Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Zašto treba da dolazimo na naše sastanke?

Zašto treba da dolazimo na naše sastanke?

„Razmišljajmo jedni o drugima [...] i ne propuštajmo svoje sastanke“ (JEVR. 10:24, 25)

PESME: 20, 119

1-3. (a) Kako pravi hrišćani pokazuju da cene sastanke? (Videti sliku na početku članka.) (b) O čemu će biti reči u ovom članku?

KADA je Korina imala samo 17 godina, njena majka je bila uhapšena i poslata u jedan sovjetski radni logor. Kasnije je i Korina bila prognana u Sibir, hiljadama kilometara daleko od svog doma. Tamo su se prema njoj ophodili kao da je robinja. Više puta je morala da radi napolju po ciči zimi veoma slabo obučena. Iako su ona i još jedna sestra živele u tako teškim okolnostima, čvrsto su rešile da odu na jedan skupštinski sastanak.

2 Korina je ispričala kako je to bilo: „Uveče smo otišle s posla i pešačile oko 25 kilometara do železničke stanice. Voz je krenuo u dva sata ujutru. Putovale smo šest sati, a zatim smo pešačile još deset kilometara do mesta gde je planiran sastanak.“ Da li je sve to bilo vredno truda? Korina je rekla: „Na sastanku smo razmatrali Stražarsku kulu i pevali teokratske pesme. Taj sastanak nas je veoma ohrabrio i ojačao nam veru.“ Iako su se tek posle tri dana vratile na posao, upravnik gazdinstva nije ni primetio da ih nema.

3 Sastanci su za Jehovin narod oduvek bili od neprocenjive vrednosti. Odmah nakon što je osnovana hrišćanska skupština, Isusovi sledbenici su „jednodušno provodili mnogo vremena u hramu“ (Dela 2:46). Svi mi verovatno imamo želju da redovno dolazimo na sastanke, ali ponekad je pravi izazov sačuvati tu dobru naviku. Možda nam je zbog posla, dodatnih obaveza ili umora teško da dolazimo na sastanke. Šta će nas motivisati da savladamo te prepreke i da i dalje budemo redovni na sastancima? [1] Kako osobama s kojima proučavamo Bibliju, kao i drugima, možemo pomoći da shvate koliko je važno da dolaze na sastanke? U ovom članku ćemo videti: (1) kako nama lično koristi posećivanje sastanaka, (2) kako naše prisustvo utiče na druge i (3) kako Jehova gleda na to što dolazimo na sastanke. [2]

KAKO NAMA LIČNO KORISTI POSEĆIVANJE SASTANAKA

4. Kako nam sastanci pomažu da još bolje upoznamo Jehovu?

4 Na sastancima primamo pouku. Na svakom skupštinskom sastanku možemo naučiti nešto o našem Bogu, Jehovi. Na primer, u protekle skoro dve godine u većini skupština smo razmatrali knjigu Približi se Jehovi. Studiozno razmatranje Božjih osobina i iskreni komentari naše braće i sestara sigurno su nam pomogli da produbimo ljubav prema našem nebeskom Ocu. Mnogo toga možemo naučiti o Božjoj Reči ako pažljivo pratimo govore, prikaze i čitanje Biblije (Nem. 8:8). Pomislimo samo koliko divnih stvari možemo otkriti dok se svake sedmice pripremamo za izabrane misli iz čitanja Biblije i koliko toga lepog možemo čuti dok se na sastanku iznosi ta tačka.

5. Kako nam sastanci pomažu da primenjujemo biblijska načela i da budemo delotvorniji u službi propovedanja?

5 Na sastancima se učimo kako da u svom životu primenjujemo biblijska načela (1. Sol. 4:9, 10). Na primer, Razmatranje Stražarske kule je sastanak na kom se obrađuje materijal koji je prvenstveno prilagođen potrebama Božjeg naroda. Možda nas je upravo neki članak na tom sastanku podstakao da preispitamo svoje ciljeve, da spremno oprostimo nekom suverniku koji nas je povredio ili da se potrudimo da naše molitve budu još smisaonije. Na sastanku koji imamo radnim danima poučavamo se kako da propovedamo dobru vest i kako da drugima pomognemo da razumeju istinu iz Božje Reči (Mat. 28:19, 20).

6. Kako se na sastancima možemo ohrabriti i ojačati?

6 Na sastancima dobijamo ohrabrenje. Ono što doživljavamo u ovom svetu može nas u mentalnom, emocionalnom i duhovnom smislu oslabiti. Ali zato nas ono što čujemo na skupštinskim sastancima može ohrabriti i ojačati. (Pročitati Dela apostolska 15:30-32.) Na mnogim našim sastancima razmatra se ispunjenje biblijskih proročanstava. To jača naše uverenje da će se Jehovina obećanja što se tiče budućnosti isto tako ispuniti. Naravno, ohrabrenje nam ne pružaju samo oni koji drže govore. Mnogo nam znače i komentari naše braće i sestara, kao i pevanje teokratskih pesama (1. Kor. 14:26). Razgovori sa braćom i sestrama pre i posle sastanka pružaju nam osećaj da smo zaista jedna velika porodica i donose nam istinsku okrepu (1. Kor. 16:17, 18).

