NEKI veruju da Bog pomoću prirodnih katastrofa kažnjava ljude da bi se oni popravili. Drugi odbacuju to gledište, a ima i onih koji ne znaju u šta da veruju. Jedan profesor religije je rekao: „Većina religija priznaje da niko ne može sa sigurnošću reći da li su prirodne katastrofe povezane s Božjom voljom.“

Pa ipak, Biblija pruža uverljive odgovore. Ona baca svetlo na to da li Bog prouzrokuje prirodne katastrofe da bi kaznio ljude i šta stoji iza patnje koju mnogi doživljavaju.

Biblija otkriva dve osnovne istine o Bogu, čije je ime Jehova. Prvo, on je Stvoritelj i kao takav poseduje moć i pravo da kontroliše prirodne sile (Otkrivenje 4:11). Drugo, njegovi postupci su uvek u skladu s njegovom ličnošću, osobinama i principima. On je rekao: „Ja [sam] Jehova, ja se ne menjam“ (Malahija 3:6). Imajući ove činjenice na umu, osmotrimo dva događaja iz prošlosti — Potop, koji se desio u Nojevo vreme i sušu u Izraelu. Osvrćući se na biblijsku istoriju, videćemo da je Bog, kada je koristio prirodne sile kako bi izvršio svoje presude, uvek postupao po određenom obrascu. Naime, uvek je pružao (1) upozorenje, (2) razlog intervenisanja i (3) zaštitu svojim slugama.

Upozorenje.

Decenijama pre Potopa, Jehova je rekao Noju: „Ja ću pustiti vode potopa na zemlju da unište svako stvorenje“ (Postanak 6:17). Noje, ’propovednik pravednosti‘, upozoravao je ljude, ali oni „nisu obraćali pažnju“ (2. Petrova 2:5; Matej 24:39).

Razlog intervenisanja.

Jehova je rekao: „Vidim da je došlo vreme da učinim kraj svakom stvorenju, jer je zbog njih zemlja puna nasilja“ (Postanak 6:13).

Štitio je svoje sluge.

Jehova je Noju dao detaljna uputstva kako da sagradi arku koja će poslužiti za preživljavanje Potopa. „Preživeli su samo Noje i oni koji su bili s njim u arci“ (Postanak 7:23).

Upozorenje.

Pre nego što je Jehova Bog pustio veliku sušu na Izrael, njegov prorok Ilija je objavio: „Ovih godina neće biti ni rose ni kiše, osim po mojoj [Božjoj] reči!“ (1. Kraljevima 17:1).

Razlog intervenisanja.

Izraelci su obožavali lažnog Boga Vala, što je Jehovu navelo da prouzrokuje sušu. Navodeći razlog, Ilija je rekao: „Ostavili [ste] Jehovine zapovesti i pošli za likovima Vala“ (1. Kraljevima 18:18).

Štitio je svoje sluge.

Jehova je tokom suše svojim slugama obezbeđivao hranu (1. Kraljevima 17:6, 14; 18:4; 19:18).

Ne postoje dokazi da su današnje prirodne katastrofe deo nekog Božjeg plana da kazni ljude. Kao Bog pravde, Jehova nikada nije ’pogubio pravednika zajedno  sa zlim‘ (Postanak 18:23, 25). On se brinuo za one koji su mu bili poslušni. Današnje prirodne katastrofe ne biraju gde će se desiti i koga će pogoditi, tako da stradaju i muškarci i žene i deca.

Dakle, prirodne katastrofe koje se danas dešavaju ne uklapaju se u Božji obrazac intervenisanja, o kom se govori u Bibliji. Štaviše, ti događaji se ne uklapaju ni u Božju ličnost. U Jakovljevoj 1:13 piše da Bog ljude ne iskušava zlim stvarima, a u 1. Jovanovoj 4:8 se ističe suština Božje ličnosti: „Bog je ljubav.“ On ni u kom slučaju ne može biti odgovoran za jad i bedu koja pogađa nedužne žrtve razornih oluja, zemljotresa i sličnih katastrofa. Da li će tim katastrofama ikada doći kraj?

Jehova Bog nikada nije želeo da prirodne katastrofe pogađaju ljude. Njegova volja je da svi ljudi na zemlji žive spokojno i večno. Kao i u Nojevim danima, on će se umešati u zbivanja na zemlji kako bi uklonio zlo. Kao i uvek, Jehova Bog unapred upozorava sve ljude pružajući im priliku da se spasu (Psalam 37:9, 11, 29; Matej 24:14).