Да ли се Бог променио?

ГОВОРЕЋИ о Богу, Библија каже: „Он се не мења, није попут несталне сенке.“ Поред тога, сам Бог нас уверава: ’Ја сам Јехова, ја се не мењам‘ (Јаков 1:17; Малахија 3:6). Јехова Бог је сушта супротност онима којима је тешко угодити и који су непоуздани јер стално мењају своје ставове!

Међутим, неки читаоци Библије имају утисак да се Бог ипак променио. На пример, Јехова Бог је једно време хришћанима давао моћ да чине чуда, али сада то није случај. У древна времена је толерисао полигамију али то више не чини. Под Мојсијевим законом, Јехова је захтевао од свог народа да држи сабат, али сада то више не тражи. Зар ови примери не показују да се Бог променио?

Као прво, можемо бити сигурни да Бог никада не мења своја мерила у погледу љубави и правде. Ни његова ’вечна намера‘ да благослови човечанство путем свог Краљевства никада се није променила (Ефешанима 3:11). Па ипак, баш као што ви можете променити начин поступања према особи која вас увек изнова разочара својим понашањем, тако и Јехова другачије поступа у различитим околностима.

Он такође пружа различите смернице својим слугама у складу са ситуацијом и њиховим потребама. То не треба да нас изненади. Размислите о томе шта би један искусан вођа пута учинио када би схватио да његовој групи прети нека опасност. Позвао би их да крену  другим путем да би избегли ту опасност. Међутим, то не значи да намерава да промени одредиште, зар не? С тим на уму, осмотримо три претходно поменута примера који збуњују неке читаоце Библије.

Зашто се чуда више не догађају?

Зашто је Бог у првом веку неким хришћанима дао моћ да чине чуда? Вероватно знате да је у древно доба, када су Израелци били његов изабрани народ, Бог често чинио чуда да би показао да је уз њих. У време Мојсија, испољио је своју огромну моћ када је избавио Израелце из Египта и док их је водио кроз пустињу до Обећане земље. Нажалост, они много пута нису показали веру у њега. Када је Јехова на крају одбацио Израел и основао хришћанску скупштину, дао је апостолима и другим ученицима моћ да чине чуда. На пример, апостоли Петар и Јован су излечили човека хромог од рођења, а Павле је вратио у живот једног младића (Дела апостолска 3:2-8; 20:9-11). Та чуда су допринела да се хришћанство учврсти у многим земљама. Али, зашто се више не догађају?

Апостол Павле је то објаснио користећи једно поређење: „Кад сам био дете, говорио сам као дете, размишљао као дете, расуђивао као дете. А кад сам постао човек, одбацио сам оно што је детиње“ (1. Коринћанима 13:11). Као што родитељи према свом сину другачије поступају када је мало дете а другачије када одрасте, и Јеховин начин поступања према хришћанској скупштини се променио када она више није била „дете“. Апостол Павле је рекао да ће чудесни дарови, као што су говорење другим језицима и прорицање, једног дана нестати (1. Коринћанима 13:8).

Зашто је полигамија била дозвољена?

Исус је показао да је Бог поставио мерило за брак када је рекао првом људском пару: „Човек [ће] оставити свог оца и своју мајку и прионуће уз своју жену, и њих двоје биће једно тело“ (Матеј 19:5). Требало је да брак буде трајна заједница две особе. Међутим, до времена када је Бог Израелце организовао као народ и дао им Закон, полигамија је већ била уобичајена. Зато су унутар Божјег закона постојале одредбе којима је она регулисана, иако Бог није успоставио нити је подржавао тај обичај. Али, када је основао хришћанску скупштину, Бог је у својој Речи изричито забранио полигамију (1. Тимотеју 3:2).

Јехова Бог понекад толерише неке ствари, али само до одређеног времена када их исправља (Римљанима 9:22-24). Исус је показао да је Јехова привремено допуштао неприкладне брачне обичаје као „уступак“ Израелцима начињен због ’окорелости њиховог срца‘ (Матеј 19:8; Пословице 4:18).

 Зашто је држање сабата било привремено?

Бог је увео држање седмичног сабата након што је избавио Израелце из Египта. Касније је та одредба уврштена у Закон (Излазак 16:22-30; 20:8-10). Апостол Павле је објаснио да је Исус својом жртвеном смрћу „укинуо... Закон који се састоји од заповести и одредаба“ и „избрисао писани документ“ (Ефешанима 2:15; Колошанима 2:14). Међу стварима које су биле ’укинуте‘ и ’избрисане‘ налазио се и закон о сабату, јер Библија даље каже: „Зато нека вам нико не говори шта да једете и пијете и нека вам не заповеда да славите празнике или младине или сабате“ (Колошанима 2:16). Која је онда била првенствена сврха закона, укључујући и одредбе о сабату?

Апостол Павле је написао: „Закон [је] био старатељ који нас је водио до Христа.“ Затим је додао: „Откако је дошла вера, више нисмо под старатељем“ (Галатима 3:24, 25). То не значи да се Бог променио. Он је путем закона о сабату поучио свој народ да редовно издваја време за дубоко размишљање о духовним стварима. Иако је држање сабата било привремено, оно је указивало на будуће време када ће човечанство бити трајно ослобођено физичких и духовних патњи (Јеврејима 4:10; Откривење 21:1-4).

Бог пун љубави у кога се можемо уздати

Библијски примери које смо осмотрили показују да је Јехова Бог у различито време давао различита упутства и смернице. То не значи да је мењао своје ставове, већ је поступао у складу с потребама и околностима свог народа, што је било за њихово добро. Исто је и данас.

Пошто Јехова не мења своја мерила, увек можемо знати шта је важно да радимо да бисмо му угодили. Надаље, можемо бити сигурни да ће се сва његова обећања испунити. Јехова каже: „Учинићу све што желим... Што намеравам, то ћу и учинити“ (Исаија 46:10, 11).

[Истакнути текст на 21. страни]

Бог никада не мења своја мерила у погледу љубави и правде

[Истакнути текст на 22. страни]

Павле је објаснио да ће чудесни дарови с временом нестати

[Истакнути текст на 23. страни]

Брак је требало да буде трајна заједница две особе