7. Zašto je važno da budemo na sastancima?

7 Na sastancima smo izloženi delovanju Božjeg svetog duha. Isus Hrist vodi skupštinu posredstvom svetog duha. On sam je rekao: „Ko ima uho, neka čuje šta duh govori skupštinama“ (Otkr. 2:7). Sveti duh nam je potreban da bismo mogli da se odupiremo iskušenjima, da bismo odvažno propovedali i donosili dobre odluke. Zato treba da učinimo sve što možemo da bismo redovno bili na sastancima i tako dobili pomoć Božjeg svetog duha.

KAKO NAŠE PRISUSTVO UTIČE NA DRUGE

8. Kako svojim prisustvom na sastancima, komentarima i pevanjem pesama možemo pomoći svojim suvernicima? (Videti i okvir „Posle svakog sastanka se oseća bolje“.)

8 Na sastancima imamo priliku da našoj braći i sestrama pokažemo da ih volimo. Sigurno bi bilo dobro da češće razmišljamo o tome sa kakvim se sve problemima suočavaju braća i sestre iz naše skupštine. Nije čudo što je apostol Pavle napisao da treba da razmišljamo jedni o drugima. On je zatim rekao da ljubav prema suvernicima možemo pokazati tako što nećemo propuštati naše sastanke (Jevr. 10:24, 25). Svojim prisustvom na sastancima dajemo im do znanja da ih smatramo vrednim našeg vremena i pažnje. Osim toga, možemo ih ohrabriti svojim iskrenim komentarima i pevanjem teokratskih pesama (Kol. 3:16).

9, 10. (a) Kako nam Isusove reči iz Jovana 10:16 pomažu da razumemo koliko je važno da budemo na našim sastancima? (b) Kako naše redovno prisustvovanje sastancima može uticati na one koji nemaju nikoga u istini?

9 Sastanci nas zbližavaju sa braćom i sestrama. (Pročitati Jovana 10:16.) Isus je sebe uporedio sa pastirom, a svoje sledbenike sa stadom ovaca. Razmislimo o sledećem primeru: Ako dve ovce pasu na jednom brdu, druge dve u dolini, a još jedna negde drugde, da li bismo tih pet ovaca mogli nazvati stadom? Uopšteno govoreći, stado ovaca treba da bude pod okriljem svog pastira. Slično tome, ne možemo reći da sledimo svog Pastira ako se namerno udaljavamo od drugih. Zato treba da dolazimo na sastanke jer jedino tako možemo biti deo jednog stada s jednim pastirom.

10 Svojim dolaskom na sastanke doprinosimo jedinstvu naše skupštine (Ps. 133:1). Neke naše suvernike su odbacili članovi njihove porodice. Ali Isus je rekao da će takvima dati duhovnu porodicu u kojoj će se osećati voljeno i sigurno (Mar. 10:29, 30). Ako redovno dolazimo na sastanke, možda ćemo upravo mi nekome od njih postati poput oca, majke, brata ili sestre. To nam svakako može pružiti dodatnu motivaciju da učinimo sve što možemo kako bismo bili na svim našim sastancima.

KAKO JEHOVA GLEDA NA TO ŠTO DOLAZIMO NA SASTANKE

11. Kako nam prisustvovanje sastancima omogućuje da damo Jehovi ono što mu pripada?

11 Svojim prisustvom na sastancima Jehovi dajemo ono što mu pripada. Jehova je naš Stvoritelj i zato zaslužuje svu hvalu, slavu, čast i zahvalnost. (Pročitati Otkrivenje 7:12.) A sve mu to možemo iskazati našim molitvama, teokratskim pesmama i komentarima na našim sastancima. Mi zaista cenimo mogućnost da iskažemo čast Jehovi koji je toliko toga učinio za svakoga od nas.

12. Koliko Jehovi znači to što smo poslušni njegovoj zapovesti što se tiče sastanaka?

12 Jehovi dugujemo i poslušnost. On nam je zapovedio da ne propuštamo sastanke, naročito tokom ovog vremena kraja. Jehovi je ugodno kada se držimo te zapovesti (1. Jov. 3:22). On zapaža i ceni sav naš trud koji ulažemo da bismo dolazili na sve sastanke (Jevr. 6:10).

13, 14. Kako se na sastancima možemo približiti Jehovi i Isusu?

