Одрасла сам у Анкраму, у унутрашњости државе Њујорк. То је мало место у ком су се многи бавили сточарством.

Моја породица је редовно ишла у тамошњу цркву. Недељом ујутро би ми деда изгланцао ципеле, након чега бих узела малу белу Библију коју сам добила од баке и упутила се ка цркви на час веронауке. Брат, сестра и ја смо поучавани да будемо вредни, да поштујемо друге и да им помажемо, као и да будемо захвални за оно што имамо.

Када сам одрасла, одселила сам се и запослила као учитељица. Мучила су ме многа питања о Богу и о животу. Видела сам многе неправде. Неки ученици су били веома талентовани, док други нису, па су морали много више да се труде. Неки су били одличног здравља, док су се други родили с неким хендикепом. Понекад би родитељи такве деце рекли нешто попут овога: „Сигурно је била Божја воља да се моје дете тако роди.“ Питала сам се зашто би Бог хтео да се нека деца роде са хендикепом. Она ништа нису згрешила.

Такође сам се питала: ’Шта бих вредно могла да учиним у животу?‘ Имала сам осећај да ми живот брзо пролази. Одрасла сам у финој породици, похађала добре школе и имала посао који сам волела. Али и поред тога, живот ми је био празан. У најбољем случају, могла сам се надати да ћу се удати, имати децу и леп дом, наставити да радим до пензије и на крају отићи у старачки дом. Питала сам се да ли је то све што могу очекивати од живота.

Једног лета сам с колегиницама отпутовала у Европу. Обишле смо Вестминстерску катедралу, Нотр Дам у Паризу, Ватикан и многе мање цркве. На свим тим местима сам свештеницима постављала питања која су ме мучила. По повратку кући у Слоутсбург, посетила сам још многе цркве. Нигде нисам добила задовољавајуће одговоре.

 Једног дана, пришла ми је једна дванаестогодишња ученица и поставила три питања. Као прво, питала ме је да ли знам да је она Јеховин сведок. Рекла сам да знам. Као друго, питала ме је да ли желим да сазнам нешто више о Јеховиним сведоцима. Рекла сам да желим. Као треће, питала ме је где живим. Када сам јој одговорила, схватиле смо да живимо недалеко једна од друге. Нисам могла ни да сањам да ће ми та три питања ове девојчице заувек променити живот.

Недуго након тога, дошла је бициклом до мене и почела да проучава Библију са мном. Поставила сам јој иста питања која сам постављала и многим свештеницима. За разлику од њих, она ми је показала јасне и логичне одговоре у мојој Библији — одговоре које никада до тада нисам видела.

Проучавање Библије ми је донело срећу и задовољство. На мене су дубок утисак оставиле речи из 1. Јованове 5:19, где пише: „Цео свет је у власти Злога.“ Било ми је лакше када сам разумела да патњу не проузрокује Бог, него Сатана. Бог ће заправо поправити ситуацију (Откривење 21:3, 4). Схватила сам да је Библија веома логична, само је треба исправно разумети. Иако ме је Библији поучавала девојчица која је имала само дванаест година, размишљала сам о томе да је битна сама истина, а не то ко је преноси.

И поред тога, желела сам да видим да ли Сведоци живе у складу са оним што говоре. На пример, ова девојчица ми је често говорила да прави хришћани испољавају особине попут стрпљења и љубазности (Галатима 5:22, 23). Одлучила сам да проверим да ли и она има такве особине. Једном када смо имале договор да проучавамо Библију, намерно сам закаснила јер сам хтела да видим да ли ће ме сачекати и да ли ће бити љута на мене. Док сам се паркирала, видела сам је како седи на степеницама испред моје куће. Чим ме је угледала, дотрчала је до кола и рекла: „Хтела сам да одем кући и кажем мами да морамо звати болнице и полицију да проверимо да ли сте добро, јер ви никада не касните на проучавање. Баш сам се забринула за вас!“

Једном другом приликом сам јој поставила питање за које сам сматрала да је претешко за једну дванаестогодишњакињу. Хтела сам да видим да ли ће измислити неки одговор. Када је чула питање, веома озбиљно ме је погледала и рекла: „То је тешко питање. Записаћу га и питаћу родитеље.“ И стварно, када је дошла следећи пут, донела ми је Стражарску кулу у којој се налазио одговор. Сведоцима ме је привукло управо то што су се у њиховим публикацијама налазили библијски одговори на сва моја питања. Наставила сам да проучавам Библију са овом девојчицом и након годину дана сам се крстила као Јеховин сведок. *

Када сам коначно добила логичне одговоре на своја питања, желела сам да то поделим с другима (Матеј 12:35). У почетку се мојој породици нимало није допало то што сам постала Јеховин сведок. Међутим, с временом су променили мишљење. Моја мајка је почела да проучава Библију, али је убрзо након тога умрла. Иако се није крстила, сигурна сам да је одлучила да служи Јехови.

Удала сам се 1978. за Елајаса Казана, који је такође био Јеховин сведок. Нас двоје смо 1981. позвани у Бетел у Сједињеним Државама. * Нажалост, након само четири године које смо тамо провели, Елајас је преминуо. Иако сам остала без супруга, наставила сам да радим у Бетелу, што ми је помогло да усмерим мисли на нешто корисно и да се лакше борим с негативним осећањима.

Године 2006, удала сам се за Ричарда Елдреда, који је такође у Бетелу, и заједно смо наставили да радимо на овом дивном месту. Истина о Богу ми није пружила само одговоре за којима сам трагала већ и прави смисао у животу — а све је почело када ми је једна девојчица поставила три питања.