Поуке извучене из Лоидиног путовања

ЧЛАНАК „Лоидин пут из света тишине“ (8. мај 2000) наишао је на широк одзив код наших читалаца. Многа срца су била дубоко дирнута овом истинитом причом девојке с церебралном парализом која није могла да комуницира до своје 18. године. Следи неколико коментара које смо добили.

„Нисам могла да престанем плакати када сам прочитала Лоидине поруке породици када је коначно могла да комуницира. Њена храброст и снага упркос тако тешким околностима јесте нешто што ћу настојати да опонашам“ (К. Г.).

„Одличног сам здравља, али понекад ухватим себе како се жалим на разне ствари. Након што сам читао о Лоиди, помолио сам се Јехови и извинио се што не ценим оно што имам“ (Р. Х.).

„Године 1980. родио се мој мали брат с мноштвом здравствених проблема, укључујући и церебралну парализу, и не може да говори. Ово искуство је охрабрило моју породицу да се никада не предамо, без обзира колико то може бити тешко“ (Л. В.).

„Имам 14 година, и увек сам мислила да само ја имам проблеме. Волела бих да видим Лоиду здраву и да разговарам с њом у Рају. Она је једна од оних на мом списку које ћу упознати и с којима ћу заувек бити пријатељ“ (Р. К.).

„Овај чланак ме је дирнуо. Морао сам да поднесем све врсте менталних и емоционалних обољења. Откако сам прочитао колико се Лоида радује Божјем новом свету, осећам да и ја још више желим да будем тамо“ (Р. Б.).

„И ја имам церебралну парализу, али немам проблема с говором. Овај чланак ми је показао да Јехова види све кроз шта пролазимо и да сваког од нас цени због онога у чему можемо допринети његовој служби“ (Д. Џ.).

„Оно што ме је највише дирнуло било је то што сам прочитала како се Лоида предала Јехови још док је била млада и то како она учествује у делу проповедања. Ми који немамо такве проблеме можемо учити од Лоиде у многим стварима“ (А. Р.).

„Лоидино искуство ме је навело да више размишљам о другима и о томе шта ја могу учинити за њих. Не желим да тек тако схватам предност што могу да говорим другима о Јехови Богу“ (Б. М.)

„Фантастичан чланак! Познајемо један брачни пар из оближње скупштине чија ћерка има церебралну парализу. Данас ћу им послати писмо и рећи да стварно ценим и њих и све што раде за њу“ (Т. Г.).

„Када сам депресиван, понекад постанем себичан, док се Лоида нарочито занима за друге. То је оно што ја толико покушавам. А требало би и да се још више трудим да будем попут Лоиде и да се молим Јехови када се осећам скрхано“ (Н. Д.).

„Имам 14 година и астматичар сам. Понекад мислим да је моја болест најгора, али читајући ово искуство, видела сам да није тако. Хвала вам за ово жалосно, али у исто време и радосно искуство које нам пружа наду“ (М. К.).