13 Svojim prisustvom pokazujemo Jehovi da želimo da se približimo njemu i njegovom Sinu. Naš Veličanstveni Učitelj nas na našim sastancima poučava preko svoje pisane Reči, Biblije (Is. 30:20, 21). Na osnovu onoga što čuju na našim sastancima, čak i oni koji ne dele naša verovanja mogu zaključiti da mi zaista služimo istinitom Bogu (1. Kor. 14:23-25). Jehova vodi sastanke posredstvom svog svetog duha, a ono čemu se na sastancima poučavamo dolazi direktno iz njegove Reči. Dakle, na našim sastancima takoreći slušamo Jehovin glas i iz prve ruke možemo osetiti koliko se on brine za nas. To nas svakako približava Jehovi.

14 Isus je rekao: „Gde su dvojica ili trojica sakupljena u moje ime, tamo sam i ja među njima“ (Mat. 18:20). Ove Isusove reči se u načelu odnose na naše sastanke. Hrist nadgleda skupštine Božjeg naroda budući da je njihov poglavar (Otkr. 1:20 – 2:1). Očigledno je da su Jehova i Isus s nama i da nas jačaju na našim sastancima. Jehova je sigurno zadovoljan kad vidi da istinski želimo da se približimo njemu i njegovom Sinu.

15. Kako možemo pokazati Jehovi da želimo da mu budemo poslušni?

15 Svojim prisustvom pokazujemo Jehovi da želimo da mu budemo poslušni. Premda nam je Jehova zapovedio da dolazimo na sastanke, on nas ne prisiljava da to i činimo (Is. 43:23). Dakle, na nama je da pokažemo Jehovi koliko ga volimo i koliko smo uvereni u to da on ima pravo da nam kaže šta treba da radimo (Rimlj. 6:17). Na primer, možda naš poslodavac insistira na tome da radimo i u vreme kada treba da idemo na sastanak. Možda nam vlasti prete da će nas novčano kazniti, da ćemo završiti u zatvoru ili da će nam se nešto još gore desiti ako budemo održavali sastanke. A može biti da nam je draže da radimo nešto drugo nego da idemo na sastanke. U svakoj od ovih situacija moramo sami odlučiti šta ćemo uraditi (Dela 5:29). Jehova će biti srećan ukoliko odlučimo da mu budemo poslušni (Posl. 27:11).

I DALJE BUDIMO REDOVNI NA SASTANCIMA

16, 17. (a) Kako znamo da su prvim hrišćanima sastanci bili važni? (b) Koliko su bratu Džordžu Gangasu značili sastanci?

16 Prvi hrišćani su sigurno bili oduševljeni čudom koje se dogodilo na Pedesetnicu 33. n. e. Ali njihova revnost nije bila kratkog daha. Oni su nastavili da se redovno sastaju i nakon toga. Razmišljali su jedni o drugima i nisu propuštali sastanke (Jevr. 10:24, 25). Budući da su živeli pod rimskom vlašću i da su trpeli progonstvo judejskih verskih vođa, sigurno im nije bilo lako da dolaze na sastanke. Ali oni su ipak činili sve što su mogli da bi u tome istrajali.

17 Mnoge Jehovine sluge u savremeno doba pokazale su da veoma cene naše sastanke. Džordž Gangas, koji je služio kao član Vodećeg tela više od 22 godine, rekao je sledeće: „Za mene je sastajanje s braćom jedno od najvećih zadovoljstava u životu i izvor ohrabrenja. Volim da dođem u Dvoranu Kraljevstva među prvima i ako je moguće da odem među poslednjima. Veoma sam srećan kad razgovaram s braćom i sestrama. Kad sam među njima, osećam se kao kod kuće sa svojom porodicom, u duhovnom raju.“ Još je rekao: „Kao što kompas uvek pokazuje sever, tako i mene srce uvek vuče tamo gde se Božji narod okuplja.“

18. Kakav stav treba da imamo prema sastancima i šta treba da radimo?

18 Da li i mi imamo takav stav prema sastancima? Ako imamo, dajmo sve od sebe da i dalje redovno dolazimo na sastanke. Tako ćemo Jehovi pokazati da se svim srcem slažemo sa onim što je rekao kralj David: „Jehova, ja volim dom u kom ti prebivaš“ (Ps. 26:8).

^ [1] (3. odlomak) Neka naša braća i sestre ne mogu redovno da dolaze na sastanke zbog okolnosti na koje ne mogu da utiču, kao što je na primer ozbiljna bolest. Jehova ih sigurno razume i veoma ceni što mu služe celim srcem. Skupštinske starešine mogu pomoći takvoj braći i sestrama da i oni imaju koristi od duhovnog programa tako što će se recimo postarati da mogu da prate program preko telefona ili da dobiju snimak sastanka koji naknadno mogu preslušati.

^ [2] (3. odlomak) Videti okvir „Zašto dolazimo na sastanke?“.