ДАНАШЊА РЕАЛНОСТ.

Широм света, нетрпељивост све више расте, под утицајем расних и етничких предрасуда, национализма и верског фанатизма.

ШТА БИБЛИЈА КАЖЕ.

Исус Христ је током своје службе био окружен нетолеранцијом. Јудејци и Самарићани су се међусобно мрзели (Јован 4:9). Жене су сматране мање вреднима у односу на мушкарце. У исто време, јудејске верске вође су омаловажавале обичан народ (Јован 7:49). Исус Христ се издвајао као потпуно другачији. „Овај прима грешнике и једе с њима“, жалили су се његови противници (Лука 15:2). Исус је био љубазан, стрпљив и толерантан, јер није дошао да би судио људима, него да би их духовно лечио. На то га је мотивисала љубав (Јован 3:17; 13:34).

Љубав, која је темељ толеранције, отвара наше срце према другима упркос њиховим несавршеностима и разликама у карактеру. У Колошанима 3:13 се каже: „Подносите једни друге и спремно опраштајте једни другима ако неко има притужбу на некога. Као што је Јехова спремно опростио вама, тако чините и ви.“

„Пре свега, жарко волите једни друге, јер љубав покрива мноштво греха.“ (1. Петрова 4:8)

РЕАЛНОСТ.

Већина друштава настоји да одржи ред и мир. Да би то постигли, обично постављају разумна ограничења.

ШТА БИБЛИЈА КАЖЕ.

Љубав се „не понаша [...] непристојно“ (1. Коринћанима 13:5). Иако је Исус био пример толеранције, он није прелазио преко непристојног понашања, лицемерја или нечег сличног. Напротив, осуђивао је таква дела (Матеј 23:13). „Ко чини зло, мрзи светлост [истине]“, говорио је (Јован 3:20).

Апостол Павле је написао: „Мрзите зло, држите се добра“ (Римљанима 12:9). Он је живео по тим речима. На пример, иако је и сам био Јудејац, љубазно али одлучно се успротивио када су извесни хришћани јудејског порекла почели да се одвајају од хришћана из других народа (Галатима 2:11-14). Знао је да „Бог није пристран“ и да не би толерисао расне предрасуде међу својим народом (Дела апостолска 10:34).

Као хришћани, Јеховини сведоци траже морално вођство у Библији (Исаија 33:22). Зато међу собом не толеришу лоше поступање. Чистоћу хришћанске скупштине не смеју угрозити они који се оглушују о Божја мерила. Из тог разлога, Сведоци су послушни јасној библијској заповести: „Уклоните злога из своје средине“ (1. Коринћанима 5:11-13).

„Ви који волите Јехову, мрзите оно што је зло!“ (Псалам 97:10)

У ШТА МНОГИ ВЕРУЈУ.

Зла ће увек бити јер је оно део људске природе.

ШТА БИБЛИЈА КАЖЕ.

Пророк Авакум се молио Јехови Богу: „Зашто ме пушташ да видим зло и зашто гледаш муку? Зашто су пљачка и насиље преда мном, зашто настају препирке и зашто избијају свађе?“ (Авакум 1:3). Бог свог забринутог пророка није оставио у сумњи, већ га је уверио да ће позвати зле на одговорност. О том свом обећању је рекао да ће се „сигурно испунити. Неће закаснити!“ (Авакум 2:3).

Док се то не деси, они који чине лоше ствари имају могућност да се промене. „’Зар је мени драго да умре онај ко је зао‘, говори Суверени Господ Јехова, ’а не да се одврати од својих путева и остане жив?‘“ (Језекиљ 18:23). Они који траже Јехову тако што напуштају свој лош начин живота могу с поуздањем гледати у будућност. „Ко мене слуша, спокојан ће бити и мирно ће живети, зла се не бојећи“, стоји у Пословицама 1:33.

„Још мало, и злога више неће бити [...] кротки ће поседовати земљу, и уживаће у изобиљу мира.“ (Псалам 37:10, 11)