Одговор из Светог писма

 Исус је у чувеној Проповеди на гори рекао: „Волите своје непријатеље“ (Матеј 5:44; Лука 6:27, 35). То значи да треба да се с љубављу опходимо према онима који нас мрзе или су неправедни према нама.

 Исус је показао да воли своје непријатеље тако што је опростио онима који су му нанели зло (Лука 23:33, 34). То што нас је поучио да волимо своје непријатеље у складу је са оним што пише у хебрејском делу Светог писма, који је познат и као Стари завет (Излазак 23:4, 5; Пословице 24:17; 25:21).

 „Волите своје непријатеље и молите се за оне који вас прогоне“ (Матеј 5:43, 44).

У овом чланку

•  Зашто треба волети непријатеље?

•  Како можемо показати да волимо непријатеље?

•  Да ли треба ићи у рат против непријатеља?

•  Нека погрешна схватања

•  Библијски стихови о љубави према непријатељима

 Зашто треба волети непријатеље?

•   Тако поступамо попут Бога. Бог је „добар и према незахвалнима и злима“ (Лука 6:35). Он „даје да његово сунце излази и злима“ (Матеј 5:45).

•   Можда ће их то покренути да се промене. Свето писмо нас саветује да будемо добри према непријатељу, јер на тај начин згрћемо „ужарено угљевље на његову главу“ (Пословице 25:22). То поређење алудира на процес топљења руде да би се добио неки племенити метал. Слично томе, ако смо добри према онима који нас мрзе, то може отопити њихово срце, стишати бес и извући из њих оно што је добро.

 Како можемо показати да волимо непријатеље?

•   „Чините добро онима који вас мрзе“ (Лука 6:27). „Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га, ако је жедан, дај му да пије“ (Римљанима 12:20). Ако се водимо начелом: „Како желите да људи чине вама, тако чините и ви њима“, препознаћемо још много начина на које можемо показати да волимо своје непријатеље (Лука 6:31).

•   „Благосиљајте оне који вас проклињу“ (Лука 6:28). Ми благосиљамо своје непријатеље тако што им се увек обраћамо љубазно и благо, чак и кад су они груби према нама. У Светом писму пише: „Немојте враћати [...] увреду за увреду. Напротив, узвратите благословом“ (1. Петрова 3:9). Ако примењујемо овај савет, прекинућемо зачарани круг мржње.

•   „Молите се за оне који вас вређају“ (Лука 6:28). Кад нас неко вређа, ми не враћамо „зло за зло“ (Римљанима 12:17). Напротив, молимо Бога да му опрости (Лука 23:34; Дела апостолска 7:59, 60). Такође се не освећујемо, већ препуштамо све у Божје руке, уверени да ће он праведно судити (Левитска 19:18; Римљанима 12:19).

 „Волите своје непријатеље, чините добро онима који вас мрзе, благосиљајте оне који вас проклињу, молите се за оне који вас вређају“ (Лука 6:27, 28).

•   Будите стрпљиви и добри (1. Коринћанима 13:4). Када је апостол Павле говорио о различитим карактеристикама љубави, користио је исту грчку реч (агапе) коју налазимо и у Матеју 5:44 и Луки 6:27, 35. Као хришћани, ми показујемо такву љубав чак и према својим непријатељима тако што смо стрпљиви и добри, а не љубоморни, арогантни или дрски.

 „Љубав је стрпљива и добра. Љубав не завиди, не хвали се, не узвисује се, не понаша се непристојно, не гледа своју корист, није раздражљива, не памти зло. Не радује се неправди, а радује се истини. Све подноси, све верује, свему се нада, све трпи. Љубав никада неће изневерити“ (1. Коринћанима 13:4-8).

 Да ли треба ићи у рат против непријатеља?

 Не, зато што је Исус своје ученике поучио да не треба да се боре са непријатељима. На пример, када им је рекао да ће Јерусалим бити нападнут, он им није заповедио да остану у граду и да се боре, већ да беже (Лука 21:20, 21). Он је такође апостолу Петру рекао: „Врати мач на његово место, јер сви који се мача хватају од мача ће и погинути“ (Матеј 26:52). И оно што пише у Светом писму и световна историја потврђују да Исусови ученици у првом веку нису ратовали са својим непријатељима a (2. Тимотеју 2:24).

 Нека погрешна схватања

 Шта неки мисле: Божји закон је налагао Израелцима да мрзе своје непријатеље.

 Шта неки мисле: Волети непријатеље значи оправдавати њихове поступке.

 Шта каже Свето писмо: Оно показује да је могуће волети неку особу, а да притом не оправдавамо њено лоше понашање. На пример, Исус је осуђивао насиље, али се молио за оне који су учествовали у његовом погубљењу (Лука 23:34). Он је мрзео безакоње, то јест грех, али је ипак дао свој живот за грешнике (Јован 3:16; Римљанима 6:23).