1, 2. Какав однос обично постоји између родитеља и деце, али који проблем се понекад јавља?

„АКО бисте неким случајем сазнали да ће ваши родитељи сутра умрети, шта бисте највише желели да им данас кажете?“ Ово питање је било постављено стотинама деце у Сједињеним Државама. Око 95 посто те деце није размишљало о постојећим проблемима или неким размирицама које их муче, већ су рекли да би својим родитељима казали: „Жао ми је што нисам баш увек био добар“ и „Много вас волим“ (For Parents Only, Шонти Фелдхан и Лиса Рајс).

² Уопштено говорећи, деца воле своје родитеље и родитељи воле своју децу. То је посебно случај међу правим хришћанима. Иако родитељи и деца заиста желе да буду блиски једни с другима, понекад им је тешко да нађу заједнички језик. Чак и када отворено и искрено разговарају, зашто неке теме као по правилу избегавају? Шта кочи добру комуникацију? И како се то може превазићи?

3. (а) Зашто је добра комуникација изазов за многе породице? (б) Зашто су родитељи и деца у древном Израелу имали више времена једни за друге?

³ Многима је данас тешко да нађу довољно времена да са члановима своје породице измене мисли и осећања. Али није увек било тако. Мојсије је поглаварима породица у Израелу рекао: „Усађуј [Божје речи] у децу своју и говори о њима кад седиш у својој кући и кад идеш путем, кад лежеш и кад устајеш“ (Пон. зак. 6:6, 7). Деца су проводила дан или са мајком код куће или са оцем у пољу односно тамо где је он радио. Тако су имали времена на претек да разговарају једни с другима. Зато су родитељи знали каква су њихова деца,  шта им је потребно и шта желе. И деца су исто тако имала прилике да добро упознају своје родитеље.

4. Зашто је комуникација проблем у многим данашњим породицама?

⁴ Данас је живот много другачији. У неким земљама родитељи остављају децу у вртићима док су још сасвим мала. Многи очеви и мајке доста времена проводе на послу. За децу им остаје мало времена, а и када су заједно јака конкуренција су им компјутери, телевизија и други електронски медији. Изгледа да у многим породицама свако води свој живот, због чега родитељи и деца практично постају странци. Међу њима скоро и да нема отвореног разговора.

5, 6. Како су неки родитељи успели да више времена проводе са својом децом?

⁵ Можеш ли ’искупити‘ време од других ствари и посветити га својој породици? (Прочитати Ефешанима 5:15, 16.) Неки су решили да ограниче време које се проводи испред телевизора или компјутера. Други се труде да се барем једном дневно сви окупе око стола. А време које се издваја за породично проучавање и родитељима и деци пружа прилику да се међусобно зближе и да у миру разговарају о духовним стварима. Било би добро да сваке седмице у ту сврху издвојите барем сат времена. Али за отворене и озбиљне разговоре потребно је нешто више. Неопходно је да често размењујете мисли. На пример, пре него што деца крену у школу, реците им нешто охрабрујуће, размотрите с њима дневни цитат или се заједно помолите. То им у току дана може много значити.

⁶ Неки родитељи су успели да у свом животу нешто промене како би више времена проводили са својом децом. На пример, Лора, * мајка двоје деце, решила је да напусти посао. Она каже: „Ујутру смо сви журили на посао или у школу. Када сам се увече враћала с посла, деца су већ спавала, а у кревет их је стављала  жена која их је чувала. Након што сам напустила посао морали смо да живимо са мање новца, али сам напокон знала о чему моја деца размишљају и какве проблеме имају. Сада имам времена да слушам своју децу како се моле, могу да их усмеравам, храбрим и поучавам.“

7. На шта се обично жале и деца и родитељи?

⁷ Након што су разговарале са многим младима, ауторке књиге поменуте на почетку чланка запазиле су још једну препреку ка доброј комуникацији. Оне кажу: „Деца су се највише жалила да родитељи не слушају шта им говоре.“ Али немају само деца тај проблем. Родитељи су често имали исту такву примедбу на рачун своје деце. Да би могли отворено да разговарају, сви чланови породице морају заиста слушати једни друге. (Прочитати Јаковљеву 1:19.)

