1, 2. Како јачамо своје поуздање у Јеховину организацију?

ДОК размишљамо о чињеници да припадамо једној великој и уједињеној организацији, заиста смо испуњени страхопоштовањем. У првом поглављу књиге пророка Језекиља и у седмом поглављу књиге пророка Данила на занимљив начин је описано како Јехова усмерава догађаје ка коначном испуњењу своје намере. Исус данас предводи земаљски део Јеховине организације. Он усмерава тај део организације да се усредсреди на дело проповедања добре вести, да пружа поуку и охрабрење онима који врше то дело и да помаже другима да почну да служе Јехови. Све то јача наше поуздање у Јеховину организацију (Мат. 24:45).

² Да ли ми лично држимо корак са том величанственом организацијом? Да ли је наше одушевљење за истину све веће или је почело да слаби? Када мало размислимо о овим питањима, можда примећујемо да смо почели да се умарамо или да више нисмо толико ревни. Тако нешто нам се може десити. Апостол Павле је у првом веку морао да подстакне сухришћане да размисле о Исусу и његовој ревности. Он је рекао да ће им то помоћи да се не ’уморе и да им душе не клону‘ (Јевр. 12:3). Слично томе, пажљиво разматрање претходног чланка, у коме смо видели шта Јеховина организација данас постиже, сигурно нам је помогло да останемо ревни и истрајни.

3. Шта је потребно да се не бисмо уморили и шта ћемо размотрити у овом чланку?

³ Међутим, да се не бисмо уморили није довољно само размишљати о Јеховиној организацији. Потребно је нешто више. Апостол Павле је рекао да морамо ’чинити добро‘ (Гал. 6:9). Дакле, од нас се очекује да нешто радимо. У овом чланку ћемо размотрити пет ствари које нам помажу да останемо постојани и да држимо корак с Јеховином организацијом. Затим можемо сами проценити да ли ми и наша  породица треба да радимо на нечему од тога.

4. Зашто можемо рећи да су састанци одувек били важно обележје служења истинитом Богу?

⁴ Јеховиним слугама је одувек било важно да се састају. На пример, Јехова има тачно одређено време када се састаје са анђелима (1. Краљ. 22:19; Јов 1:6; 2:1; Дан. 7:10). Бог је заповедио древним Израелцима да се састају како би слушали његов закон и научили да поступају у складу с њим (Пон. зак. 31:10-12). Јудејци су се у првом веку састајали у синагогама, где су се читали свети списи (Лука 4:16; Дела 15:21). Првим хришћанима је такође било важно да се састају, а састанци су још увек битно обележје наше службе Богу. Као прави хришћани, ми ’размишљамо једни о другима, како бисмо се подстицали на љубав и добра дела‘. Неопходно је да и даље ’храбримо једни друге, тим више што видимо да се приближава [Јеховин] дан‘ (Јевр. 10:24, 25).

5. Како можемо храбрити једни друге на састанцима?

⁵ Да бисмо храбрили једни друге, веома је важно да учествујемо на састанцима. На пример, када одговарамо на питања из материјала који разматрамо, коментаришемо неки библијски стих или наведемо неки пример који показује зашто је мудро слушати библијске савете, ми јавно изражавамо своју веру (Пс. 22:22; 40:9). Без обзира на то колико година већ долазимо на састанке, сигурно су нам још увек охрабрујући коментари наше браће и сестара, како старијих тако и млађих.

6. Како нам састанци помажу?

⁶ Због чега још Бог сматра да је веома важно да се његове слуге редовно састају? Наши састанци, већи скупови и конгреси помажу нам да одважно проповедамо и да се изборимо са противљењем и равнодушношћу на свом подручју (Дела 4:23, 31). Програм који се темељи на Светом писму јача нашу веру (Дела 15:32; Римљ. 1:11, 12). Поука и размена охрабрења на нашим састанцима помажу нам да будемо истински срећни и да имамо ’мир у зле дане‘ (Пс. 94:12, 13). Преко Одбора за поучавање, Водеће тело надгледа припремање духовне поуке за Јеховин народ широм света. Сигурно смо веома захвални за изузетну поуку коју сваке седмице добијамо на нашим састанцима.

7, 8. (а) Шта је првенствена сврха наших састанака? (б) Како ти користи то што си на састанцима?

