Родитељи који верно и удружено раде

◼ У Јужноафричкој Републици, на висоравни која се налази у унутрашњости земље, сада је јако хладно. С прозора своје топле канцеларије знатижељно посматрам огољено дрво које се услед јаког зимског ветра њише тамо-амо. Шћућурена између две гране, сенегалска грлица, позната и као весела грлица, греје два птића која су пре три дана дошла на свет.

Пре него што положи прва јаја, грлица заједно с мужјаком прави гнездо — он доноси гранчице а она их слаже. Обавили су изврстан посао јер гнездо, које ће бити дом за два птића, одолева јаким зимским ветровима. Током ноћи женка лежи на јајима а мужјак преко дана. Након отприлике две недеље, из јаја ће се излећи птићи. За још две недеље, они ће довољно порасти и ојачати тако да могу летети.

Ако бисте могли да ослушнете, чули бисте пријатно гугутање које подсећа на тихо смејање. Женка веселе грлице, носећи у својој гуши храну за гладне птиће, са оближње гране најављује свој долазак, спремна да одмени мужјака у чувању гнезда. Чак и када птићи почну да лете, оба родитеља ће наставити да их хране све док не буду могли сами да се старају о себи.

Често се дивим сарадњи и нежној бризи коју показују ове птице вођене инстинктом који се непогрешиво преноси с једне генерације на другу. То ме подсећа на речи из Псалма 86:8: „Јехова, нико... није теби раван, и нема таквих дела као што су твоја.“

У својој писаној Речи, Светом писму, Јехова Бог је људским родитељима пружио вођство које је исто тако поуздано као и инстинкт којим је обдарио птице. На пример, Библија подстиче мајке „да воле своју децу“ (Титу 2:4). А очевима саветује: „Не раздражујте своју децу, него их васпитавајте на Јеховин начин и помажите им да усвоје његов начин размишљања“ (Ефешанима 6:4; 1. Тимотеју 5:8). Родитељи који тако поступају сасвим сигурно су веома драгоцени у Божјим очима.