Прави хришћани поштују Божју Реч

„Твоја реч је истина“ (ЈОВ. 17:17)

ПОТРАЖИ СЛЕДЕЋЕ МИСЛИ:

По чему се састанак који је одржан у Јерусалиму 49. н. е. разликовао од каснијих црквених сабора?

Који су људи храбро заступали Божју Реч у средњем веку?

На који су начин верни хришћани с краја 19. века проучавали Библију и зашто је то било делотворно?

1. Коју би важну одлику издвојио по којој се Јеховини сведоци разликују од других религија?

 РАЗМИСЛИ о свом првом разговору с Јеховиним сведоцима. Чега се сећаш? Многи би одговорили: ’На мене је снажан утисак оставило то што су Сведоци користили Библију да би одговорили на сва моја питања.‘ Како смо само били радосни када смо сазнали каква је Божја намера за земљу, шта се дешава с нама када умремо и каква будућност очекује наше вољене који су умрли!

2. Који су неки од разлога због којих Библију сматраш вредном?

² Међутим, како смо напредовали у проучавању, разумели смо да Библија садржи много више од одговора на наша питања о животу, смрти и будућности. Увидели смо да је она најпрактичнија књига на свету. Њени савети никад не застаревају и они који их се држе воде успешан и срећан живот. (Прочитати Псалам 1:1-3.) Прави хришћани никада нису прихватали Библију као „људску реч, него као Божју реч, што она заиста и јесте“ (1. Сол. 2:13). Кратак историјски преглед ће нам показати јасну разлику између оних који су истински ценили Божју Реч и оних који то нису.

ПОЈАВЉУЈЕ СЕ ПРОБЛЕМ

3. Који је проблем могао да угрози јединство хришћанске скупштине из првог века и шта је било доведено у опасност?

³ Прошло је 13 година од помазања првог необрезаног нејеврејина Корнелија. Све већи број нејевреја прихватао је хришћанство. Током тог периода, појавио се проблем који је могао да угрози јединство хришћанске скупштине. Постављало се следеће питање: Да ли и нејевреји треба да буду обрезани према јудејској  традицији пре него што се крсте? То није било лако питање за једног Јудејца. Они који су се држали Закона не би чак ни ушли у дом незнабошца, а камоли имали близак однос с њим. Хришћани јеврејског порекла су већ били жестоко прогоњени због тога што су напустили пређашњу религију. Ако би се усудили да братски прихвате необрезане нејевреје, то би само продубило јаз између њих и присталица јудаизма и изазвало још већу нетрпељивост према њима (Гал. 2:11-14).

4. Ко се окупио да реши проблем који се појавио и која питања би неко могао да постави у вези с тим?

⁴ Године 49. н.е., апостоли и старешине из Јерусалима, који су и сами били обрезани Јудејци, „окупили [су се] да размотре то питање“ (Дела 15:6). Оно што је уследило није била заморна теолошка расправа око сувопарних формалности, већ жив разговор о библијским учењима. Изнета су опречна мишљења о том питању. Да ли ће надвладати лично мишљење и предрасуде? Да ли ће одговорне старешине одлагати одлуку све док се расположење у Израелу не поправи? Или ће смислити неко компромисно решење тако да обе стране прилагоде свој став и постигну договор?

5. У којим се битним стварима састанак у Јерусалиму 49. н. е. разликовао од каснијих црквених сабора?

⁵ Компромис и лобирање су уобичајени на данашњим црквеним саборима. Међутим, на том састанку у Јерусалиму није било узајамних уступака нити наметања личног мишљења. Штавише, донета је једногласна одлука. Како је то било могуће? Колико год да је сваки учесник био уверен у своје гледиште, сви присутни су поштовали Божју Реч и ти свети списи су били кључ за решење проблема. (Прочитати Псалам 119:97-101.)

6, 7. Како је Свето писмо помогло да се реши питање обрезања?

⁶ Стихови који су помогли да се реши питање налазе се у Амосу 9:11, 12. Као што је цитирано у Делима апостолским 15:16, 17, тамо пише: „После тога ћу се вратити и опет ћу изградити Давидову сеницу која је пала. Опет ћу изградити њене рушевине и опет ћу је подићи, да би преостали људи усрдно тражили Јехову, заједно с људима из свих народа, с онима који носе моје име, каже Јехова.“

⁷ Међутим, неко би могао да каже да у тим стиховима не пише да није било потребно да се хришћани нејеврејског порекла обрежу. То је тачно. Међутим, хришћани јеврејског порекла су то исправно разумели. Обрезани нејевреји за њих нису били ’људи из народа‘ већ браћа (Изл. 12:48, 49). На пример, према Багстеровом преводу Септуагинте, у Јестири 8:17 пише: „Многи из других народа били су обрезани и постали су Јудејци.“ Према томе, када је Свето писмо прорекло да ће преостали из дома Израеловог (Јудејци и обрезани прозелити) заједно са „људима из свих народа“ (необрезаним нејеврејима) постати један народ који носи Божје име, порука је била јасна. Нејевреји који су желели да постану хришћани нису морали да се обрежу.

