једна сестра из Немачке, по имену Ширин, написала је: „Браћа у Турској веома лако започињу разговоре док неформално сведоче. Када је у питању такав вид службе, ја сам веома стидљива. Али захваљујући овој посебној акцији, добром примеру тамошње браће и многим молитвама, успела сам да радим оно што никада нисам могла. Чак сам у метроу проповедала и уручивала трактате! Више нисам стидљива као раније.“

„Научио сам нешто важно што се тиче службе проповедања“, рекао је Јоханес из Немачке. „Браћа у Турској се заиста труде да проповедају што већем броју људи. Зато користе сваку прилику која им се укаже. Након повратка у Немачку, одлучио сам да урадим исто. Сада проповедам већем броју људи него раније.“

„Ова акција је много утицала на квалитет моје службе. Помогла ми је да будем храбрија и да се више поуздам у Јехову“, рекла је Зејнеп из Француске.

Објавитељи су се међусобно зближили. Оно што је оставило посебан утисак на све јесу љубав и јединство међу суверницима из разних земаља. Жан-Давид, ког смо раније поменули, рекао је: „Осетили смо братску гостољубивост. Прихватили су нас као пријатеље и као део своје породице. Примили су нас у своје домове. Знао сам да смо део међународног братства, јер сам о томе много пута читао у нашој литератури. Али овог пута сам то лично осетио. Веома сам поносан што сам део Јеховиног народа и захвалан сам му на тој великој части.“

„Било да смо из Данске, Немачке, Турске или Француске, ми смо једна породица. Као да је Јехова  једном великом гумицом избрисао границе“, рекла је Клер из Француске.

Стефани из Француске каже: „Ова посебна акција нас је поучила да нас не уједињују култура или језик, већ наша љубав према Јехови.“

Многа браћа и сестре који су учествовали у овој акцији размишљали су о томе да се преселе у Турску јер су схватили колика је помоћ потребна у проповедању. Неки су се већ преселили. Њихова помоћ је веома драгоцена.

На пример, у једној групи у којој има 25 објавитеља годинама је служио само један старешина. Замислимо само како су се тамошња браћа и сестре обрадовали када су се 2015. шест објавитеља из Немачке и Холандије доселили да би им помогли.

Шта објавитељи који су већ неко време у Турској кажу о својој служби у тој земљи? Наравно да има изазова, али такав начин живота доноси им много благослова. Погледајмо шта су неки рекли:

„Кад немаш много материјалних ствари за које би се могао везати, слободнији си и можеш се усредсредити на најважније ствари“, каже Федерико, који има око 40 година и који се са женом доселио из Шпаније. Да ли он препоручује и другима да се угледају на њихов пример? Он каже: „Свакако! Јер када се преселиш у другу земљу како би помагао људима да упознају Јехову, тиме се потпуно ослањаш на њега. Више него икада осећаш да он брине о теби.“

„Посебно задовољство нам пружа то што такорећи служимо у првим редовима и што преносимо истину многим људима који никада нису чули за њу“, каже Руди из Холандије, ожењени брат који има близу 60 година. „Када видимо колико истина пружа радости онима који је прихвате, и ми осећамо велику радост.“

Један ожењени брат, по имену Саша, који има око 40 година, и који се доселио из Немачке, каже:  „У служби проповедања сваки пут наиђем на неког ко први пут чује за истину. То што имам прилику да тим људима помогнем да упознају Јехову пружа ми посебно задовољство.“

Једна сестра по имену Ацуко, која има нешто више од 30 година и с мужем се доселила из Јапана, каже: „Раније сам желела да Армагедон што пре дође. Али након што сам се доселила у Турску, захвална сам Јехови што је толико стрпљив. Кад видим како Јехова води дело проповедања широм света, имам још већу жељу да му се приближим.“

Сестра по имену Алиса, која има око 30 година и доселила се из Русије, каже: „То што служим Јехови на овакав начин, помаже ми да испитам колико је он добар“ (Пс. 34:8). Она даље каже: „Јехова није само мој Отац, већ и мој близак пријатељ. Разне ситуације ми пружају прилику да га боље упознам. Живот ми је испуњен радосним тренуцима, узбудљивим догађајима и великим благословима!“

Током ове проповедничке акције у Турској, добра вест је стигла до многих људи. Али и даље су многа подручја необрађена. Они који су се доселили из других земаља сваког дана имају прилику да разговарају с људима који никада нису чули за Јехову. Да ли и ти желиш да служиш на таквом подручју? Ако желиш, подстичемо те да размислиш о Исусовим речима: „Подигните очи и погледајте поља, како су зрела за жетву“ (Јов. 4:35). Да ли би могао да се преселиш на подручје где су поља „зрела за жетву“? Ако би могао, предузми већ сада потребне кораке како би остварио тај циљ. Једно је сигурно: Они који улажу велики труд да би добра вест стигла „до краја земље“ сигурно ће осетити благослове којима се нису ни надали! (Дела 1:8).