„У данима краља Ирода“

У НАМЕРИ да убије Исуса, јудејски краљ Ирод Велики послао је своје људе да побију све дечаке у Витлејему. Историја бележи бројне догађаје који су се одиграли „у данима краља Ирода“, а који расветљавају околности у време Исусовог живота и службе (Матеј 2:1-16).

Зашто је Ирод желео Исусову смрт? И како то да су Јудејци у време Исусовог рођења имали краља, док је у време његове смрти над њима владао Римљанин Понтије Пилат? Да бисмо имали потпуну слику о Иродовој историјској улози и разумели зашто је она значајна за читаоце Библије, морамо се вратити неколико деценија пре Исусовог рођења.

Борба за власт у Јудеји

У првој половини другог века пре наше ере, Јудејом су владали сиријски Селеукиди, једна од четири династије које су настале након распада царства Александра Великог. Међутим, око 168. пре н. е., када је селеукидски краљ покушао да наметне обожавање Зевса уместо Јехове у јерусалимском храму, Јудејци су се побунили. Предводили су их Макабејци, то јест Хасмонејци, који су владали Јудејом од 142. до 63. пре н. е.

Године 66. пре н. е., два хасмонејска кнеза, Хиркан II и његов брат Аристобул, борила су се за престо. Избио је грађански рат и обојица су тражила помоћ римског генерала Помпеја који је у то време био у Сирији. Помпеј је уграбио прилику да се умеша.

С друге стране, Римљани су ширили свој утицај ка истоку и већ су контролисали већи део Мале Азије. Међутим, низ лоших владара у Сирији полако је довео до анархије у том подручју, што је била претња за мир који су Римљани желели да очувају на истоку. Зато је Помпеј интервенисао тако што је припојио Сирију.

Његово решење за сукоб Хасмонејаца било је да стане на страну Хиркана. Тако су 63. пре н. е. Римљани напали Јерусалим како би поставили свог кандидата.  Међутим, Хиркан неће бити независан владар. Римљани су сада умешали своје прсте и нису имали намеру да се повуку. Хиркан је постао римски етнарх, онај који је владао милошћу Римљана, зависио од њихове благонаклоности и подршке како би сачувао круну. Унутрашњим пословима је могао управљати како је желео, али у спољној политици морао је да се повинује Риму.

Ирод ступа на сцену

Хиркан је био неодлучан владар. Међутим, подржавао га је Идумејац Антипатер, отац Ирода Великог. Он је био владар из сенке. Држао је ускомешане јудејске фракције на одстојању и убрзо преузео стварну власт над Јудејом. Помогао је Јулију Цезару да порази своје непријатеље у Египту, а Римљани су га наградили поставивши га на положај прокуратора, одговорног директно њима. Антипатер је потом поставио своје синове Фасаила и Ирода за намеснике Јерусалима, односно Галилеје.

Антипатер је поучио своје синове да се ништа не може постићи без сагласности Рима. Ирод је добро запамтио ту поуку. Током своје владавине, балансирао је између захтева својих римских заштитника и јудејских поданика. Користило му је то што је био добар организатор и генерал. Као намесник, 25-годишњи Ирод је брзо освојио дивљење како Јудејаца тако и Римљана тиме што је одлучно уклонио групе разбојника са своје територије.

Након што су супарници отровали Антипатера 43. пре н. е., Ирод је постао најмоћнији човек у Јудеји. Ипак, имао је непријатеље. Јерусалимско племство га је сматрало узурпатором и покушали су да утичу на Рим да га смени. Нису успели. Римљани су били верни успомени на његовог оца и ценили су Иродове вештине.

Постаје краљ Јудеје

Помпејево решење хасмонејске кризе двадесетак година раније изазвало је гнев многих. Поражена фракција је увек изнова покушавала да преотме власт и 40. пре н. е. успела је уз помоћ римских непријатеља, Парћана. Искористивши хаос који је настао услед грађанског рата у Риму, напали су Сирију и Јудеју, свргнули Хиркана и поставили једног члана хасмонејске породице који није био римски оријентисан.