8. Како родитељи могу показати да заиста слушају шта њихова деца говоре?

⁸ Родитељи, да ли заиста слушате шта вам деца говоре? Можда вам је то стварно тешко када сте уморни или када вам изгледа да причају о сасвим неважним стварима. Али оно што вама изгледа неважно, њима је можда веома важно. Ако желите да будете ’брзи да чујете‘, онда то значи да треба да обратите пажњу не само на оно што деца говоре већ и на то како говоре. Тон њиховог гласа и говор тела показују вам како се осећају. Врло је важно да им постављате питања. Библија каже: „Дубоке су воде размишљања у срцу човечјем, али разборит човек зна да их црпи“ (Посл. 20:5). Посебно треба да будете увиђавни и пуни разумевања када са својом децом разговарате о неким осетљивим темама.

9. Зашто деца треба да слушају своје родитеље?

⁹ А ви, децо, да ли слушате своје родитеље? Божја Реч каже: „Сине мој, слушај поуку оца свога, и не остављај савете мајке своје“ (Посл. 1:8). Не заборавите да вас ваши родитељи воле и да вам желе само најбоље. Зато је мудро да их слушате (Еф. 6:1). Биће вам лакше да им будете послушни ако имате добру комуникацију с њима и ако знате да вас воле. Реците својим родитељима шта мислите о неким стварима. То ће им помоћи да вас боље разумеју. Наравно, и ви се морате потрудити да њих разумете.

10. Шта можемо научити из библијског записа о Ровоаму?

¹⁰ Треба да будете опрезни када вам вршњаци дају неке савете или предлоге. Можда ће вам рећи оно што бисте желели да чујете, али то можда уопште неће бити добро за вас. Чак би вам могло и нашкодити. Пошто млади нису толико мудри и искусни, већина њих не размишља на дуге стазе и можда не може да предвиди последице неких поступака. Подсетимо се како је прошао Ровоам, син краља Соломона, када је постао краљ Израела. Било би добро да је послушао савет старијих људи. Али он је слушао лоше савете млађих људи с којима је одрастао. Тако је изгубио подршку већине својих поданика (1. Краљ. 12:1-17). Немојте се угледати на Ровоама, већ отворено разговарајте са својим родитељима. Поверите им се. Ослоните се на њихово искуство и мудрост (Посл. 13:20).

11. Шта се може десити ако родитељи нису приступачни?

¹¹ Родитељи, ако не желите да ваша деца траже савет од својих вршњака, будите приступачни и отворени за разговор. Једна наша  сестра тинејџерског узраста је рекла: „Чим споменем неко мушко име моји родитељи се узнемире. А онда и ја изгубим вољу да им било шта кажем.“ Једна друга млада сестра каже: „Многи тинејџери желе да их родитељи посаветују, али ако их не схватају озбиљно, они ће се обратити неком другом, чак и онима који немају баш много животног искуства.“ Ако сте спремни да саслушате вашу децу о каквој год теми да се ради, она ће се вероватно отворити и прихватити ваш савет.

12. Како реакција родитеља може отежати добру комуникацију?

¹² Још једна препрека ка доброј комуникацији настаје када родитељи реагују емотивно или негативно на оно што им деца кажу. Сасвим је разумљиво што богобојазни родитељи желе да заштите своју децу. У овим „последњим данима“ вребају многе опасности у сваком погледу, па и у духовном (2. Тим. 3:1-5). Међутим, оно што родитељи сматрају заштитом, деци може изгледати као претеривање.

13. Зашто родитељи не треба да одмах изнесу своје мишљење?

¹³ Било би мудро да родитељи мало сачекају пре него што изнесу своје мишљење. Наравно, није увек лако ћутати кад вам деца кажу нешто што вас непријатно изненади. Али веома је важно да их добро саслушате пре него што нешто кажете. Мудри краљ Соломон је написао: „Ко одговара пре него што саслуша, то му је лудост и срамота“ (Посл. 18:13). Ако останете смирени, више ћете чути и деца ће вам рећи све што им је на срцу. Тако ћете имати комплетну слику пре него што им дате неки савет. Можда се иза њихових ’непромишљених речи‘ крије узнемирено срце (Јов 6:1-3). Као родитељи који воле своју децу, слушајте их да бисте их разумели, а ваше речи нека буду мелем за њихову душу.

