Највећи доказ Божје љубави
Приближимо се Богу
Највећи доказ Божје љубави
АВРАХАМ је волео Бога. Тај верни патријарх је волео и свог сина Исака којег је добио у дубокој старости. Али, када је Исак имао око 25 година, Аврахам се нашао на тешком испиту који је од њега захтевао да поступи супротно својим очинским осећањима — Бог му је рекао да принесе свог сина као жртву. Међутим, ова прича се не завршава Исаковом смрћу. Бог је послао свог анђела који је у последњем тренутку зауставио Аврахама. Запис о том догађају који се налази у Постанку 22:1-18 пророчански указује на Божју велику љубав према нама.
„Бог је искушао Аврахама“, каже се у првом стиху. Аврахам је био веран човек, али његова вера је тада била испитана као никада раније. Бог му је рекао: „Молим те, узми свог сина јединца Исака, кога толико волиш... принеси [га] као жртву паљеницу на једном брду које ћу ти показати“ (стих 2). Треба имати на уму да Бог не дозвољава да његове слуге буду искушане више него што могу поднети. Зато је Он овим испитом показао поверење у Аврахама (1. Коринћанима 10:13).
Аврахам је послушао без оклевања. У Библији читамо да је он „устао рано ујутру, оседлао магарца и повео са собом двојицу својих слугу и свог сина Исака. Насекао је дрва за жртву паљеницу, устао и кренуо“ (стих 3). По свему судећи, Аврахам никоме није испричао шта је све требало да уради.
Уследило је тродневно путовање током ког је Аврахам имао времена да озбиљно размисли о свему. Па ипак, остао је одлучан. Његове речи откривају какву је веру имао. Када је издалека угледао брдо које му је Бог показао, рекао је својим слугама: „Ви останите овде... а ја и дете идемо тамо да се поклонимо Богу, па ћемо се вратити к вама.“ Када га је Исак питао где је овца за жртву, Аврахам је одговорио: „Бог ће се побринути за овцу“ (стихови 5 и 8). Он је веровао да ће се вратити са својим сином. Зашто? Зато што је сматрао да „Бог може [Исака] и из мртвих подићи“ (Јеврејима 11:19).
Када је на брду Аврахам узео „нож да убије свог сина“, анђео га је зауставио. Бог се тада побринуо да се у близини нађе ован који се заплео у честар и кога је Аврахам могао да принесе „уместо свог сина“ (стихови 10-13). Бог је на то гледао као да је Исак заиста жртвован (Јеврејима 11:17). Један изучавалац објашњава: „[Аврахамова] спремност на тај поступак је у Божјим очима вредела исто као и сам поступак.“
Показало се да је Јеховино поверење у Аврахама било оправдано. С друге стране, Аврахамово поверење у Јехову било је награђено јер је Бог поновио и проширио свој савез с њим. Тај савез садржи обећање да ће сви народи бити благословљени (стихови 15-18).
Премда није дозволио да Аврахам жртвује свог сина, Бог је касније допустио да његов Син умре жртвеном смрћу. Аврахамова спремност да жртвује Исака предочавала је Божју спремност да жртвује свог јединорођеног Сина, Исуса, за наше грехе (Јован 3:16). То је највећи доказ Јеховине љубави према нама. Пошто је Бог поднео толику жртву за нас, добро је да се питамо: ’Које жртве сам ја спреман да поднесем како бих угодио Богу?‘