U SRCU samotne pustinje, iz svoje jazbine u sitne sate izviruje pustinjska mačka i zastaje; promatra okolinu i osluškuje. Zatim, šunjajući se, nečujno započinje svoju potragu po peščanom predelu.

A onda, iznenada se obrušava na svoj plen — jednog gerbila koji ništa ne sluti. Tokom noći, ova mačka nastavlja lov i povremeno u hitrom skoku hvata plen. Ako uhvati više nego što može da pojede, ostatak će sakriti u pesak. U zoru se vraća u svoju jazbinu i retko kad se pojavljuje danju. Pogledajte neke zanimljivosti o ovom noćnom lovcu.

• Dobar sluh pomaže joj da locira plen čak i kad je on pod zemljom

• U potrazi za ženkom, mužjak se oglašava zavijanjem. Osetljiv sluh koji ženka ima pomaže joj da čuje taj zov s velike udaljenosti

• Čupave šapice pomažu joj da ne propadne u pesak i štite je od njegove vreline

• Unutrašnjost uha prekrivena je gustom belom dlakom koja je štiti od peska koji nanosi vetar

• Teško joj je ući u trag zato što su joj šape prekrivene gustim dlakama, tako da su njeni tragovi skoro nevidljivi

• Može da preživi i bez vode jer je iskoristi iz plena

• Pesak u pustinji Karakum može se zagrejati i do 80 stepeni Celzijusa. S druge strane, temperatura vazduha ponekad može pasti i do -25 stepeni Celzijusa