Gledište Biblije
Da li treba da se molimo „svecima“?
Mari i Tereza su smatrale da su „dobre katolikinje“. Obe su verovale u „svece“. Mari je verovala da im se može moliti za pomoć. Tereza se redovno molila „svecu“ koji je bio zaštitnik njenog rodnog sela. Takođe se redovno molila „svetoj Tereziji“ po kojoj je dobila ime.
POPUT Mari i Tereze, milioni ljudi širom sveta mole se svojim svecima, tražeći blagoslov. New Catholic Encyclopedia navodi da se „sveci zauzimaju za ljude“ i „da je ’dobro i korisno‘ upućivati im molitve... za Božji blagoslov“.
Međutim, kako Bog gleda na takve molitve? Da li on odobrava da se molimo „svecima“ kako bi posredovali u našu korist? Pogledajmo šta Biblija kaže o tome.
Da li treba da se obraćamo „svecima“?
Grčka reč koja se u nekim biblijskim prevodima prenosi kao „svetac“ znači „sveta osoba“. Međutim, u Bibliji se nigde ne spominje da se ijedan Božji sluga molio nekom „svecu“. Zašto se oni nisu molili svecima? New Catholic Encyclopedia navodi da je tek „u trećem veku bilo jasno priznato da sveci mogu posredovati u molitvi“. To je bilo nekih 200 godina nakon Hristove smrti. Prema tome, ovo učenje nije poteklo od Isusa, niti od biblijskih pisaca nadahnutih svetim duhom koji su pisali o Isusovoj službi. Zašto oni nisu rekli da se treba moliti svecima?
Biblija dosledno naučava da treba da se molimo jedino Bogu, i to u ime Isusa Hrista. Isus je rekao: „Ja sam put i istina i život: niko neće doći k ocu do kroza me“ (Jovan 14:6, Daničić–Karadžić). Ove nedvosmislene reči su u skladu sa onim što je zabeleženo u Mateju 6:9-13. Isus je tom prilikom poučio svoje učenike kako da se mole. On im je rekao: „Molite se, dakle, ovako: ’Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje...‘“ (Matej 6:9). Jasno je da je naš nebeski Otac jedini kome treba da upućujemo svoje molitve. Ovo učenje se zasniva na jednom od osnovnih biblijskih načela.
Molitva je čin obožavanja
Prema delu The World Book Encyclopedia „molitva se odnosi na reči i misli pune poštovanja koje su upućene Bogu, bogovima, boginjama ili nekim drugim predmetima obožavanja... U gotovo svim religijama sveta molitva je važan vid obožavanja nekoga ili nečega“ (kurziv naš). Razmislite o sledećem: Da li bi bilo u redu da kleknemo i pomolimo se bilo kome drugom osim našem Stvoritelju koji nam je podario život? (Psalam 36:9). Isus je rekao da će „pravi obožavaoci obožavati Oca duhom i istinom, jer Otac traži takve da ga obožavaju“ (Jovan 4:23). U Bibliji takođe stoji da naš Stvoritelj zahteva „da se odanost iskazuje isključivo njemu“ (Ponovljeni zakoni 4:24; 6:15).
Pogledajmo šta se desilo apostolu Jovanu. Nakon što je od jednog anđela primio upečatljive vizije koje su zabeležene u Otkrivenju, poslednjoj biblijskoj knjizi, ovaj apostol je ispunjen strahopoštovanjem ’pao pred njegove noge da mu se pokloni‘. Kako je taj anđeo reagovao? „Nemoj to činiti!“, rekao mu je, „Ja sam samo rob kao i ti i tvoja braća... Bogu se klanjaj!“ (Otkrivenje 22:8, 9). Biblija ovde ponovo naglašava da treba da obožavamo samo Jehovu Boga.
U skladu s prethodno rečenim, samo se za Boga kaže da „sluša molitve“ (Psalam 65:2). Štaviše, kao Svemoćni samo on ima vlast, znanje i moć da usliši opravdane molbe koje mu izražavamo u molitvi (Jov 33:4). Čak i Isus ima svoje granice, kao što je i sam priznao (Matej 20:23; 24:36). Međutim, njemu je dat veliki autoritet, u šta spada i uloga da služi kao posrednik za čovečanstvo.
Saosećajan Posrednik
U Bibliji se za Isusa kaže sledeće: „Može u potpunosti spasti one koji preko njega pristupaju Bogu, jer je uvek živ da se zauzima za njih“ (Jevrejima 7:25). Drugim rečima, Isus može služiti kao saosećajan Posrednik u korist onih koji „preko njega pristupaju Bogu“. To ne znači da treba da se molimo Isusu koji bi zatim naše molitve prosledio dalje, da tako kažemo, već to znači da se molimo Bogu u ime Isusa, čime priznajemo položaj koji on ima. Zašto je Isus savršen Posrednik?
Između ostalog, Isus je živeo kao čovek, zbog čega još bolje razume patnje drugih (Jovan 11:32-35). Štaviše, pokazao je da voli ljude time što je lečio bolesne, uskrsavao mrtve i svima koji su dolazili kod njega pomagao da upoznaju Boga (Matej 15:29, 30; Luka 9:11-17). Čak je opraštao grehe (Luka 5:24). Zbog toga smo uvereni da ako pogrešimo „kod Oca imamo pomoćnika — Isusa Hrista, pravednika“ (1. Jovanova 2:1).
Dobro je da se trudimo da poput Isusa pokazujemo ljubav i saosećanje. Istina, nama nije dato da služimo kao posrednici, ali se ipak možemo moliti za druge. Ljubav bi zapravo trebalo da nas pokreće na to. Učenik Jakov je napisao: „Molite se jedni za druge... Usrdna pravednikova molitva ima veliku snagu i mnogo dobra može učiniti“ (Jakov 5:16).
Mari i Tereza su saznale ove dragocene činjenice tako što su istražile ono što stoji u Bibliji. Jehovini svedoci vas pozivaju da i vi učinite isto. Kao što je Isus rekao, „oni koji [Boga] obožavaju moraju ga obožavati duhom i istinom“ (Jovan 4:24).