Док је био мали, причао вам је о свему, а сада као тинејџер ћути као заливен. Када покушавате да с њим разговарате, или једва нешто каже или започиње свађу, тако да се ваш дом претвара у право бојиште.

Међутим, постоји начин да допрете до тинејџера, али прво треба да узмете у обзир две ствари због којих то може бити изазов.

Жеља за независношћу. Да би постао зрела одрасла особа, тинејџер мора, симболично говорећи, постепено прећи с места сувозача на место возача. Другим речима, мора научити да се креће кроз многе опасне животне стазе и богазе. Наравно, неки тинејџери желе више слободе него што би требало, а с друге стране, неки родитељи деци дају мање слободе него што би требало. То „натезање“ може бити права мука за родитеље, али и за децу. „Моји родитељи мотре на сваки мој корак“, жали се шеснаестогодишњи Бранислав *. „Ако ми не дају више слободе до мог пунолетства, ја купим ствари и селим се!“

Апстрактно размишљање. Деца више размишљају конкретно, код њих је све црно-бело. Међутим, тинејџери запажају да постоје и сиве зоне, где није све тако разграничено. То је важан део апстрактног размишљања и помаже младој особи да научи да добро просуђује ствари. Ево једног примера: Детету појам праведности изгледа једноставно: ’Мама је преполовила колачић и једну половину дала мени, а другу мом брату.‘ У овом случају, правда се своди на математичку формулу. Међутим, тинејџери увиђају да то и није тако једноставно. На крају крајева, праведност не значи увек и једнакост. Апстрактно размишљање помаже вашем тинејџеру да се ухвати у коштац с тако комплексним питањима. Али то има и негативну страну. Дете се због тога такође може ухватити у коштац и с вама.

Кад год је могуће, необавезно разговарајте. Користите прилике које се спонтано јаве. На пример, неки родитељи увиђају да су тинејџери отворенији док обављају кућне послове или током вожње у колима. Тада сте за њега више пријатељ који је уз њега, него саветодавац с којим се мора суочити очи у очи. (Библијска мисао: Поновљени закони 6:6, 7.)

Будите кратки. Немојте увек терати мак на конац. Уместо тога, изнесите шта имате... и ту станите. Оно што ћете рећи допреће до вашег тинејџера касније, када он буде сам и када буде могао размислити о оном што сте рекли. Дајте му шансу да то учини. (Библијска мисао: Пословице 1:1-4.)

Слушајте и будите флексибилни. Пажљиво слушајте своје дете, не прекидајући га, тако да проблем можете сагледати из свих углова. Када нешто кажете, будите разумни. Ако се строго држите правила, дете ће бити склоно да вас вара и обмањује. „Тако клинци почињу да живе два живота — један у ком родитељима говоре оно што они желе да чују, и други у ком раде оно што желе кад их родитељи не виде“, упозорава се у књизи Staying Connected to Your Teenager. (Библијска мисао: Филипљанима 4:5.)

Не губите живце. „Кад се у нечему не слажемо, моју маму вређа све што ја кажем“, каже тинејџерка по имену Катарина. „То ме изнервира и разговор брзо прерасте у свађу.“ Као родитељ, боље је да не реагујете бурно већ да покажете да разумете како се ваше дете осећа. Уместо да кажете: ’Ма нема разлога за бригу‘, реците: ’Видим колико те то мучи‘. (Библијска мисао: Пословице 10:19.)

Колико је год могуће усмеравајте, а не решавајте. Моћ апстрактног размишљања је попут мишића који се развија вежбањем. Зато када се тинејџер суочава с неком дилемом, немојте ту „вежбу“ радити уместо њега. Након што продискутујете о тој теми, пружите му прилику да сам смисли неколико опција. Затим, након што сте их заједно размотрили, могли бисте рећи: ’То су неке могућности. Размисли о њима дан-два, а онда можемо попричати о томе шта си решио и зашто.‘ (Библијска мисао: Јеврејима 5:14.)