Коринт „господар двеју лука“

АКО погледате карту Грчке, запазићете да се главни део земље састоји од полуострва и још једног дела који изгледа као велико острво на југу. Између њих се налази узак копнени појас који је на свом најужем делу широк око шест километара. То је Коринтска превлака која спаја Пелопонез на југу са остатком земље на северу.

Ова превлака је важна из још једног разлога. Називају је мостом на морима због тога што се на њеној источној страни налази Саронски залив који води у Егејско море и источно Средоземље, а на западној Коринтски залив из ког се стиже у Јонско море, Јадранско море и западни део Средоземља. Усред свега тога се налазио древни Коринт, град који је био важна станица на мисионарским путовањима апостола Павла. Тај град је у старо доба био познат по богатству, раскоши и развратном животу.

Стратешки положај

Коринт се налазио близу западне ивице Коринтске превлаке. На свакој страни тог уског појаса земље постојала је по једна лука — Лехеј на западној и Кенхреја на источној страни. Због тога је грчки географ Страбон назвао Коринт ’господарем двеју лука‘. Захваљујући свом повољном положају, овај град је постао важна међународна раскрсница и имао је водећу улогу у копненој трговини  између севера и југа, као и у прекоморској трговини између истока и запада.

Од античког доба, овде су се стицали бродови са истока (из Мале Азије, Сирије, Феникије и Египта) и са запада (из Италије и Шпаније). Свој терет су истоваривали у једној луци и пребацивали га неколико километара дугим копненим путем до луке на другој страни превлаке. Тамо је тај терет укрцаван на друге бродове који су пловили даље. Лакши бродови су пребацивани на исти начин, поплочаним путем који се звао диолкос. (Видети  оквир на 27. страни.)

Зашто су морепловци више волели копнени пут преко превлаке? Зато што су тако избегавали опасну пловидбу од 320 километара која их је водила око ртова на јужном делу Пелопонеза, где су често дували олујни ветрови. Морепловци су посебно зазирали од рта Малеа, за који се говорило: „Крени у пловидбу око рта Малеа и заборави на повратак кући.“

Кенхреја — потопљена лука

Лука Кенхреја, која се налазила око 11 километара источно од Коринта, била је последња станица за морепловце из Азије. Данас је допола под водом због разорних земљотреса који су погодили ово подручје пред крај четвртог века наше ере. Страбон је описао Кенхреју као прометну и богату луку, а римски филозоф Лукије Апулеј назвао ју је „великим и моћним стециштем бродова са свих страна света“.

Током римске владавине, Кенхреја је имала два пристаништа која су се пружала у море у облику потковице и формирала улаз у луку широк 150-200 метара. Лука је могла да прими бродове дуге и по 40 метара. Током ископавања на њеној југозападној страни пронађени су делови храма за који се сматра да је био посвећен богињи Изиди. На супротној страни се налази низ грађевина које су вероватно сачињавале Афродитино светилиште. Веровало се да су те две богиње заштитнице морепловаца.

Можда је управо велики прилив трговачких бродова у ове луке био разлог због ког се апостол Павле током боравка у Коринту бавио израдом шатора (Дела апостолска 18:1-3). У књизи In the Steps of St. Paul се запажа:  „Како се ближила зима, коринтски израђивачи шатора који су правили и једра били су напросто затрпани послом. Током зиме, кад пловидба није била могућа, обе луке су биле пуне бродова чија је посада користила тај период да изврши поправке и допуни бродске залихе. Због тога су трговци који су снабдевали бродове у Лехеју и Кенхреји сигурно имали посла за скоро сваког ко је иоле знао нешто о изради једара.“

Павле је остао у Коринту више од годину и по дана, а затим је око 52. н. е. отпловио из Кенхреје у Ефес (Дела апостолска 18:18, 19). Током наредне четири године, у Кенхреји је основана хришћанска скупштина. Из Библије сазнајемо да је Павле замолио сувернике у Риму да лепо приме хришћанку по имену Фива, „која служи у скупштини у Кенхреји“ (Римљанима 16:1, 2).

Данас кристално чисте воде малог залива у Кенхреји маме туристе који пливају поред остатака потопљене луке. Мало њих зна да је ту пре више векова постојао град у ком су цветали хришћанство и трговина. Исто се може рећи и за Лехеј, коринтску луку која се налазила на западној страни превлаке.

Лехеј — капија према западу

Каменом поплочани Лехејски пут водио је директно од агоре, градског трга у Коринту, до нешто више од два километра удаљене западне луке Лехеј. Тамошњи градитељи су испред једног дела обале копајући продубили морско дно да би изградили луку. Нагомилавањем ископане земље створена је лагуна с високим насипом који је усидрене бродове заклањао од жестоких ветрова из залива. Лехеј је једно време био највећа лука у Средоземном мору. Археолози су пронашли остатке светионика који је заправо био Посејдонова статуа с пламеном у рукама.

Дуж Лехејског пута који је био заштићен двоструким зидовима налазили су се тротоари, државне зграде, храмови и колонаде с продавницама. Нема сумње да се Павле ту сусретао с ужурбаним купцима, доконим причалицама, власницима радњи, робовима, пословним људима и другима којима је могао да проповеда добру вест.

