Бег на Вануату

ОД ДОПИСНИКА ПРОБУДИТЕ СЕ! ИЗ НОВЕ КАЛЕДОНИЈЕ

Да ли сте под стресом? Да ли вам је потребно да негде одете? Замислите онда како се одмарате на сунчаном тропском острву. Пливате у води тиркизне боје, шетате кроз бујне кишне шуме или срећете интересантна староседелачка племена. Постоје ли такви рајски услови на земљи? Да! На удаљеним острвима Вануатуа.

ВАНУАТУ се налази на југозападу Тихог океана, отприлике између Аустралије и Фиџија, и састоји се од око 80 малих острва која су распоређена у облику латиничног слова Y. Геолози сматрају да су се на том месту спојиле масивне тектонске плоче земљине коре и створиле високе подводне планине. Врхови највиших планина досежу изнад површине океана и образују неравна острва Вануатуа. Та геолошка померања и судари проузрокују често подрхтавање земљишта и напајају девет активних вулкана. Посматрачи који су довољно храбри могу чак да виде растопљену лаву изблиза.

Раскошне кишне шуме бујају на овим острвима. То је краљевство огромног дрвета бањан чија крошња може да се простире на огромном подручју. Више од 150 врста орхидеја и 250 врста папрати украшавају густо жбуње. Чисте воде препуне разнобојних риба и корала окружене су предивним плажама и неравним стенама. Екотуристи долазе из свих крајева света да би пливали са питомим и несташним дугонзима код Епи острва. a

Канибали и карго култови

Европски истраживачи први пут су дошли на Вануату 1606. године. b На острвима су живела дивља племена и канибализам се нашироко практиковао. На том подручју је добро напредовала сандаловина, то јест миришљаво дрво које се веома ценило у Азији. Предосећајући добру зараду, европски трговци су посекли то дрвеће. А затим су започели са трговином робљем.

Трговина робљем укључивала је запошљавање домородаца са острва̂ на плантажама шећерне трске и памука на Самои, Фиџију и у Аустралији. Теоријски, радници су се добровољно пријавили да раде три године. Али у стварности већина је била киднапована. У највећем јеку трговине, крајем 1980-их, више од половине одраслих мушкараца са овог архипелага радило је у другим земљама. Већина се никада није вратила. Само у Аустралији умрло је скоро 10 000 острвљана са Тихог океана, углавном услед болести.

Европске болести опустошиле су и острва Вануатуа. Острвљани су били мало или уопште нису били отпорни на мале богиње, колеру, велике богиње и остале болести. „Обична прехлада могла је да уништи читаво становништво“, каже се у једној књизи.

Хришћански мисионари су дошли на Вануату 1839. године и одмах су били позвани  на вечеру — на којој су по једној причи они били главно јело! Многе који су дошли након њих задесила је иста тужна судбина. Међутим, с временом су се католичке и протестантске цркве чврсто утемељиле широм острва. Данас више од 80 посто становника Вануатуа тврди да припада некој цркви. Па ипак, писац Пол Рафаел каже да „многи становници и даље поштују сеоске врачеве који приликом магијских обреда користе камење које су наводно поседовали духови, помоћу ког могу привући особу супротног пола, утовити свињу или убити непријатеља“.

На Вануатуу такође постоји и један од најдубље укорењених карго култова на свету. Током Другог светског рата, пола милиона америчких војника прошло је кроз ово подручје на путу до Тихог океана где су се водиле борбе. Острвљани су били задивљени огромним богатством, то јест „теретом“ који су војници носили са собом. Када се рат завршио, Американци су се само спаковали и отишли. Вишак опреме и намирница у вредности од неколико милиона долара бачен је у море. Чланови религиозних група, које су назване карго култови (од шпанске речи карго што значи бродски терет), правили су пристаништа и писте, изводили војне вежбе са импровизованом војном опремом не би ли вратили посетиоце. Чак и у данашње време, стотине сељана са острва Тана још увек се моле Џону Фраму, то јест „невидљивом америчком месији“ који ће се, како они тврде, једног дана вратити и донети им огромно богатство.

