БИБЛИЈА је најраспрострањенија књига на свету — процењује се да је до сада одштампано 4,8 милијарди примерака. Само 2007. године је одштампано више од 64 600 000 Библија. Примера ради, прво издање најпродаваније књиге те године било је у Сједињеним Државама штампано у 12 милиона примерака.

Опстанак Библије је током њене дуге историје много пута био угрожен, али је она опстала све до данас. У прошлости је била забрањивана и спаљивана, а неки од оних који су је преводили били су мучени и убијени. Међутим, једна од највећих претњи опстанку Библије није било жестоко прогонство оних који су желели да је користе и сачувају, већ лагани процес пропадања. Зашто то можемо рећи?

Библија је збирка од 66 мањих књига, а најстарије од њих су неки Израелци написали или саставили пре више од 3 000 година. Њихови писци и преписивачи записали су од Бога надахнуту поруку на пропадљивим материјалима, као што су папирус и кожа. До сада није откривен ниједан оригинални запис. Међутим, пронађено је на хиљаде древних копија мањих и већих делова библијских књига. Део једне од тих књига, Јеванђеља по Јовану, потиче из периода од само неколико деценија након што је апостол Јован написао то јеванђеље.

Зашто је значајно што је до данас уопште остао сачуван неки древни препис библијског текста? И с коликом је тачношћу у данашњим Библијама пренета порука коју су записали њени писци?

Када осмотримо шта се догодило са списима других народа који су постојали у време древних Израелаца опстанак Библије је заиста нешто изванредно. На пример, Феничани су живели поред Израелаца током првог миленијума пре н. е. Ови поморски трговци су пренели своје алфабетско писмо другим народима широм Средоземља. Обогатили су се захваљујући развијеној трговини папирусом са Египтом и земљама које су биле под грчком доминацијом. И поред тога, у часопису National Geographic пише следеће о Феничанима: „Њихови записи, који су углавном били на пропадљивом папирусу, једноставно су пропали, тако да се оно што знамо о Феничанима већином заснива на необјективним извештајима њихових непријатеља. Иако се за Феничане каже да су имали обиље литературе, она је потпуно изгубљена у прошлости.“

Шта можемо рећи за списе древних Египћана? Хијероглифи које су исклесали или написали на зидовима храмова и другим местима добро су познати. Египћани су такође познати по томе што су измислили папирус који је служио као материјал за писање. Међутим, што се тиче египатских записа на папирусу, египтолог Кенет Кичен каже: „Процењује се да је потпуно пропало око 99 посто свих текстова на папирусу насталих у периоду од око 3000. године пре н. е. до времена Грка и Римљана.“

 Шта се догодило с текстовима које су Римљани записали на папирусу? Ево само једног примера. Према књизи Roman Military Records on Papyrus, римски војници су изгледа били исплаћивани три пута годишње, а доказ о исплати је бележен на признаницама од папируса. Процењује се да је током периода од 300 година од времена Августа (27. пре н. е. – 14. н. е.) до Диоклецијана (284-305. н. е.) издато 225 000 000 таквих признаница. Колико их је остало сачувано? Пронађене су само две које су читљиве.

Зашто је остало тако мало древних докумената на папирусу? Пропадљиви материјали као што су папирус и кожа, која се такође користила као материјал за писање, брзо пропадају на влажном поднебљу. The Anchor Bible Dictionary каже: „Због климатских услова, документи на папирусу из овог периода [први миленијум пре н. е.] вероватно би остали сачувани само уколико би се налазили у пећини или неком другом заклону у пустињи.“

Очигледно је да су библијске књиге првобитно биле написане на истим пропадљивим материјалима које су користили и Феничани, Египћани и Римљани. Зашто је онда Библија опстала и постала најраспрострањенија књига на свету? Професор Џејмс Кугел наводи један разлог. Он каже да су првобитне библијске књиге преписиване „много, много пута чак и у време док писање Библије још није било завршено“.

Шта се може закључити на основу упоређивања данашњих превода Библије с древним манускриптима? Професор Хулио Барера, члан стручног тима задуженог за анализу и објављивање древних манускрипата који су познати као Свици с Мртвог мора, каже: „Хебрејски текст Библије пренет је са изузетном тачношћу, што је без премца у поређењу с грчком и латинском класичном књижевношћу.“ Уважени библиста Фредерик Брус каже: „Докази аутентичности текста нашег Новог завета снажнији су од доказа за многа дела класика, чију аутентичност нико не би ни помислио да доведе у питање.“ Он даље каже: „Када би Нови завет био збирка световних списа, углавном нико не би ни сумњао у њихову аутентичност.“ Библија је заиста изванредна књига. Да ли сваког дана издвајате време да бисте је читали? (1. Петрова 1:24, 25).