Uzroci nepravde

PRE skoro dve hiljade godina, Biblija je dala neverovatno tačan opis društvenih prilika našeg doba: „U poslednjim danima nastaće naročito teška vremena. Jer ljudi će biti sebični, pohlepni za novcem, [...] nezahvalni, neverni, bezosećajni prema drugima, nespremni za bilo kakav dogovor, [...] bez ljubavi prema dobroti, izdajnici, tvrdoglavi, ponosni, koji više vole užitke nego Boga“ (2. Timoteju 3:1-4).

Malo ko bi porekao da su ove loše osobine sve učestalije u naše vreme. One se manifestuju na mnoge načine. Neki od njih su pohlepa, predrasude, antisocijalni stavovi, korupcija i ekstremna finansijska nejednakost. Osmotrimo ih pojedinačno.

POHLEPA. Ponekad se mogu čuti sledeće parole: „Pohlepa je zdrava“ i „Pohlepa je dobra“. Ali to su čiste laži. Pohlepa je strašno štetna. Primera radi, ona se često krije iza finansijskih prevara, slučajeva „Poncijeve šeme“ iza kojih stoje lažni investitori, kao i neobuzdanog davanja i uzimanja zajmova. Posledice, kao što je finansijski krah, pogađaju mnoge ljude. Istina, neke žrtve su i same pohlepne. Ali među njima se nalaze i obični, marljivi radnici, od kojih su neki izgubili kuće i penzije.

PREDRASUDE. Osobe koje imaju predrasude su nepravedne prema drugima i često ih procenjuju na osnovu etničkog porekla, boje kože, pola, socijalnog statusa ili religije. Na primer, jedan komitet Ujedinjenih nacija otkrio je da je u jednoj južnoameričkoj zemlji jedna trudna žena umrla u jednoj bolnici jer joj zbog njenog etničkog i socijalno-ekonomskog porekla prethodno nije ukazana adekvatna medicinska pomoć u jednoj drugoj ustanovi. Predrasude čak mogu voditi do užasnih oblika nepravde — etničkog čišćenja i genocida.

ANTISOCIJALNI STAVOVI. U jednom komentaru o knjizi o antisocijalnom ponašanju (Handbook of Antisocial Behavior) stoji: „Zbog antisocijalnog ponašanja, svake godine na desetine hiljada porodica se raspadne, stotine hiljada života bude upropašteno i izazove se materijalna šteta u iznosu od više miliona dolara. Nasilje i agresija u našem društvu poprimaju endemijske razmere, pa ne bi bilo nikakvo čudo ako istoričari u budućnosti kraj dvadesetog veka ne okarakterišu kao ’Svemirsko doba‘ ili ’Informaciono doba‘ već kao ’Antisocijalno doba‘ — vreme kada je društvo zaratilo sa samim sobom.“ Otkako je ta  knjiga izašla 1997, nema znakova poboljšanja u stavovima i ponašanju ljudi.

KORUPCIJA. Jedan izveštaj o korupciji u Južnoafričkoj Republici pominje da je tokom sedmogodišnjeg perioda zloupotrebljeno više od 81 posto od 25,2 milijarde randa (tada 4 milijarde američkih dolara) koje su bile namenjene zdravstvu jedne tamošnje pokrajine. Novac koji je „trebalo da bude utrošen na održavanje bolnica, klinika i zdravstvenih centara u toj pokrajini“, nije iskorišćen, navodi se u časopisu The Public Manager.

EKSTREMNA FINANSIJSKA NEJEDNAKOST. Godine 2005, skoro 30 posto godišnjeg prihoda Velike Britanije „otišlo je u ruke 5% onih koji najviše zarađuju“, navodi se u jednom dopisu časopisa Time. Isti časopis navodi da je u Americi, „5% onih koji najviše zarađuju ubiralo preko 33% američkog godišnjeg prihoda“. Širom sveta, skoro 1,5 miliona ljudi živi s manje od 1,25 američkih dolara dnevno, a 25 000 dece dnevno umire zbog siromaštva.

Ima li kraja nepravdi?

Godine 1987, tadašnji premijer Australije izjavio je da do 1990. u toj zemlji nijedno dete više neće živeti u siromaštvu. To se nikad nije ostvarilo. Zapravo, taj premijer je kasnije rekao da mu je žao što je bio postavio takav cilj.

Nažalost, koliko god neki čovek bio moćan, bogat ili uticajan, on je i dalje samo čovek i nema rešenje za nepravdu. Zapravo, čak i oni koji su uticajni doživljavaju nepravdu, stare i umiru. Te činjenice nas možda podsećaju na ono što stoji u Bibliji:

„Čovek koji hodi ne može da upravlja svojim koracima“ (Jeremija 10:23).

’Ne uzdajte se u velikaše od kojih spasenja nema‘ (Psalam 146:3).

Ako uvidimo koliko su mudre ove reči, onda se nećemo razočarati kada se neki ljudski napori izjalove. Da li to znači da treba da budemo pesimisti? Ne! Kao što ćemo videti u poslednjem članku ove serije, istinski pravedan svet se nazire na horizontu. Međutim, dok on ne dođe, mi možemo nešto raditi. Možemo se iskreno preispitati pomoću sledećih pitanja: ’Da li mogu biti pravedniji u odnosima s drugima? Mogu li se popraviti na nekim područjima?‘ O tim pitanjima biće reči u narednom članku.

[Slike na stranama 4, 5]

A. Kineska policija hapsi jednog čoveka zbog učestvovanja u etničkom nasilju

B. Pljačkanje i uništavanje imovine u Londonu

V. Strašna beda u izbegličkom logoru u Ruandi

[Izvori]

Gore levo: © Adam Dean/Panos Pictures; gore u sredini: © Matthew Aslett/Demotix/CORBIS; gore desno: © David Turnley/CORBIS