„Кажи ми, кажи, како да те зовем“

(Ј. Ј. Змај, „Ђулићи“, XVII)

Једна Етиопљанка је родила сина. Али њена радост се претворила у тугу када је видела да се њена беба не помера. Када је бака узела беживотног малишана да га окупа, дечак се одједном померио, удахнуо и заплакао! Његов отац се на амхарском (амариња) зове Чудо и дечак је по њему добио име Чудо се десило.

У Бурундију је један човек побегао да би се сакрио од војника који су хтели да га убију. Док се крио у пољу, заклео се Богу да ће, ако преживи, свог првенца назвати Маниракиза, што значи „Бог је спаситељ“. Пет година касније, тај човек је из захвалности што је преживео, свом првенцу дао име као што се и заклео.

НЕКИМА изгледа необично давати деци имена која имају симболично значење, али тај обичај сеже у далеку прошлост. У ствари, у Библији се може наћи стотине таквих имена. Ако разумемо шта значе имена многих личности, читање Библије биће нам занимљивије. Погледајмо неколико примера.

Имена са значењем у хебрејском делу Светог писма

Једно од првих имена која се спомињу у Библији јесте Сит, што значи „додељен“. Његова мајка Ева објаснила је зашто је изабрала то име за свог сина: „Бог ми је дао другог потомка уместо Авеља кога је Каин убио“ (Постанак 4:25). Ситов потомак Ламех дао је свом сину име Ноје, што значи „починак“ или „утеха“. Ламех је рекао зашто је свом сину дао то име: ’Он ће донети утеху у нашем послу и у мукама наших руку које нам задаје земља коју је Јехова проклео‘ (Постанак 5:29).

Бог је неким одраслим особама променио име, како би указао на њихову улогу у неком пророчанству. На пример, променио је Аврамово име, које значи „отац узвишености“, у Аврахам, које значи „отац мноштва“. Као што и његово име каже, Аврахам је постао предак многих народа (Постанак 17:5, 6). Погледајмо и пример Аврахамове жене Сараје. Могуће је да њено име значи „свадљива“. Сигурно је била срећна када је Бог њено име променио у Сара, што значи „кнегиња“, а то је указивало да ће постати преткиња многих краљева (Постанак 17:15, 16).

Надаље, Бог је бирао имена за неку децу. Примера ради, Аврахаму и Сари је рекао да свом сину дају име Исак, што значи „смех“. То име их је стално подсећало на то како су реаговали кад су чули да ће под старост добити сина. Док је њихов вољени син растао у верног Божјег слугу, са Сариног и Аврахамовог лица  није силазио осмех док су га гледали (Постанак 17:17, 19; 18:12, 15; 21:6).

За разлику од њих, Исакова снаха Рахела дала је свом најмлађем сину име из сасвим другачијег разлога. Док је на порођају умирала, назвала је свог сина Венонија, што значи „син моје туге“. Њен ожалошћени муж Јаков мало је изменио име и назвао дечака Венијамин што значи „син деснице“. То је указивало не само на повољан положај који ће имати већ и на подршку коју ће пружати (Постанак 35:16-19; 44:20).

Каткад су имена давана у складу с физичким карактеристикама неке особе. Рецимо, Исак и Ребека су имали сина који се родио с густом црвеном длаком попут вуне, па су га назвали Исав. Зашто? На хебрејском то значи „длакав“ (Постанак 25:25). У књизи о Рути се каже да је Нојемина имала два сина. Један се звао Малон, што значи „изнемоглост“, а други Хелеон, што значи „слабост“. Не каже се да ли су та имена добили по рођењу или касније, али изгледа да су она била прикладна, будући да су умрли као млади људи (Рута 1:5).

Још једна честа пракса је била мењање имена. Након што је изгубила мужа и синове, Нојемина је била лишена средстава за живот. Када се вратила у Витлејем, више није желела да је зову Нојемина, јер њено име значи „моје весеље“. Зато је рекла: „Не зовите ме Нојемина! Зовите ме Мара [што значи „горчина“], јер ме је Свемоћни испунио великом горчином“ (Рута 1:20, 21).

