„Први хришћани нису користили ликове у обожавању... Увођење ликова у цркву у четвртом и петом веку оправдавано је теоријом да неуки људи могу боље упознати хришћанство преко њих него путем проповеди и књига“ (Cyclopedia of Biblical, Theological, and Ecclesiastical Literature Маклинтока и Стронга, 4. том, стране 503 и 504).

„Не прави себи резани лик нити било шта налик ономе што је горе на небесима или доле на земљи или у водама испод земље. Не клањај им се нити им служи“ (Излазак 20:4, 5). Апостол Јован је хришћанима из првог века написао: „Дечице, клоните се идола!“ (1. Јованова 5:21).

Да ли ликови, како тврди црква, једноставно служе као помоћ да се приступи и ода част ономе кога представљају? Како наводи The Encyclopedia of Religion, „ликови су се у почетку користили првенствено за поучавање и као украс; или се барем тиме правдало њихово коришћење. Али убрзо су прихваћени као предмет обожавања. То се посебно може рећи за иконе које су постале истакнута одлика Православне цркве“. Међутим, пророк Исаија је с правом питао: „С ким ћете упоредити Бога и какав ћете лик њему сличан наћи?“ (Исаија 40:18).

Упоредите следеће библијске стихове: Исаија 44:13-19; Дела апостолска 10:25, 26; 17:29; 2. Коринћанима 5:7.