Лехеј није био само трговачка лука, већ и важна поморска војна база. Неки тврде да је управо у лехејском бродоградилишту коринтски градитељ бродова Аминоклис око 700. пре н. е. конструисао трирему, један од најефикаснијих бојних бродова старог  доба. Атињани су пловили на триремама када су 480. пре н. е. у бици код Саламине извојевали пресудну победу над персијском ратном морнарицом.

На овом месту које је некад било пуно живота данас се може видети само низ мрачних лагуна обраслих трском. Ништа не указује да се ту пре више векова налазила једна од највећих лука у Средоземљу.

Неприлике за хришћане у Коринту

Коринтске луке су биле трговачки центри, али и врата отворена за различите утицаје који су остављали дубок траг на начину живота људи. Те луке су биле стецишта трговаца и извор богатства. Коринт се обогатио убирајући високе таксе за боравак бродова у луци, као и за пребацивање бродова и товара на другу страну превлаке. Град је такође наметао порезе на копнену трговину. Пред крај седмог века пре наше ере државни приходи од такси с градских тржница и од коришћења лука били су толико високи да су коринтске власти ослободиле своје грађане пореза.

Коринт је добијао додатне приходе од трговаца који су боравили у њему. Многи од њих су се препуштали раскошним и развратним гозбама. Град је такође био препун морнара који су доприносили његовом богатству. Као што је Страбон написао, они су лако трошили новац. Зараду је доносила и поправка бродова и друге бројне услуге које је град пружао.

Према неким изворима, Коринт је у Павлово време имао око 400 000 становника. По величини је био одмах иза Рима, Александрије и Антиохије у Сирији. У њему су живели Грци, Римљани, Сиријци, Египћани и Јевреји. Кроз коринтске луке непрестано је текла река путника, посетилаца атлетских игара, уметника, филозофа, предузетника и других. Они су поклањали дарове храмовима и приносили жртве боговима. Због свега тога, Коринт је био напредна метропола пуна живота — али то је имало своју цену.

У књизи In the Steps of St. Paul стоји: „Пошто је био смештен између двеју таквих лука, у Коринту се развио космополитски дух прожет пороцима странаца чији су бродови стајали у његовим пристаништима.“ Слабости и пороци Истока и Запада сусретали су се и мешали у овом граду. Услед тога, у Коринту је владала морална исквареност и бесрамна склоност ужицима — био је то најнеморалнији и најразвратнији град у старој Грчкој. Коринтски начин живота је у то време био синоним за исквареност и неморал.

Материјализам и неморал којима је град био прожет представљали су претњу по духовну добробит хришћана. Исусове следбенике у Коринту је требало озбиљно саветовати да истрају у вршењу Божје воље. У складу с тим, Павле је у својим посланицама Коринћанима строго осудио похлепу, изнуђивање и моралну нечистоћу. Док читате те надахнуте посланице, можете препознати искварујуће утицаје против којих су хришћани морали да се боре (1. Коринћанима 5:9, 10; 6:9-11, 18; 2. Коринћанима 7:1).

Па ипак, космополитска атмосфера у Коринту је имала своје предности. Град је био изложен сталном приливу нових идеја. Његови становници су били ширих схватања од људи у другим местима која је Павле посећивао. Један библиста каже: „Исток се сусретао са Западом у овом древном лучком граду, па је тако до његових становника стизала свака могућа нова идеја, филозофија и религија коју је свет имао да понуди.“ Захваљујући томе, постојала је религиозна толеранција, због чега је Павлу несумњиво било лакше да проповеда у Коринту.

Две коринтске луке — Кенхреја и Лехеј — допринеле су благостању и слави тог града. Те исте луке су биле пуне искварујућих утицаја који су хришћанима стварали неприлике. Слични утицаји постоје и у данашњем свету. Материјализам и неморал могу угрозити духовност оних који служе Богу. Зато је добро да и ми обратимо озбиљну пажњу на надахнуте савете које је Павле дао хришћанима у Коринту.

[Оквир/Слика на 27. страни]

 Диолкос — „Пловидба“ Копном

У античко доба се размишљало о изградњи канала кроз Коринтску превлаку, али су ти планови пропали. Пред крај VII века пре н. е., Перијандар, владар Коринта, пронашао је изванредно решење за превоз бродског товара преко превлаке. * Изградио је пут поплочан каменом, који се звао диолкос, што значи „вући преко“. На његовој површини су били направљени дубоки усеци у које су биле постављене дрвене шине премазане машћу. Роба с бродова усидрених у једној луци истоваривала се и стављала на теретна кола која су робови тим путем вукли до следеће луке. На сличан начин су били пребацивани и лакши бродови, понекад с теретом.

[Фуснота]

[Мапа на 25. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

ГРЧКА

Коринтски залив

Лехеј

Стари Коринт

Кенхреја

Коринтска превлака

Саронски залив

Пелопонез

ЈОНСКО МОРЕ

Рт Малеа

ЕГЕЈСКО МОРЕ

[Слика на 25. страни]

Теретни бродови пролазе кроз Коринтски канал

[Слика на 26. страни]

Лехеј

[Слика на 26. страни]

Кенхреја

[Извор слике на 25. страни]

Todd Bolen/Bible Places.com