8. Зашто је хришћанима јеврејског порекла била потребна храброст да би донели исправну одлуку?

⁸ Божја Реч и свети дух помогли су искреним хришћанима да се ’једнодушно сложе‘ (Дела 15:25). Иако је та одлука вероватно водила до још већег прогонства хришћана јеврејског порекла, верне особе су у потпуности подржале одлуку  која се темељила на Библији (Дела 16:4, 5).

ОЧИГЛЕДНА РАЗЛИКА

9. Који је био један важан фактор због ког је искривљена библијска истина и које је важно учење тиме било обухваћено?

⁹ Апостол Павле је прорекао да ће после смрти апостола хришћанство бити упрљано лажним учењима. (Прочитати 2. Солуњанима 2:3, 7.) Међу онима који нису подносили „здраво учење“ била су и нека одговорна браћа (2. Тим. 4:3). Павле је упозорио тадашње старешине: „Између вас самих дићи ће се људи који ће износити искривљена учења да би одвукли ученике за собом“ (Дела 20:30). У једној енциклопедији се говори о важном фактору који је допринео појави лажних учења: „Хришћани који су били поучени грчкој филозофији осетили су потребу да своју веру изразе на тај начин, не само због личне интелектуалне сатисфакције већ и да би образоване незнабошце преобратили на хришћанство“ (The New Encyclopædia Britannica). Једно важно учење које је било искварено паганством односи се на идентитет Исуса Христа. Библија каже да је он Божји Син, док су заговорници грчке филозофије тврдили да је Бог.

10. Како је могло бити решено питање Христовог идентитета?

¹⁰ То питање је било предмет расправе на многим црвеним саборима. Проблем би се решио врло лако да су црквене вође придавале значај Светом писму, али већина није. Заправо, многи би донели одлуку чак пре него што би дошли на саборе, а одлазили би још уверенији у своје ставове. Канони и прогласи који су донети на тим састанцима готово да се нису ни освртали на Свето писмо.

11. Какав се значај придаје ауторитету црквених отаца и зашто?

¹¹ Зашто Свето писмо није темељније осмотрено? Изучавалац Чарлс Фриман каже да је онима који су веровали да је Исус Бог „било тешко да оповргну многе Исусове изјаве које указују на то да је Бог Отац већи од њега“. Као последица тога, јеванђеља су била замењена црквеном традицијом и људским гледиштима. И данас многи свештеници придају много већи значај ненадахнутим изјавама црквених отаца него Божјој Речи. Ако си некада разговарао о Тројству с неким студентом богословије, сигурно си то запазио.

12. На који је начин римски цар негативно утицао на Цркву?

¹² Расправе на тим саборима биле су вођене под снажним утицајем римских царева. Професор Ричард Рубинстајн се осврће на то док говори о Никејском сабору: „Константин је имао наклоност према [бискупима] и богато их је награђивао изнад њихових очекивања. За мање од годину дана, нови цар је повратио или поново изградио практично све њихове цркве, вратио им службу и част која им је одузета... Хришћанском свештенству је дао све привилегије које су пре тога имали пагански свештеници.“ Захваљујући томе, „Константин је био у позицији да снажно утиче на догађаје у Никеји — можда чак и да их диктира“. Чарлс Фриман закључује: „Тако је постављен преседан по ком је цар могао да утиче не само на јачање Цркве већ и на њена учења.“ (Прочитати Јаковљеву 4:4.)

13. Шта је утицало на то да црквене вође у каснијим вековима занемаре јасна библијска учења?

¹³ Док је црквеним достојанственицима било тешко да утврде тачан идентитет Исуса Христа, многима из обичног народа то није  представљало проблем. Пошто нису били заинтересовани да своје вреће напуне царевим златом нити да добију виши положај у црквеној хијерархији, могли су објективније сагледати ствари, у светлу Светог писма. По свему судећи тако је и било. Теолог из тог периода, Григорије из Нисе, ругао се обичном народу: „Продавци одеће, мењачи новца и бакалини, сви су они теолози. Ако упитате колико вреди ваш новац, неки тамо филозоф ће вам објаснити по чему је Син другачији од Оца. Ако питате пошто је хлеб, добићете одговор да је Отац већи од Сина. Ако желите да знате да ли је купка спремна, чућете да је Син створен.“ За разлику од црквене хијерархије, многи из обичног народа су своје закључке подупирали оним што стоји у Божјој Речи. Григорије и његови истомишљеници добро би поступили да су их слушали!

