Ваше шестогодишње дете изгледа не уме да се контролише. Кад види нешто што жели, хоће то одмах! Кад му нешто није по вољи, понекад бурно реагује. ’Да ли је то нормално понашање за дете?‘, питате се. ’Да ли је то само пролазна фаза или је време да га поучим самоконтроли?‘

Данашње друштво поткопава вредност самоконтроле. „У нашој попустљивој култури, одрасли и деца стално слушају да треба да раде шта год желе“, пише др Дејвид Волш. „Било од добронамерних саветодаваца, било од превараната који желе да нам извуку новац, стално чујемо да треба да се препустимо својим жељама.“ *

Важност самоконтроле у раном узрасту. У једном дугогодишњем истраживању, групи четворогодишње деце био је дат слаткиш и речено им је да могу да га поједу одмах или да мало сачекају и као награду за стрпљење добију још један. Они који су као четворогодишњаци показали самоконтролу, касније су као матуранти били успешнији у школи, емоционално зрелији и друштвено сналажљивији од својих вршњака.

Последице недостатка самоконтроле код деце. Научници верују да оно што деца доживе може утицати на развој њиховог мозга. Према др Дену Киндлону, то значи да „ако смо превише попустљиви према деци, ако их не научимо да чекају свој ред, да сачекају своју награду и да се одупру искушењу, код њих неће доћи до стварања нервних веза које су одговорне за чврст карактер.“ *

Будите добар пример. Какви сте ви у показивању самоконтроле? Да ли дете види како губите живце у саобраћају, идете преко реда у продавници или прекидате друге у разговору? „Најједноставнији начин да поучите дете самоконтроли јесте да му пружите добар пример“, пише Киндлон. (Библијска мисао: Римљанима 12:9.)

Објасните детету које су последице. У складу с узрастом детета, помозите му да увиди зашто је добро да контролише своје жеље и које ће последице сносити ако то не ради. На пример, ако се ваше дете наљутило јер се неко лоше понео према њему, помозите му да застане и запита се: ’Хоће ли освета поправити или погоршати стање? Да ли могу учинити нешто боље — можда да бројим до десет и сачекам да љутња прође? Да ли би било боље да се једноставно удаљим?‘ (Библијска мисао: Галатима 6:7.)

Пружајте подстицај. Похваљујте дете кад покаже самоконтролу. Реците му да му неће увек бити лако да се савлада, али да је то знак снаге! Библија каже: „Као срушен град, без зидина, такав је човек који не може да обузда самог себе“ (Пословице 25:28). Супротно томе, онај „ко је спор на гнев бољи је од силног човека“ (Пословице 16:32).

Вежбајте. Осмислите игру коју можете назвати „Шта бих урадио?“ или „Добра одлука, лоша одлука“ и слично. Разговарајте о могућим ситуацијама и одглумите могуће реакције, називајући их „добра“ и „лоша“. Будите креативни. Можете користити лутке, цртеже или неку другу методу која ће детету бити и занимљива и поучна. Ваш циљ је да му помогнете да увиди да је самоконтрола боља од импулсивне нарави. (Библијска мисао: Пословице 29:11.)

Будите стрпљиви. Библија каже: „Лудост је привезана детету за срце“ (Пословице 22:15). Зато немојте очекивати од детета да преко ноћи научи да показује самоконтролу. „То је дуг, спор процес уз много успона и падова“, каже се у књизи Teach Your Children Well. У сваком случају, труд се и те како исплати. „Дете које уме да се савлада“, каже се надаље у књизи, „много лакше ће са дванаест година рећи ’не‘ дрогама, а са четрнаест сексуалним односима.“