ГОДИНЕ 2010, скоро пет милиона барела (800 милиона литара) сирове нафте исцурило је у Мексички залив, када је једна нафтна платформа експлодирала и потонула. Међутим, за само неколико месеци, велики део загађивача је нестао. Како?

Размислите о следећем: Научна истраживања су показала да неке морске бактерије могу да разбију дугачак угљеников ланац нафте. Микробиолог Тери Хејзен каже да су ови организми „прави пројектили који циљају нафту“. Они су делимично очистили Мексички залив.

„У неку руку, није никакво чудо што се у морима налазе микроби који једу нафту“, наводи се у једном извештају BBC - ја. На крају крајева, „природни извори с дна океана испуштају нафту“ већ еонима.

Истина је да људски напори у чишћењу нафтних мрља доносе резултате. Међутим, и најбоља настојања могу донети више штете него користи. На пример, хемијска средства за разграђивање нафте ометају природне процесе током којих се она разлаже. Поред тога, поменуте хемикалије су отровне и трајно оштећују околину. Али способност природе да разлаже нафту, између осталог и уз помоћ „микроба који једу нафту“, омогућује мору да се само чисти, без икаквих последица. *

До каквог сте закључка дошли? Да ли су микроби који „једу“ нафту настали еволуцијом или су дело Створитеља?