Семе истине стиже до удаљених подручја

РУСКА република Тува се налази на најјужнијем крају Сибира. На југу и истоку се граничи с Монголијом. Тамо многи живе у забаченим насељима до којих је тешко доћи с добром вешћу о Краљевству. Међутим, пре неког времена је једна група људи из удаљених крајева Туве дошла у главни град Кизил на један семинар. Једна пионирка из тог града која се зове Марија чула је за тај семинар и схватила да је то ретка прилика да им пренесе добру вест.

Марија прича шта се десило: „Школа у којој радим као просветни радник организовала је један семинар који је говорио о борби против зависности од дроге и алкохола. Требало је да дође око 50 људи из најудаљенијих крајева Туве. Међу њима је било просветних радника, психолога, социјалних радника и других.“ Овај семинар је за Марију био добра прилика да сведочи, али то јој уопште није било лако. Она каже: „По природи сам стидљива и тешко ми је да неформално сведочим. Ипак, молила сам се Јехови за храброст да победим свој страх и искористим ту прилику да сведочим.“ Да ли је успела у томе?

Марија даље каже: „Нашла сам једно издање Пробудите се! које је говорило о фобијама. Помислила сам да би то могло интересовати неког од психолога тако да сам понела тај часопис у школу. Тог дана је једна наставница која је била на семинару дошла у мој кабинет и ја сам јој понудила тај часопис. Радо га је узела. Рекла је да и сама има једну врсту фобије. Сутрадан сам јој донела први том књиге Млади питају — практични одговори на њихова питања. И њу је радо узела. Пошто је она тако лепо реаговала, помислила сам да би можда и други наставници били заинтересовани за ту књигу. Зато сам у школу понела кутију пуну књига Млади питају и других публикација.“ Кутија је убрзо била празна. Марија објашњава шта се у ствари десило: „Неколико колега и колегиница оне наставнице којој сам дала књигу ушли су у мој кабинет и питали: ’Где се деле оне књиге?‘“ Дошли су на право место!

Последњи дан семинара је била субота. Пошто Марија тог дана није радила, оставила је литературу на неколико столова у свом кабинету. На табли је написала: „Драги наставници, слободно узмите литературу за себе и своје познанике. Ове изванредне публикације ће вам помоћи да будете успешни на свом послу, као и да ојачате своје породичне везе.“ Шта се затим догодило? „Када сам тог дана свратила у кабинет, видела сам да је већина литературе узета са столова. Брзо сам ставила још књига и часописа.“ До краја семинара, Марија је поделила 380 часописа, 173 књиге и 34 брошуре. Када су се учесници семинара вратили на удаљена подручја у којима живе и раде, са собом су понели и литературу. Марија каже: „Тако сам срећна што је семе истине сада стигло до најудаљенијих крајева Туве!“ (Проп. 11:6).

[Мапа на 32. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

РУСИЈА

РЕПУБЛИКА ТУВА