14. Зашто и деца треба да пазе шта говоре?

¹⁴ И ви, децо, треба да пазите шта говорите. Немојте одмах замерати својим родитељима због онога што вам кажу, јер они пред Богом сносе одговорност за то како вас васпитавају (Посл. 22:6). Можда су и они били у неким сличним ситуацијама. Осим тога, можда жале због неких грешака које су направили у младости и по сваку цену желе да вас заштите и спрече да и ви урадите исто. Зато сматрајте да су вам родитељи савезници, а не непријатељи и да су ваши саветодавци, а не противници. (Прочитати Пословице 1:5.) ’Поштујте свог оца и своју мајку‘ и покажите им да их волите као што и они воле вас. Тако ће им бити лакше да вам помогну да ’усвојите Јеховин начин размишљања‘ (Еф. 6:2, 4).

15. Шта ће нам помоћи да не изгубимо стрпљење са онима које волимо и да се не љутимо на њих?

¹⁵ Са онима које волимо немамо баш увек много стрпљења. Апостол Павле је „светима и верној браћи у јединству с Христом у Колосима“ написао: „Мужеви, волите своје жене и немојте се гневити на њих. Очеви, не раздражујте своју децу, да не постану малодушна“ (Кол. 1:1, 2; 3:19, 21). А Ефешанима је рекао: „Нека се сва злобна горчина и гнев и срџба и вика и погрдан говор уклони од вас“ (Еф. 4:31). Ако развијате плодове Божјег духа као што су дуготрпљивост, благост и самосавладавање, остаћете смирени чак и када сте под стресом (Гал. 5:22, 23).

16. Како је Исус исправио своје ученике и зашто је то вредно пажње?

 ¹⁶ Погледајмо какав нам је пример Исус оставио. Замислимо под каквим је стресом био током последње вечере са својим апостолима. Исус је знао да ће убрзо умрети и то у мукама. Посвећење имена његовог Оца и спасење људског рода зависили су од тога да ли ће до краја остати веран Богу. Али током те задње вечере ’међу апостолима је настала препирка о томе ко би од њих био највећи‘. Исус није повисио глас на њих нити се љутио, већ је смирено разговарао с њима и навео их на размишљање. Подсетио их је на то да су били уз њега у тешким тренуцима. Иако је Сатана решио да их решета као пшеницу, Исус је показао да има поверења у њих и да је сигуран да ће остати верни Богу. Чак је с њима склопио и савез (Лука 22:24-32).

17. Шта ће помоћи деци да своје емоције држе под контролом?

¹⁷ Деца такође треба да науче да држе своје емоције под контролом. Тинејџери најчешће мисле да родитељи немају поверења у њих пошто их стално саветују. Иако је то понекад тачно, немојте изгубити из вида да се родитељи тако понашају зато што вас воле. Ако их лепо саслушате и ако сте спремни на сарадњу, стећи ћете њихово поштовање и сматраће вас одговорним особама. Таквим понашањем ћете вероватно стећи више слободе што се тиче неких ствари. Паметно је да покажете да можете да се савладате. Једна пословица каже: „Безуман човек излива сав свој гнев, а ко је мудар остаје миран до краја“ (Посл. 29:11).

18. Како љубав доприноси доброј комуникацији?

¹⁸ Дакле, драги родитељи и драга децо, немојте се обесхрабрити ако комуникација у вашој породици није толико отворена као што бисте желели. Радите на томе и наставите да живите у складу са истином (3. Јов. 4). Тек у новом свету комуникација међу људима ће бити беспрекорна, без икаквих неспоразума и препирки. Али у данашње време свако од нас понекад учини нешто због чега касније жали. Зато будимо спремни да се извинимо. Спремно опраштајмо. ’Будимо складно повезани у љубави‘ (Кол. 2:2). Љубав има огромну моћ. ’Љубав је дуготрпљива и добра. Није раздражљива, не памти зло. Све подноси, све верује, свему се нада, све трпи‘ (1. Кор. 13:4-7). Негујте љубав и отворено и искрено разговарајте једни с другима јер ће то вашој породици донети радост, а Јехови част.