Надаље, још један обичај био је давање имена деци по неком значајном догађају. Тако је пророк Агеј добио своје име, које значи „рођен на празник“. *

Имена са значењем у хришћанском добу

Исусово име има важно пророчанско значење. Пре него што се родио, Бог је његовим родитељима рекао: ’Дајте му име Исус‘, што значи „Јехова је спасење“. Зашто? ’Он ће спасти свој народ од њихових греха‘, рекао је анђео који је разговарао с Јосифом (Матеј 1:21; Лука 1:31). Када је приликом крштења Исус помазан светим духом, његовом  имену је додата хебрејска реч „Машиах“, то јест Месија. У грчком језику је то пренесено са „Христос“, то јест Христ. И хебрејски и грчки израз значе „Помазаник“ (Матеј 2:4).

Исус је за своје ученике бирао нека описна имена. На пример, Симону је дао семитско име Кифа, што значи „стена“. Кифа је постао познатији по грчком еквиваленту за своје име, које на нашем језику гласи „Петар“ (Јован 1:42). Ревну браћу Јакова и Јована, звао је „Воанергес“, што значи „синови грома“ (Марко 3:16, 17).

И Исусови ученици су имали обичај да другима дају имена која су их прикладно описивала. Један пример је ученик Јосиф, кога су апостоли прозвали Варнава, што значи „син утехе“. Варнава је оправдао то име, будући да је другима пружао утеху и олакшање (Дела апостолска 4:34-37; 9:27; 15:25, 26).

Важност нашег имена

Када смо се родили, нисмо могли бирати своје име. Међутим, оно што можемо бирати јесте какву ће особу наше име представљати (Пословице 20:11). Зашто не бисмо себи поставили следећа питања: ’Да Исус или апостоли могу да ми дају неко име, како би оно гласило? Које би име описало моју најизраженију особину или које би име описало оно по чему сам познат?‘

О овоме треба озбиљно размислити. Зашто? „Боље је изабрати добро име него велико богатство“, написао је мудри краљ Соломон (Пословице 22:1). Ако у својој средини стичемо добро име, то јест репутацију, поседујемо нешто драгоцено. Међутим, далеко је важније да стичемо добро име код Бога, јер ћемо тада добити непропадљиво благо. У ком смислу? Бог је обећао да ће имена оних који га се боје записати у своју ’књигу сећања‘ и да ће им подарити вечни живот (Малахија 3:16; Откривење 3:5; 20:12-15).

[Фуснота]

[Истакнути текст на 15. страни]

Које би име најбоље описало оно по чему сам познат(а)?

[Оквир/Слика на 14. страни]

Ко је био Емануило?

Нека библијска имена су била пророчанска и описивала су оно што ће особа радити. На пример, пророк Исаија је под надахнућем написао: „Ево, девојка ће затруднети и родиће сина и даће му име Емануило“ (Исаија 7:14). Емануило значи „с нама је Бог“. Неки библисти су покушавали да прво испуњење овог пророчанства повежу с неким од израелских краљева или Исаијиних синова. Међутим, јеванђелиста Матеј је показао да се ово Исаијино пророчанство у потпуности испунило на Исусу (Матеј 1:22, 23).

Неки тврде да ако се име Емануило односи на Исуса, онда Библија научава да је Исус Бог. Међутим, ако бисмо следили ту логику, онда би и Елијуј, који је утешио и исправио Јова, такође био Бог. Како то? Његово име значи „Бог мој је Он“.

Исус никада није тврдио да је Бог (Јован 14:28; Филипљанима 2:5, 6). Па ипак, он је савршено одражавао личност свог Оца и испунио сва Божја обећања о Месији (Јован 14:9; 2. Коринћанима 1:20). Име Емануило добро описује Исусову улогу као Месије, Давидовог потомка и оног који доказује да је Бог са својим слугама.

[Слика]

ЕМАНУИЛО „с нама је Бог“

[Оквир/Слика на 15. страни]

Најзначајније име на свету

Божје име се у Светом писму помиње око 7 000 пута. Његово име, које се пише хебрејским словима као יהוה, на нашем језику гласи Јехова (Јахве). Које је значење тог имена? Када је Мојсије питао Бога у вези с његовим именом, Бог је рекао: „Постаћу што год желим да постанем“ (Излазак 3:14). Дакле, Божје име је гаранција да ће он постати што год је потребно како би испунио своју вољу (Исаија 55:8-11). Када Бог нешто обећа, можемо са сигурношћу планирати свој живот, ослањајући се на то обећање. Зашто? Због оног што његово име, Јехова, значи.

[Слика на 13. страни]

АВРАХАМ „отац мноштва“

[Слика на 13. страни]

САРА „кнегиња“