МОЖДА си и ти био у сличној неприлици. Било да је у питању долазак кући на време, избор музике, пријатеља или одеће, твоји родитељи имају правила и не попуштају. Ево неких примера:

„Кад се моја мама удала, мој очух је био врло строг што се тиче моје музике. На крају сам морао да бацим све своје CD-е!“ (Брендон). *

 „Мама ме критикује да се слабо дружим. А када је питам да ли могу да се дружим с неким, она ми не да јер не познаје ту особу. То ме излуђује!“ (Кристина).

„Тата и маћеха ми дају да носим само широке мајице. Тата мисли да су панталонице прекратке ако су изнад колена!“ (Стела).

Шта да радиш када изгледа да ти и твоји родитељи не можете наћи заједнички језик? Можеш ли да попричаш с њима о томе? „Моји родитељи обично нису спремни да ме саслушају“, каже седамнаестогодишња Џоана. Петнаестогодишња Ема каже: „Када видим да ме родитељи не разумеју, онда само ћутим.“

Немој тако лако одустати! Твоји родитељи можда желе да те саслушају више него што мислиш.

Размисли о следећем: Чак и Бог слуша људе када му износе неки проблем. Примера ради, Јехова је саслушао Мојсија када му се он обратио у корист непослушних Израелаца (Излазак 32:7-14; Поновљени закони 9:14, 19).

Можда мислиш да твоји родитељи немају толико разумевања колико га има Бог. Поред тога, истина је да има велике разлике између Мојсијевог обраћања Јехови о судбини једног народа и тога када ти молиш тату или маму да те пусте да мало дуже останеш напољу. Па ипак, те ситуације имају нешто заједничко:

Ако мислиш да нешто није фер и то хоћеш да кажеш, они који имају ауторитет над тобом, у овом случају твоји родитељи, највероватније ће бити вољни да те саслушају.

Да ли ћеш успети у томе зависи од тога како ћеш се изразити! Наредни кораци ће ти помоћи да будеш још успешнији у томе:

1. Опиши проблем. Напиши око чега ти и твоји родитељи изгледа да не можете да се сложите.

2.   Опиши како се осећаш. Напиши како се осећаш због гледишта својих родитеља о спорној ствари. На пример: повређено, тужно, срамота те је, имаш осећај да ти не верују или нешто друго. (Пример: У уводној причи, Јован каже да га је блам због друштва.)

3. Постави се у улогу родитеља. Замисли да имаш тинејџера који има проблем који си навео у 1. кораку. Да си родитељ, шта би те највише бринуло и зашто? (Пример: У нашој замишљеној ситуацији, родитељи се боје да се Јовану нешто не деси.)

4. Сагледај ствари из другог угла. Одговори на следећа питања:

   Шта видиш да је добро у ставу твојих родитеља?

   Шта можеш урадити да би их умирио?

5. Разговарај с родитељима о проблему и нађите заједничко решење. Следећи ове кораке и примењујући савете из оквира  „Тајна добре комуникације“, највероватније ћеш видети да можеш разговарати с родитељима на једном зрелијем нивоу. Кели ужива у таквом односу с татом и мамом. „Свађом ништа не постижеш, а и гарантовано ћеш изгубити“, каже она. „Ја решавам проблеме тако што разговарам с родитељима. Скоро увек се нађемо негде на средини тако да сви буду задовољни.“