„ПШЕНИЦА“ И „КУКОЉ“ РАСТУ ЗАЈЕДНО

14. Зашто можемо закључити да је од првог века па надаље увек било правих помазаних хришћана на земљи?

¹⁴ Исус је у једном поређењу рекао да ће од првог века па надаље увек бити правих помазаних хришћана на земљи. Упоредио их је са „пшеницом“ која расте заједно с „кукољем“ (Мат. 13:30). Наравно, не можемо са сигурношћу рећи који су појединци или групе припадали помазаницима који су упоређени са пшеницом, али можемо потврдити да је увек постојао неко ко је храбро бранио Божју Реч и разоткривао небиблијска црквена учења. Осмотримо неколико примера.

15, 16. Наведи неке који су поштовали Божју Реч.

¹⁵ Надбискуп Агобард Лионски из Француске (779-840. н. е.) осудио је обожавање ликова, постојање цркава које су посвећене свецима и небиблијску црквену службу и обичаје. Његов савременик бискуп Клаудије такође је одбацио црквену традицију и оспорио молитве свецима и поштовање реликвија. У 11. веку, архиђакон Беренгарије Турски из Француске био је искључен из цркве јер је одбацио католичко учење о транссупстанцијацији. Такође је сматрао да је Библија већи ауторитет од црквене традиције.

¹⁶ У 12. веку су живела два човека која су волела библијску истину, Петер из Бруија и Анри из Лозане. Петер је напустио свештенички позив јер није могао Библију да доведе у везу с католичким учењима као што су крштење новорођенчади,  транссупстанцијација, молитве за умрле и обожавање крста. Своја веровања је платио животом 1140. године. Анри, који је био монах, осудио је искварено понашање у Цркви, као и паганство у црквеној служби. Ухапшен је 1148. и остатак живота је провео у затвору.

17. Које су важне кораке предузели Валдо и његови следбеници?

¹⁷ Отприлике у време када је Петер из Бруија жив спаљен јер се осмелио да говори против Цркве, рођен је неко ко ће касније снажно утицати на ширење библијске истине. Његово презиме је Валдус, то јест Валдо. a За разлику од Петера из Бруија и Анрија из Лозане, он је био лаик, али је толико ценио Божју Реч да је разделио своје богатство и побринуо се да неки делови Библије буду преведени на језик којим је говорио обичан народ у југоисточној Француској. Неки су били толико одушевљени када су чули библијску поруку на матерњем језику да су се и они одрекли своје имовине и живот посветили ширењу библијске истине. Црква је због тога била јако узнемирена. Ти ревни мушкарци и жене, који су касније постали познати као валдензи, били су искључени из Цркве 1184, а затим и прогнани из својих домова. Захваљујући томе библијска порука се проширила и у другим подручјима. На крају је у многим деловима Европе било следбеника Валда, Петера из Бруија и Анрија из Лозане, као и других који су се супротставили Цркви. Још неки који су храбро заступали библијску истину у наредним вековима били су Џон Виклиф (око 1330-1384), Вилијам Тиндејл (око 1494-1536), Хенри Гру (1781-1862) и Џорџ Сторс (1796-1879).

„БОЖЈА РЕЧ НИЈЕ ОКОВАНА“

18. Објасни како су искрени истраживачи Библије из 19. века проучавали и зашто је то било делотворно.

¹⁸ Колико год да су се трудили, непријатељи библијске истине нису могли да спрече њено ширење. „Божја реч није окована“, стоји у 2. Тимотеју 2:9. Једна група искрених истраживача Библије почела је да трага за истином 1870. На који начин су проучавали? Најпре би неко од њих поставио питање. О томе би дискутовали. Затим би потражили све стихове који су повезани с том темом и онда, након што би се сложили око њиховог значења, донели би коначан закључак и забележили га. Није ли охрабрујуће знати да су попут апостола и старешина из првог века ови верни људи, наши „духовни преци“ с краја 19. века, били одлучни да своја веровања потпуно ускладе с Божјом Речју?

19. Како гласи годишњи цитат за 2012. и зашто је он прикладан?

¹⁹ Библија је и даље темељ свих наших веровања. С тим на уму, Водеће тело Јеховиних сведока је као годишњи цитат за 2012. изабрало уверљиву Исусову изјаву: „Твоја реч је истина“ (Јов. 17:17). Пошто сви који желе да стекну Божју наклоност морају ходити у истини, нека свако од нас и даље следи вођство које пружа Божја Реч.

[Фуснота]

[Питања за разматрање]

[Истакнути текст на 8. страни]

Годишњи цитат за 2012. гласи: „Твоја реч је истина“ (Јов. 17:17)

[Слика на 7. страни]

Валдо

[Слика на 7. страни]

Виклиф

[Слика на 7. страни]

Тиндејл

[Слика на 7. страни]

Гру

[Слика на 7. страни]

Сторс