⁷ Међутим, поред тога што користе нама лично, састанци имају једну далеко важнију сврху. Наиме, ми се састајемо првенствено да бисмо славили Јехову. (Прочитати Псалам 95:6.) Заиста је велика част што можемо да славимо нашег величанственог Бога! (Кол. 3:16). Јехова заслужује да га славимо тиме што смо редовни на састанцима и што учествујемо на њима (Откр. 4:11). Зато је сасвим разумљиво што нас Свето писмо подстиче да ’не пропуштамо своје састанке, као што неки имају обичај‘ (Јевр. 10:25).

⁸ Да ли на наше састанке гледамо као на нешто што нам помаже да истрајемо док Јехова не уништи овај зао свет? Да ли сматрамо да спадају у оно ’што је најважније‘? Ако тако гледамо на њих, тада ћемо и поред бројних обавеза бити редовни на њима (Фил. 1:10). Сигурно нећемо дозволити да нас нешто што није животоважно спречи да с нашом браћом и сестрама хвалимо Јехову на састанцима.

9. Како знамо да је дело проповедања веома важно?

⁹ Да бисмо држали корак с Јеховином организацијом, веома је важно и да будемо ревни у служби проповедања. Дело проповедања је покренуо Исус док је био на земљи (Мат. 28:19, 20). Од тада је Јеховина целокупна организација потпуно усредсређена на проповедање и стварање ученика. Оно што су многа наша браћа и сестре доживели у служби проповедања представља доказ да анђели подупиру то дело и да нас воде до оних који ’исправно гледају на вечни живот‘ (Дела 13:48; Откр. 14:6, 7). Земаљски део Јеховине организације је заокупљен подупирањем дела проповедања. Да ли је и нама лично проповедање најважније?

10. (а) Наведи пример који показује како можемо сачувати љубав према истини. (б) Како ти служба проповедања помаже да се не умориш?

¹⁰ Ревност у служби проповедања нам помаже да и даље волимо истину. Погледајмо шта је приметио Мичел, који већ дуго служи као старешина и општи пионир. Он је рекао: „Волим да разговарам с другима о истини. Када читам нова издања Стражарске куле и Пробудите се!, увек ме одушеви колико су мудро, разборито и одмерено написани чланци. Зато једва чекам да у служби проповедања покушам да заинтересујем људе за истину и да видим како ће они реаговати. Проповедање  ми помаже да останем уравнотежен. Не дозвољавам ничему да ми украде време које сам резервисао за службу проповедања.“ Ако смо и ми тако марљиви у нашој светој служби, бићемо постојани у овим последњим данима. (Прочитати 1. Коринћанима 15:58.)

11. Зашто је важно да читамо наше публикације и да размишљамо о томе?

¹¹ Јехова нас јача путем обиља духовне хране. Вероватно ти се некад десило да си прочитао нешто у нашим публикацијама и помислио: ’Ово ми је стварно било потребно. Као да је Јехова ово написао баш за мене!‘ И то није случајност. Јехова нас заиста поучава и води путем библијских публикација. Он је рекао: „Учинићу те разборитим и поучићу те путу којим треба да идеш“ (Пс. 32:8). Да ли се трудимо да прочитамо све публикације које добијамо и да ли о томе дубоко размишљамо? То ће нам помоћи да истрајемо и останемо ревни у овим тешким последњим данима. (Прочитати Псалам 1:1-3; 35:28; 119:97.)

12. Шта ће нам помоћи да ценимо духовну храну?

¹² Више ћемо ценити наше публикације ако знамо колико је рада и труда потребно да би оне стигле до нас. На пример, Водеће тело преко Одбора за писање надгледа прикупљање материјала, писање, коректуру, илустровање и превођење литературе и свега другог што се поставља на наш веб-сајт. Затим се литература из штампарија које постоје у оквиру неких подружница доставља скупштинама широм света. Зашто се обавља сав тај посао? Да би Јеховин народ добијао здраву духовну храну (Ис. 65:13). С обзиром на то, добро је да савесно узимамо сву духовну храну коју добијамо преко Јеховине организације (Пс. 119:27).

13, 14. Ко на небесима подупире Јеховино уређење и како ми можемо показивати сличан став?

