„Могло би се закључити да је према најновијим истраживањима доктрина о Тројству настала крајем четвртог века наше ере. У извесном смислу, то је тачно... Формулација ’један Бог у три Особе‘ није била чврсто утемељена, и сасвим сигурно није била потпуно прихваћена у хришћанском животу и исповедању вере све до краја четвртог века“ (New Catholic Encyclopedia, 1967, 14. том, страна 299).

„Никејским сабором одржаним 20. маја 325. [н. е.] председавао је сам Константин, који је активно водио дебате и лично предложио... темељни концепт о односу Христа према Богу у никејском символу вере, наиме да је Христ ’исте суштине као Бог‘... Из страха од цара, сви епископи, осим двојице, потписали су да се слажу с тим веровањем, многи од њих против властитог уверења“ (Encyclopædia Britannica, 1970, 6. том, страна 386).

„[Стефан] је, пун светог духа, упро поглед у небо и угледао Божју славу и Исуса како стоји с десне стране Богу, па рекао: ’Ево, видим отворена небеса и Сина човечјег како стоји с десне стране Богу‘“ (Дела апостолска 7:55, 56).

Шта нам открива ова визија? Испуњен Божјом силом, Стефан је видео Исуса „како стоји с десне стране Богу“. Јасно је да Исус није постао Бог након што се по ускрсењу вратио на небо, већ је био засебно духовно створење. У овом извештају се не помиње нека трећа особа поред Бога. Упркос настојањима да пронађе библијске стихове који ће потврдити доктрину о Тројству, доминикански свештеник Мари-Емил Боасмар у својој књизи је написао: „Изјава да су три особе у једном Богу... не налази се нигде у Новом завету“ (À l’aube du christianisme — La naissance des dogmes).

Константин је увео ову доктрину како би окончао раздор унутар цркве четвртог века. Међутим, тиме је заправо покренуто још једно питање: Да ли је Марија, жена која је родила Исуса, „Мајка Божја“?

Упоредите следеће библијске стихове: Матеј 26:39; Јован 14:28; 1. Коринћанима 15:27, 28; Колошанима 1:15, 16.