Јединствени град од папира

МОЖДА се питате како то да постоји град од папира. Није у питању прави град, већ макета Прага која се чува у Градском музеју у Прагу. Њен творац је Антонин Лангвејл, који је радио на том пројекту 11 година, од 1826. до 1837. године, када је и умро. Шта га је нагнало да се лати тако напорног посла?

Лангвејл се родио 1791. године у Постолопртију, граду у данашњој Чешкој. Студирао је литографију на Академији уметности у Бечу, а онда је отворио прву литографску радионицу у Прагу. Међутим, у вођењу послова није био толико добар као у уметности, па му је посао пропао. Године 1826, када је био на једној изложби у Прагу, видео је гипсану макету Париза. Тако је добио инспирацију да направи макету Прага од картона и нешто дрвета.

Лангвејл је прво неколико година с великом пажњом бележио детаље Прага. Залазио је у сваку улицу, правио скице и цртао тачне локације зграда, клупа у парковима, складишта, споменика и дрвећа. Није чак изостављао ни бурад на земљи, разбијене прозоре, лестве наслоњене на зид и хрпе дрва. Затим је почео да прави макету, у размери 1:480. Да би увећао своје скромне приходе, правио је макете кућа богатих људи.

 Године 1837, Лангвејл се разболео од туберкулозе и умро јуна исте године, оставивши за собом жену и пет кћерки. После три године, његова макета се нашла у Патриотском музеју, сада познатом као Народни музеј. Како је доспела тамо? Лангвејлова удовица ју је 1840. продала цару Фердинанду I, који ју је затим великодушно донирао садашњем Народном музеју Републике Чешке. Тамо је пристигла спакована у девет сандука. Касније је један представник Градског музеја у Прагу, где је макета данас изложена, рекао: „Током XIX века, Лангвејлова макета је само повремено излагана. Године 1891. била је један од експоната на Националној јубиларној изложби. Поводом тога, доста средстава је уложено у њену рестаурацију... Од 1905, ова макета је део сталне поставке у лапидаријуму Народног музеја.“

Магнет за историчаре

Лангвејлова макета од папира је веома популарна. Њена површина износи 5,76 метара са 3,24 метра, застакљена је и изнутра осветљена бројним лампицама. Тај „град“ изгледа толико стварно да морате да се подсећате да је то макета. Није ни чудо, кад је Лангвејл конструисао више од две хиљаде минијатурних зграда с невероватном прецизношћу!

Примера ради, Лангвејл је направио регистар с појединостима о сваком кварту. Ту су биле и уличне светиљке, сливници и калдрма. Направио је верне копије цркава с витражима, укључујући и разбијена и напукла окна. Тамо где је на правим кућама био отпао малтер, види се и на његовој макети. Додао је и Влтаву, реку која протиче кроз Праг.

Данас Лангвејлов град од папира није само занимљив музејски експонат, већ и магнет за љубитеље уметности и историчаре који би желели да виде како је Праг некада изгледао. Наравно, неки делови града, нарочито Јеврејска четврт и Стари град, данас су сасвим другачији због реконструкција и реновирања. Захваљујући савременој технологији, макета је дигитализована тако да путем једне интерактивне компјутерске презентације посетиоци могу видети Праг из 1837. године.

У априлу 1837, Лангвејл, који је тада већ био озбиљно болестан, замолио је да се његова макета изложи у тадашњем Отаџбинском музеју, али управа музеја није била заинтересована. То га је сигурно веома разочарало. Замислите да сада може посетити музеј или „прошетати“ се својим старим Прагом на компјутерском екрану. Нема сумње да би му било драго што његов силан труд није био узалуд.

[Слика на 10. страни]

Антонин Лангвејл

[Слика на 10. страни]

Лангвејлова макета Прага

[Слика на странама 10, 11]

Поглед изблиза на Лангвејлову макету

[Извори слика на 10. страни]

Страна 10, Лангвејл: S laskavým svolením Národního muzea v Praze; стране 10 и 11 фотографије макете: S laskavým svolením Muzea hlavního mesta Prahy