¹³ Апостол Јован је у једној визији видео како је Исус, јашући на белом коњу, пошао да се бори са онима који се буне против Јехове (Откр. 19:11-15). Он је такође видео да Исуса подупиру верни анђели и помазаници који су добили своју награду на небу (Откр. 2:26, 27). Ти анђели и помазаници су заиста одличан пример за нас.

¹⁴ На сличан начин, велико мноштво свим срцем подупире Христову помазану браћу која су још увек на земљи и пружају вођство у Јеховиној организацији. (Прочитати Захарију 8:23.) Како ми лично можемо показати да подупиремо теократско уређење? На пример, тако што смо подложни онима који нас предводе (Јевр. 13:7, 17). За тако нешто нам се пружа прилика већ и у нашој скупштини. Да ли својим говором подстичемо друге да поштују старешине и њихову службу? Да ли подстичемо своју децу да поштују ту верну браћу и да им се обрате када им је потребан неки библијски савет? Поред тога, да ли као породица разговарамо о томе како да својим прилозима подупиремо међународно дело проповедања? (Посл. 3:9; 1. Кор. 16:2; 2. Кор. 8:12). Да ли је за нас част што можемо учествовати у одржавању Дворане Краљевства? Када Јехова види да тако подупиремо његову организацију, он ће нам дати свој свети дух. А тај дух је неисцрпан извор снаге која нам је потребна да се не бисмо уморили у овим последњим данима (Ис. 40:29-31).

15. Зашто морамо да водимо сталну борбу како бисмо живели по Јеховиним узвишеним мерилима?

¹⁵ Да бисмо истрајали и држали корак с Јеховином организацијом, морамо живети у складу са оним што проповедамо тако што ћемо ’испитивати шта је угодно Господу‘ (Еф. 5:10, 11). Пошто смо несавршени и изложени утицају Сатане и овог злог света, непрестано морамо да се одупиремо негативним утицајима. Многа наша браћа и сестре се сваког дана боре да сачувају свој однос с Јеховом. Јехова нас воли зато што се трудимо да му угодимо. Зато се никада немојмо предати! Ако и даље будемо живели у складу с Јеховином намером, имаћемо испуњен живот и наша служба Богу неће бити узалудна (1. Кор. 9:24-27).

16, 17. (а) Шта треба да урадимо ако смо починили неки озбиљан грех? (б) Шта можемо научити из Аниног примера?

¹⁶ Међутим, шта треба да урадимо ако смо починили озбиљан грех? Што пре потражимо помоћ. Само ћемо погоршати ситуацију ако будемо крили свој преступ. Немојмо заборавити како је било Давиду док је крио свој грех. Он је рекао да су му се ’кости сасушиле од јецања по цео дан‘ (Пс. 32:3). Будимо сигурни да ћемо се емоционално и духовно исцрпсти ако кријемо своје грехе. С друге стране, Божја реч нам гарантује да ће нам бити указано милосрђе ако их признамо и престанемо да грешимо (Посл. 28:13).

¹⁷ Погледајмо шта се догодило Ани. * Када је имала нешто мање од 20 година служила је као општи пионир. Међутим, почела је да води двоструки живот. То је веома негативно утицало на њу. Она је рекла: „Мучило ме је и оно мало савести што ми је остало. Све време сам била несрећна и потиштена.“ Шта је предузела? Када се на једном састанку говорило о Јаковљевој посланици 5:14, 15, схватила је да јој је потребна помоћ и обратила се старешинама. Она сада каже: „Ти стихови су попут лека који нам Јехова преписује да бисмо се у духовном смислу опоравили. Није лако узети га, али он заиста делује. Применила сам савет из тих стихова и то ми је помогло.“ Од тада је прошло неколико година и Ана поново ревно служи Јехови чисте савести.

18. Шта се од нас очекује?

¹⁸ Заиста је велика част што у овим последњим данима можемо бити део Јеховине величанствене организације! Немојмо никада потценити благослове које имамо. Напротив, трудимо се да са својом породицом будемо редовни на састанцима, да ревно проповедамо и ценимо духовну храну коју редовно добијамо. Поред тога, подупиримо браћу која нас предводе и живимо у складу са оним што проповедамо. Ако то будемо чинили, ићи ћемо у корак с Јеховином организацијом и никада се нећемо уморити у чињењу добра!