Да ли су лекари могли да ти помогну након што су поставили дијагнозу?

Моје стање су око три године пратила два лекара, али кичма је наставила да ми се криви. Заправо, с временом је почела да ми притиска срце и плућа, што ми је отежавало дисање. Операција је била неизбежна.

Да ли си пристала на операцију?

Јесам. Међутим, рекли су ми да ће то бити тешка операција. До тада ми се кичма искривила за 116 степени, што је заиста озбиљно. Осим тога, у мом случају је операција била посебан изазов. Због својих веровања на темељу Светог писма нисам желела да примим трансфузију крви. *

Да ли сте пронашли хирурга који је био спреман на сарадњу?

С мајком сам отишла до једног специјалисте на Флориди, где живим. Али када смо му објаснили да не желим крв, рекао ми је да ниједан хирург неће пристати да обави тако компликован захват под тим условом. Штавише, рекао ми је да без операције можда нећу доживети 20. годину. Тада сам имала тек 14.

Да ли си му објаснила због чега не желиш крв?

Да. Рекла сам му да своја веровања заснивам на Светом писму. Указала сам на то да је за Бога крв света, како животињска тако и људска. * Ако би у прошлости Израелац јео крв, починио би смртни грех! * Такође сам му показала речи из Дела апостолских 15:19, 20. Тамо је хришћанима заповеђено да се „уздржавају од [...] крви“. То значи да је не треба ни на који начин унети у тело, ни путем хране ни преко вене.

Како је хирург реаговао?

И даље је инсистирао на томе да прихватим трансфузију. Осим тога, у болници су ми, на моје изненађење, рекли да ако прихватим крв, операцију нећу морати уопште да платим.

То је заиста била примамљива понуда! Шта сте ти и твоја мајка одлучиле?

Иако се чинило да нико није спреман да ме оперише бескрвно, чврсто смо се држале  својих уверења. А онда се све додатно закомпликовало. Пошто сам по закону била малолетна, а моје стање се погоршавало, мој случај је доспео на суд. Срећом, државни тужилац нам је дао 30 дана да пронађемо хирурга који би био спреман да поштује моје жеље.

Да ли сте га пронашле?

Јесмо! Одбор Јеховиних сведока за односе с болницама повезао нас је с једним специјалистом за сколиозу из Њујорка. Он се сложио да ме оперише, па смо се договорили да ме прегледа. Тако смо успели да испоштујемо рок који нам је одредио суд. *

Како је прошла операција?

Била је у потпуности успешна! Да би ми ојачао кичму, др Роберт Бернштајн ми је уградио подесиве металне шипке. Имала сам два захвата у размаку од две седмице.

Због чега си имала два захвата?

Да је током првог захвата дошло до великог губитка крви, у том двонедељном периоду моје тело би имало времена да произведе довољно црвених крвних зрнаца пре другог захвата. Међутим, и у првом и у другом случају изгубила сам врло мало крви, захваљујући добром планирању, умешности и изузетно пажљивом раду хируршког тима. Такође сам се брзо опоравила, будући да сам избегла компликације које могу настати услед трансфузије крви. *

Да ли је хирург био задовољан исходом?

Био је одушевљен! Рекао је: „Лечење не подразумева само оперисање.“ Он сматра да лекари треба да посматрају пацијента као личност и да уваже његова веровања и мерила којих се држи. Сигурно се с тим ставом не слажу само Јеховини сведоци већ и многи други.