АКО имате децу, можете ли разумети како су се осећали ови родитељи? Када се нађете у сличној ситуацији, да ли се питате како да дисциплинујете дете и да ли уопште то треба да чините? Да ли је погрешно дисциплиновати децу?

Реч која се у Библији користи за дисциплину није синоним за казну. Дисциплина се првенствено односи на поуку, васпитавање и исправљање. Никада не подразумева грубост и окрутност (Пословице 4:1, 2).

Када је реч о дисциплини, родитељ је попут баштована. Баштован припрема земљу, залива биљке и штити их од штеточина и корова. Док биљке расту, баштован можда мора да их ореже како би их усмерио у добром правцу. Он зна да ће биљке напредовати ако он вешто употреби своје знање и искуство. Слично томе, родитељи брину о деци на много начина. Али понекад је неопходна дисциплина, која попут орезивања може на време одстранити погрешне склоности и усмерити децу на прави пут. Међутим, као што биљка мора пажљиво да се ореже да се не би трајно оштетила, тако се и родитељска дисциплина мора пружати с пуно љубави.

У Библији родитељи могу видети диван пример Јехове Бога. Његова дисциплина је толико добра да се чак каже да његове слуге ’воле опомене‘ (Пословице 12:1). За њих се такође каже да ’прихватају опомене и не остављају их‘ (Пословице 4:13). Вашем детету ће бити лакше да прихвати дисциплину ако у томе будете опонашали Бога. Његов начин дисциплиновања има три важне одлике: (1) љубав, (2) разумност и (3) доследност.

Божја дисциплина се заснива на љубави. Библија говори шта Јехову покреће да дисциплинује своје слуге: „Кога Јехова воли, њега укорава, као отац сина који му је мио“ (Пословице 3:12). Поред тога, Јехова је „милосрдан и милостив, спор на гнев“ (Излазак 34:6). Зато никада није груб и окрутан. Он не прибегава грубим речима, критици и сарказму, јер све то може бити попут ’мача који пробада‘ (Пословице 12:18).

6Родитељи свакако не могу у потпуности следити Божји савршен пример самосавладавања. Понекад ће ваше стрпљење бити испитано до крајњих граница. Али када се нађете под великим притиском, не заборавите да је кажњавање у бесу обично претерано и контрапродуктивно. Ваше дете ће се само осећати лоше. Заправо, кажњавање у бесу није дисциплина већ просто губитак самоконтроле.

С друге стране, када успете да се савладате и с љубављу дисциплинујете децу, постићи ћете боље резултате. Осмотрите како су Џорџ и Никол, цитирани на почетку, решили проблем који је настао.

„Када је Џордан коначно стигао кући, моја жена и ја смо били избезумљени, али смо држали емоције под контролом док смо слушали његову страну приче. Пошто је већ било касно, одлучили смо да разговор одложимо до јутра. Заједно смо се помолили и отишли на спавање. Сутрадан нам је било много лакше да мирно разговарамо и допремо до његовог срца. Он је прихватио одговорност за своје поступке и сложио се са ограничењима која смо му поставили. Добро је што смо увидели да бисмо бурном реакцијом само погоршали ствари. Резултати су увек бољи када се дете прво саслуша“ (Џорџ).

„Киптела сам од беса када је мој син безосећајно повредио своју сестру. Нисам одмах реаговала, већ сам му рекла да оде у своју собу јер сам била и сувише љута да бих јасно размишљала. Касније, кад сам се смирила, озбиљно сам му рекла да не сме да буде насилан и објаснила му да је јако повредио своју сестру. Овакав приступ је био веома успешан. Извинио се сестри и загрлио је“ (Никол).

Заиста, исправна дисциплина је увек мотивисана љубављу, чак и кад обухвата казну.

Јехова увек дисциплинује „колико треба“ (Јеремија 30:11; 46:28). Он узима све у обзир, чак и оно што није очигледно. Како се родитељи могу угледати на њега? Раније цитирани Стивен објашњава: „Иако нам је било тешко и нисмо могли да разумемо зашто Натали упорно пориче да је украла прстен, узели смо у обзир њене године и степен зрелости.“

Роберт, као и његова супруга Никол, такође настоји да узме у обзир све околности. Сваки пут када деца ураде нешто погрешно он се пита: ’Да ли је то усамљен случај или негативна склоност? Да ли је дете уморно или болесно? Да ли је његово понашање показатељ неког другог проблема?‘

Разумни родитељи такође не очекују превише јер схватају да деца не размишљају као одрасли. Апостол Павле је то потврдио: „Кад сам био дете, говорио сам као дете, размишљао као дете“ (1. Коринћанима 13:11). Роберт каже: „Када се сетим какав сам ја био као дете, лакше ми је да узмем све чињенице у обзир и да не реагујем бурно.“

Важно је бити реалан у својим очекивањима и истовремено не оправдавати погрешне поступке и ставове. Ако узимате у обзир способности и границе вашег детета, као и друге околности, ваша дисциплина ће бити уравнотежена и разумна.

У Малахији 3:6 стоји: „Ја [сам] Јехова, ја се не мењам.“ Божје слуге верују у истинитост ових речи и због тога се осећају сигурно. И деца ће се осећати сигурно када су родитељи доследни у дисциплиновању. Ако се ваша мерила мењају у зависности од вашег расположења, дете ће бити збуњено и фрустрирано.

Сетимо се да је Исус рекао: „Кад кажете: ’Да‘, нека то значи ’да‘, а кад кажете: ’Не‘, нека то значи ’не‘.“ Ове речи и те како важе за родитеље (Матеј 5:37). Немојте нешто рећи, ако нисте сигурни да ћете то и урадити. Када кажете детету шта ће бити последица неког његовог поступка, онда то спроведите у дело.

Да би дисциплина била доследна, важна је добра комуникација између родитеља. Роберт објашњава: „Понекад ме деца наговоре да пристанем на нешто што им је претходно моја жена забранила. Чим сазнам за то, ја станем на женину страну.“ Ако се родитељи не слажу како да реше неку ситуацију, најбоље је да о томе разговарају у четири ока и да дођу до заједничког решења.

Ако попут Јехове показујете љубав и ако сте разумни и доследни у пружању дисциплине, можете бити уверени да ће то бити на корист вашој деци. С љубављу их усмеравајте како би израсла у зреле, одговорне и уравнотежене особе. Тако ћете поступати у складу с речима из Библије: „Одгајај дете према путу којим треба да иде, па неће одступити од њега ни кад остари“ (Пословице 22:6).