„БОГ је дух“, што значи да је невидљив за нас (Јован 4:24). Међутим, Библија говори о људима који су у неком смислу видели Бога (Јеврејима 11:27). Како је то могуће? Да ли заиста можемо видети „невидљивог Бога“? (Колошанима 1:15).

Да бисмо то боље разумели, замислимо неког ко је слеп од рођења. Да ли то значи да уопште не може спознати свет око себе? Наравно да не значи. Он прима информације на разне начине и то му омогућава да буде свестан људи, предмета и догађања око себе. „Не гледамо очима“, рекао је један слеп човек, „већ умом.“

Слично томе, иако не можемо Бога видети дословним очима, можемо га видети ’очима срца‘ (Ефешанима 1:18). Погледајмо три начина на која то можемо чинити.

Слепа особа обично има појачано чуло слуха и додира, којима упознаје своје окружење. Слично томе, наша чула нам помажу да испитујемо свет око себе и спознамо невидљивог Бога који га је створио. „Његова невидљива својства [...] јасно се виде још од стварања света, будући да се разабиру по ономе што је створено“ (Римљанима 1:20).

На пример, размислимо о нашем дому — нашој планети. Она је створена не само да подржава наш живот већ и да нам омогући да уживамо у њему. Када осетимо благи поветарац и топле сунчеве зраке, када пробамо неко укусно воће или уживамо у поју птица, срце нам је испуњено милином. Зар све то не открива Створитељеву брижност, нежност и дарежљивост?

Шта нам свемир открива о Богу? Сасвим сигурно, Божју моћ. Наука је недавно потврдила да наш свемир не само што се шири већ то чини све већом брзином! Док гледамо ноћно небо, добро је да се питамо: Шта је извор енергије која доводи до тог ширења и убрзавања? Библија нам говори да Створитељ има „обиље енергије којом све покреће“ (Исаија 40:26, фуснота). А све што је створио показује да је Свемоћан и да је ’узвишен у сили‘ (Јов 37:23).

Једна мајка која има двоје деце са оштећеним видом је рекла: „Говор других је један од најважнијих начина на који они упознају свет око себе. Говорите им све што видите и чујете и будите спремни да им стално причате шта се догађа око њих, јер сте ви њихове очи.“ Слично томе, иако „ниједан човек никада није видео Бога“, његов Син, Исус, „који је Оцу најближи, он га је обзнанио“ (Јован 1:18). Он нам помаже да „видимо“ оно што је на небу, пошто је као Божје прво створење и његов јединорођени Син провео бескрајно много времена с њим. Зато нам може највише открити о невидљивом Богу.

Погледајмо неколико чињеница које је Исус обзнанио о Богу:

• Бог неуморно ради. „Мој Отац ради све до сада“ (Јован 5:17).

• Бог зна наше потребе. „Бог, ваш Отац, зна шта вам треба и пре него што га замолите“ (Матеј 6:8).

•  Бог је дарежљив. ’Отац који је на небесима даје да његово сунце излази и злима и добрима и да киша пада и праведнима и неправеднима‘ (Матеј 5:45).

• Богу је важан сваки човек. „Зар се два врапца не продају за један новчић? А ипак ниједан од њих не пада на земљу, а да ваш Отац не зна за то. А вама су и све власи на глави избројане. Дакле, не бојте се, ви сте вреднији од много врабаца“ (Матеј 10:29-31).

Слепе особе обично поимају ствари другачије од људи који виде. На пример, сенку не доживљавају као мрачно место без светлости, већ као хладнији простор заклоњен од сунчеве топлоте. Баш као што слепа особа не може видети ни сенку ни сунчеву светлост, тако ни ми не можемо дословно видети Јехову. Међутим, он нам је омогућио да видимо његову личност и особине.

То је учинио преко свог Сина, Исуса, који је као човек дошао на земљу (Филипљанима 2:7). Он није само говорио о свом Оцу већ нам је и показао какав је он. Исусов ученик Филип је замолио Исуса: „Господе, покажи нам Оца.“ Исус му је одговорио: „Ко је видео мене, видео је и Оца“ (Јован 14:8, 9). Шта о Оцу видимо на основу Исусовог живота?

Исус је био пријатан, понизан и приступачан (Матеј 11:28-30). Привлачио је људе својом дивном личношћу. Делио је с њима како њихов бол тако и њихову радост (Лука 10:17, 21; Јован 11:32-35). Док читамо или слушамо шта Библија говори о њему, добро је да укључимо чула и оживимо догађаје у свом уму. Када размишљамо о томе како се опходио с људима, запазићемо више детаља о Божјој дивној личности. То ће у нама продубити жељу да се још више приближимо Богу.

О томе како слепе особе поимају свет једна списатељица је рекла: „Они примају информације у деловима и то из неколико извора (додира, мириса, слуха и тако даље) и на неки начин их повезују у целину.“ Слично томе, пред нама се појављује предивна слика Бога док посматрамо његова дела стварања, читамо о ономе што је Исус рекао о њему и анализирамо како је показивао његове особине. Бог нам тако постаје стваран.

То је осетио и древни Божји слуга Јов. Испрва је о Богу говорио без разумевања (Јов 42:3). Али након што је дубоко размишљао о Божјим дивним делима стварања, рекао је: „Ухо је моје слушало о теби, али сада те и око моје види“ (Јов 42:5).

Исто може бити случај и код нас. „Ако [Јехову] будеш тражио, даће ти да га нађеш“ (1. Летописа 28:9). Јеховини сведоци ће вам радо помоћи у потрази за Богом.