Ирод је побегао у Рим, где је срдачно дочекан. Римљани су хтели да потисну Парћане из Јудеје и поврате контролу над том територијом с владарем по свом избору. Био им је потребан поуздан савезник, а Ирод је био прави човек за то. Тако је римски Сенат крунисао Ирода за краља Јудеје. Један чин је био одраз многих компромиса које је Ирод морао да учини како му власт не би измакла — предводио је поворку од Сената до Јупитеровог храма, где је принео жртве паганским боговима.

Уз помоћ римских легија, Ирод је поразио своје непријатеље у Јудеји и добио престо. Његова освета над онима који су му се противили била је брутална. Уклонио је Хасмонејце и јудејско племство које их је подржавало, као и све друге којима је сметала власт пријатеља Рима.

Ирод учвршћује своју моћ

Године 31. пре н. е., када је Октавијан након пораза Марка Антонија код Акција постао признати римски владар, Ирод је схватио да ће његово дугогодишње пријатељство с Марком Антонијем изазвати сумње. Зато је одмах предузео кораке да увери Октавијана у своју оданост. Нови римски владар га је заузврат признао за краља Јудеје и проширио подручје његове власти.

У наредним годинама Ирод је учврстио краљевство и прикупио богатство, претворивши  Јерусалим у центар хеленистичке културе. Започео је с великим грађевинским подухватима — изградњом палата, лучког града Цезареје и нових здања јерусалимског храма. Све време је темељ његове политике и извор моћи било пријатељство с Римом.

Иродова контрола над Јудејом била је потпуна, а његова власт апсолутна. Такође је манипулисао првосвештенством, постављајући на тај положај кога је хтео.

Убилачка љубомора

Иродов приватни живот је био хаотичан. Готово свака од његових десет жена желела је да један од њених синова наследи престо свог оца. Сплетке на двору изазвале су Иродову сумњу и окрутност. У налету љубоморе, наредио је да се погуби његова омиљена жена Маријамна, а касније су два њена сина задављена због наводне завере против њега. Стога се Матејев извештај о покољу у Витлејему уклапа у оно што се зна о Иродовој нарави и решености да уклони све могуће супарнике.

Говорило се да је Ирод, свестан да за њим нико неће жалити, предузео кораке да дан његове смрти буде дан опште жалости а не весеља. У намери да оствари тај циљ, ухапсио је угледне грађане Јудеје и наредио да сви буду погубљени када се објави његова смрт. То наређење никада није извршено.

После Ирода Великог

Након Иродове смрти, Рим је поставио његовог сина Архелаја за владара Јудеје, док су друга два сина постала независни кнежеви, то јест тетрарси — Антипа над Галилејом и Перејом, а Филип над Итурејом и Трахонитидом. Архелај није био омиљен ни код својих поданика ни код господара. Након деценије неуспешне владавине, Римљани су га сменили и поставили свог намесника, претходника Понтија Пилата. У међувремену су Антипа — кога је Лука једноставно звао Ирод — и Филип наставили да владају као тетрарси. Тако је изгледала политичка сцена у време када је Исус започео своју службу (Лука 3:1).

Ирод Велики је био препредени политичар и немилосрдан убица. Вероватно је његово највеће злодело био покушај да убије Исуса. Познавање Иродове историјске улоге корисно је за читаоце Библије — помаже им да расветле важне догађаје из тог времена, објашњава како су Римљани постали владари над Јудејцима и описује околности у време Исусовог живота и службе.

[Мапа на 15. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

Палестина и околна подручја у време Ирода

СИРИЈА

ИТУРЕЈА

ГАЛИЛЕЈА

ТРАХОНИТИДА

Галилејско море

Јордан

Цезареја

САМАРИЈА

ПЕРЕЈА

Јерусалим

Витлејем

ЈУДЕЈА

Слано море

ИДУМЕЈА

[Слике на 13. страни]

Ирод је био само један од оних који су владали над Јудејом у периоду од два века пре Исусове службе