Многи туристи посећују познате водопаде близу града Пагсанјана на Филипинима. Тамо је у немаштини одрастао мој отац, Нардо Лерон. Због корупције у власти, полицији и на послу, постао је огорчен и гневан човек.

 Моји родитељи су напорно радили како би одгајали осморо деце. Пошто су гајили усеве у планинама, ретко су долазили кући. Мој брат Роделио и ја често смо морали да сами бринемо о себи, а неретко смо били и гладни. Нисмо се много играли. Чим би неко од нас напунио седам година, морао би да ради на плантажи. Носили смо тешке товаре кокоса стрмим планинским стазама. Ако не бисмо могли да подигнемо товар, морали бисмо да га вучемо.

 Од оца смо трпели батине, али нас је више болело када бисмо видели како туче мајку. Пробали смо да га спречимо, али били смо беспомоћни. Роделио и ја смо се тајно договорили да га убијемо кад порастемо. Колико сам само желео да имам оца који нас воли!

 Незадовољан и љут због очевог насиља, отишао сам од куће када сам имао 14 година. Неко време сам живео на улици и почео сам да користим марихуану. Касније сам зарађивао тако што сам чамцем превозио туристе до водопада.

 После неколико година, почео сам да студирам у Манили. Али пошто сам се викендом због посла враћао у Пагсанјан, имао сам мало времена за учење. Чинило ми се да мој живот нема никаквог смисла, а марихуана више није могла да ми ублажи немир. Почео сам да експериментишем са метамфетаминима, кокаином и хероином. Дрога и сексуални неморал ишли су једно уз друго. Био сам окружен сиромаштвом, неправдом и патњом. Мрзео сам власти и сматрао сам их одговорним за такво стање. Питао сам Бога: „Зашто је живот овакав?“ Тражио сам одговор у разним религијама, али га ни у једној нисам пронашао. Узимао сам све више дроге како бих ублажио очај.

 Студенти на Филипинима су 1972. организовали протесте против власти. Придружио сам се једном протесту који се завршио насиљем. Многи су били ухапшени, а неколико месеци касније проглашено је ванредно стање у целој земљи.

 Поново сам завршио на улици, али овог пута зато што сам се плашио да ће ме ухапсити због учешћа у побуни. Како бих имао новца за дрогу, почео сам да крадем и пружам сексуалне услуге богатима и странцима. Било ми је свеједно да ли ћу живети или умрети.

 У међувремену, моја мајка и млађи брат почели су да проучавају Библију с Јеховиним сведоцима. Отац је био бесан и спалио им је библијску литературу. Али они нису одустали и крстили су се као Јеховини сведоци.

 Један Сведок је једном приликом разговарао с мојим оцем о библијском обећању да ће у будућности истинска правда владати у целом свету (Псалам 72:12-14). То обећање се толико допало мом оцу да је одлучио да сам сазна нешто више о томе. Не само што је у Библији пронашао Божје обећање о праведној власти већ је сазнао и шта Бог очекује од очева и мужева (Ефешанима 5:28; 6:4). Убрзо су он и остала моја браћа и сестре постали Сведоци. Ја сам био далеко од куће и нисам знао шта се све издешавало.

 Преселио сам се у Аустралију 1978. Али чак ни у овој мирној и богатој земљи нисам могао да пронађем унутрашњи мир. И даље сам пио и дрогирао се. Касније те године, посетили су ме Јеховини сведоци. Допало ми се оно што су ми показали у Библији о миру на земљи, али сам био неповерљив према њима.

 Недуго затим, отишао сам на Филипине на неколико недеља. Моја браћа и сестре су ми рекли да је наш отац много радио на томе да постане боља особа, али толико сам био огорчен да сам избегавао сваки контакт с њим.

 Млађа сестра ми је у Библији показала зашто је живот испуњен патњом и неправдом. Задивио сам се што је једна тинејџерка могла да одговори на моја питања. Пре него што сам отишао, отац ми је дао књигу Ти можеш заувек да живиш у рају на Земљи. a Рекао ми је: „Престани да бежиш. Ова књига ће ти помоћи да пронађеш оно што тражиш.“ Подстакао ме је да потражим Јеховине сведоке када се вратим у Аустралију.

 Послушао сам очев савет и пронашао Дворану Краљевства близу своје куће у Бризбену. Почео сам редовно да проучавам Библију. Из библијских пророчанстава, као што су она из 7. поглавља Данила и 9. поглавља Исаије, сазнао сам да ће Божја власт, у којој нема ни трунке корупције, у будућности владати над људима. Сазнао сам да ћемо уживати у рају на земљи. Желео сам да се допаднем Богу, али сам схватио да морам научити да контролишем своје емоције, да престанем да се дрогирам и пијем и да прекинем с промискуитетним начином живота. Раскинуо сам с девојком с којом сам живео и ослободио се својих зависности. Стицао сам све више поверења у Јехову и молио сам га да ми помогне да се ослободим и других лоших навика.

 Постепено сам схватио да то што сам учио стварно може да промени човека. Библија каже да када се потрудимо, можемо обући „нову личност“ (Колошанима 3:9, 10). Док сам се трудио да то постигнем, почео сам да размишљам да ли се мој отац можда стварно променио. Више нисам био љут на њега, већ сам хтео да се помиримо. Коначно сам му опростио и престао сам да осећам мржњу коју сам гајио од детињства.

 Док сам био млад, често сам се поводио за другима и зато сам се лоше понашао и себи наносио много боли. У мом животу се показало да је оно што стоји у Библији тачно – лоше друштво ме је навело на странпутицу (1. Коринћанима 15:33). С друге стране, међу Јеховиним сведоцима сам стекао праве пријатеље и они су ми помогли да постанем бољи човек. Међу њима сам упознао и своју дивну супругу Лорету. Сада заједно помажемо другима да увиде како им Библија може помоћи.

 Нисам веровао да је то могуће, али захваљујући Библији, мој отац је постао нежан муж и понизан, мирољубив хришћанин. Када смо се срели после мог крштења 1987, први пут у животу ме је загрлио!

 Мој отац је с мојом мајком више од 35 година преносио другима наду из Библије. Постао је вредан и брижан човек, познат по томе што је помагао другима. Током тих година научио сам да га поштујем и волим. Био сам поносан што сам његов син! Преминуо је 2016, али га се увек радо сетим јер знам да смо се обојица много променили примењујући библијске савете. Од мржње коју сам некада осећао није остало ни трага. Срећан сам што сам пронашао свог небеског Оца, Бога Јехову, који је обећао да ће уклонити све узроке несреће у породицама широм света.