„Кир је одлучио да освоји Вавилон када је тај град био највелелепније место на Блиском истоку, а можда и у целом свету“, наводи се у књизи Ancient World Leaders— Cyrus the Great. Град је лежао на реци Еуфрат. Она је отицала у ровове који су окруживали градске зидине, тако да је град изгледао неосвојиво.

Међутим, Кирова војска је скренула ток Еуфрата узводно од Вавилона тако да је ниво воде у граду опао. Зато су се војници кретали коритом реке све до градских врата, која су остала отворена, и уз мало отпора покорили Вавилон. Према грчким историчарима Херодоту и Ксенофонту, Вавилонци су толико били сигурни да је њихов град неосвојив да су у ноћи напада многи уживали у гозби у којој је био и сам краљ! (Видети оквир  „Рукопис на зиду“.) Штавише, Кирова победа је испунила нека запањујућа библијска пророчанства.

Исаијина пророчанства су заиста вредна пажње, јер су записана око 200 година пре него што су се обистинила — око 150 година пре Кировог рођења! Погледајте нека од њих:

• Човек по имену Кир освојиће Вавилон и ослободиће Јевреје (Исаија 44:28; 45:1).

• Река Еуфрат ће пресушити, што ће отворити пут Кировој војсци (Исаија 44:27).

• Градска врата ће остати отворена (Исаија 45:1).

• Вавилонска војска ће ’престати да се бори‘ (Јеремија 51:30; Исаија 13:1, 7).

Доста раније, 607. пре н. е., Вавилонци су разорили Јерусалим, а већину преживелих одвели у заробљеништво. Колико дуго ће бити у заробљеништву? Бог је рекао: „Кад се наврши седамдесет година, позваћу на одговорност краља Вавилона и онај народ [...] и претворићу је [вавилонску земљу] у вечну пустош“ (Јеремија 25:12).

Као што је већ речено, Кир је освојио Вавилон 539. пре н. е. Убрзо после тога, ослободио је Јевреје и они су почели да пристижу у своју домовину 537. пре н. е. — тачно 70 година након што су били изгнани (Јездра 1:1-4). А шта је било с Вавилоном? Он је на крају постао ’вечна пустош‘. Тако је још једном потврђена тачност библијских пророчанстава.

Размислите о следећем: Библија је прорекла (1) 70-годишње изгнанство Јевреја, (2) Кирово освајање Вавилона, укључујући и кључне елементе његове стратегије и (3) вечно уништење Вавилона. Такво прецизно познавање будућности не може потицати од људи! Можда је разумније прихватити следећи закључак: „Пророчанство никада није било изречено људском вољом, него су људи говорили речи које су долазиле од Бога“ (2. Петрова 1:21). На основу свега изнесеног, нема сумње да Библија завређује нашу пажњу.