Јеховини сведоци у Бугарској имају пуне руке посла када је реч о преношењу истине о Јехови Богу и његовој Речи, Библији. Од 2000. године, стотине Јеховиних сведока из других земаља преселило се у Бугарску да би им помогло у томе. С којим изазовима се суочавају они који су решили да се због проповедања преселе у неку другу земљу? Зашто је све то вредно труда? Ево шта су рекли неки који су се преселили у Бугарску.

 „Одувек смо имали циљ да служимо тамо где је потребна помоћ у проповедању“, каже Дарен који живи у Енглеској. „Када сам се оженио Доном, преселили смо се у Лондон да бисмо помагали скупштини на руском језику. Неколико пута смо направили конкретне планове да се преселимо негде, али из разноразних разлога нисмо успели у томе. Скоро да смо одустали од те идеје, али онда нам је један пријатељ помогао да увидимо да су се наше околности промениле и да наш циљ више није недостижан.“ Дарен и Дона су почели да се распитују у којим земљама је потребна помоћ у проповедању и да размишљају о томе у коју од њих би могли да се преселе. Тако су се 2011. преселили у Бугарску.

 Неки у почетку нису размишљали о томе да се преселе у неку другу земљу, али када су видели радост код оних који су то учинили, пожелели су да се и сами опробају у томе. „Упознала сам неке ревне сестре које су служиле у Јужној Америци и Африци“, каже Ђада која је живела у Италији са својим супругом Луком. „Била сам одушевљена њиховом радошћу и искуствима која су нам причале. То ме је навело да поново размислим о својим духовним циљевима.“

 Томаш и Вероника су се са своје двоје деце, Кларом и Матијашем, 2015. преселили из Чешке у Бугарску. Зашто су се одлучили на тај корак? „Доста смо размишљали о примеру оних који су се преселили у неку другу земљу, међу којима су и неки наши рођаци. Много су нам значила њихова искуства. Видели смо колико су срећни и често смо о томе причали код куће“, каже Томаш. Ова породица сада ужива у служби проповедања у Монтани у Бугарској.

 Линда је још једна сестра која се преселила у Бугарску. Она каже: „Пре доста година била сам у Еквадору, где сам упознала неке који су се тамо преселили због проповедања. Зато сам почела да размишљам да бих једног дана и ја могла да служим тамо где је потребна помоћ у проповедању.“ Петери и Нађа, брачни пар из Финске, такође су размишљали о добром примеру других. Они кажу: „У нашој скупштини у Финској било је неких искусних објавитеља који су се раније били преселили у неке друге земље да би тамо проповедали. Увек су са одушевљењем говорили о годинама које су провели у тој служби. Рекли су да су то биле најлепше године њиховог живота.“

 Најважнија ствар за оне који желе да се преселе у неку другу земљу јесте да направе добар план (Лука 14:28-30). Нела из Белгије се присећа како је то било у њеном случају: „Кад сам почела озбиљније да размишљам о пресељењу у другу земљу, молила сам се Јехови и тражила у нашим публикацијама чланке који говоре о томе. Проучавала сам их с циљем да утврдим на чему још треба да радим.“

 Кристијан и Ирмина из Пољске већ више од девет година живе у Бугарској. Много им је значило што су још у Пољској сарађивали са групом на бугарском језику. Браћа из те групе су им пружала велику подршку и помагала им да науче језик. Они кажу: „Увидели смо колико је добро ставити се на располагање и лично се уверити како Јехова Бог брине за наше потребе. Када спремно кажете Јехови: ’Ево мене, мене пошаљи!‘, можете постићи и оно што сте мислили да је немогуће“ (Исаија 6:8).

 Да би се припремили за пресељење и уштедели нешто новца, Рето и Корнелија, брачни пар из Швајцарске, одлучили су да поједноставе живот. Они кажу: „Годину дана пре него што смо се преселили, отишли смо у Бугарску на недељу дана да бисмо стекли јаснију слику о тој земљи. Разговарали смо са искусним мисионарима и они су нам дали неке практичне савете.“ Рето и Корнелија су применили те предлоге и већ више од 20 година служе у Бугарској.

 Они који се преселе у неку другу земљу морају да се прилагоде новим и понекад тешким околностима (Дела апостолска 16:9, 10; 1. Коринћанима 9:19-23). За многе је највећи проблем учење језика. „Одувек смо на састанцима волели да коментаришемо својим речима“, каже Лука, кога смо раније споменули. „Међутим, у почетку нам је било тешко да припремимо чак и најједноставније коментаре на бугарском. Осећали смо се као деца. Заправо, чак су и мала деца боље коментарисала од нас.“

 Равил из Немачке каже: „Тешко ми је било да научим језик. Али стално сам размишљао о томе да не треба да себе схватам преозбиљно и да морам сачувати смисао за хумор када су у питању моје грешке. На изазове не гледам као на проблеме, већ као на део моје свете службе Јехови.“

 Линда, коју смо споменули раније, каже: „Немам баш смисла за учење језика. Бугарски није лак и много пута сам помислила да одустанем. Осећате се усамљено кад не можете да разговарате с људима и кад не разумете шта говоре. Да бих остала духовно јака, проучавала сам на свом матерњем језику, шведском. Али уз помоћ браће и сестара на крају сам успела да превазиђем језичку баријеру.“

 Носталгија је још један од изазова. Они који се преселе у неку другу земљу остављају за собом рођаке и пријатеље. „У почетку сам се осећала усамљено“, каже Ева, која се са својим мужем Јанисом преселила у Бугарску. „Да бисмо се изборили с тим, редовно се чујемо са породицом и пријатељима, а и овде смо стекли нове пријатеље.“

 Има и других изазова. Роберт и Лијана, који су се преселили из Швајцарске, кажу: „Није нам било лако да научимо језик нити да се навикнемо на нову културу, а нисмо ни очекивали да су овде зиме толико хладне.“ Међутим, позитиван став и смисао за хумор помогли су овом пару да верно служи у Бугарској већ 14 година.

 Лили топло препоручује пресељење на подручје где је потребна помоћ у проповедању. Она каже: „Имала сам прилику да упознам Јехову на начин на који га можда никада не бих упознала да сам остала у својој домовини. Пуно се трудим око других и то ми помаже да духовно напредујем и чини ме срећном и задовољном.“ Њен супруг Равил се слаже с њом и каже: „Ово је најбољи начин живота и јединствена прилика да упознаш ревне хришћане из разних земаља који имају велико искуство у служби проповедања. Од њих сам много научио.“

 Захваљујући спремности и самопожртвованости многе браће и сестара, „добра вест о Краљевству“ проповеда се „по целом свету“ (Матеј 24:14). Они који су се преселили у Бугарску зато што желе да помогну другима видели су како Јехова испуњава жеље њиховог срца и помаже им да остваре све своје планове (Псалам 20:1-4).