Разлике у културама

На овом острву постоји запањујућа разноликост што се тиче језика и обичаја. У једном водичу стоји: „За Вануату се тврди да има највећи број језика по глави становника од било које земље у свету.“ На овом архипелагу говори се најмање 105 језика и још много дијалеката. Званични језици су бислама — којим се већина људи служи — као и енглески и француски.

Ипак, постоји нешто што повезује сва та острва — њихови ритуали који утичу на сваки аспект живота. Древни обред плодности који се врши на острву Пентекост чак је пружио идеју за настанак банџи-џампинга, изузетно популарног екстремног спорта. Сваке године, током жетве јама, мушкарци и дечаци скачу са дрвених тврђава које су високе 20 до 30 метара. Од сигурне смрти спасава их једино дуга пузавица привезана за њихове чланке. Тиме што такорећи обришу тло својом главом, ти скакачи се надају да ће „оплодити“ земљу за наредну годину.

На острву Малакула, у неким селима је тек недавно дозвољено да дођу посетиоци. Тамо живе племена позната као Велики Намбас и Мали Намбас. Некада су били страшни канибали али последњу жртву су, наводно, појели 1974. године. Слично томе, већ годинама не практикују обичај да чврсто вежу главу бебама мушког пола како би је обликовали у „привлачну“ издужену лобању. Данас су Намбаси изузетно љубазни и радо причају посетиоцима о својој култури.

Људи у рају

Многи људи путују на Вануату да би се накратко одморили. Али Јеховини сведоци су тамо стигли пре око 70 година да би помагали људима у духовном погледу. Труд који су улагали Сведоци на том ’крају земље‘ уродио је плодом (Дела апостолска 1:8). (Видети оквир „Од зависника каве до хришћанина“.) Током 2006. године, Сведоци из пет скупштина у овој земљи провели су више од 80 000 сати говорећи о библијском обећању о рају на земљи (Исаија 65:17-25). Тај будући рај донеће трајно олакшање од притисака и брига овог савременог начина живота! (Откривење 21:4).

[Фусноте]

 [Оквир/Слика на 17. страни]

СРЕЋНА ОСТРВА

Године 2006, Вануату је био на првом месту на листи под називом Happy Planet Index. Ту листу је саставила британска институција New Economics Foundation, у којој је 178 земаља упоређено што се тиче задовољства животом, дужине животног века и утицаја на животну средину. „Вануату је стигао на сам врх зато што су његови становници срећни, живе скоро 70 година и веома мало загађују планету“, речено је у новинама Vanuatu Daily Post.

[Слика]

Традиционална ношња

[Извор]

© Kirklandphotos.com

[Оквир/Слика на 17. страни]

ОД ЗАВИСНИКА КАВЕ ДО ХРИШЋАНИНА

Вили, који живи на острву Пентекост, од своје младости је пио каву у огромним количинама. То жестоко пиће добија се из исцеђеног корена једне врсте жбунастог бибера. Сваке ноћи довукао би се кући омамљен из оближњег бара каве. Његови дугови су расли. Често је био насилан и тукао је своју жену Иду. Тада га је његов колега који је Јеховин сведок подстакао да проучава Библију. Вили је пристао. Ида се у почетку противила, али када се понашање њеног мужа поправило, променила је мишљење и такође почела да проучава. Обоје су добро духовно напредовали. С временом Вили је оставио пороке. Он и Ида су се крстили као Јеховини сведоци 1999. године.

[Мапа на 15. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

НОВИ ЗЕЛАНД

АУСТРАЛИЈА

ТИХИ ОКЕАН

ФИЏИ

[Слика на 16. страни]

Изузетно опасан обичај да се скаче на тло део је обреда плодности

[Извор]

© Kirklandphotos.com

[Извор слике на 15. страни]

© Kirklandphotos.com

[Извор слике на 15. страни]

© Kirklandphotos.com

[Извор слике на 16. страни]

© Kirklandphotos.com