1. Šta Jehova želi svim ljudima?

 KADA je stvorio ljude, Jehova im je dao slobodu izbora. Tu slobodu koristimo svaki put kada donosimo odluke. Najvažnija odluka koju možemo doneti jeste da predamo svoj život Jehovi i postanemo deo njegove duhovne porodice. Jehova bi najviše voleo da svi to urade, zato što voli ljude i želi im najbolje. Želi da im bude prijatelj i da im podari večni život (Pon. zak. 30:19, 20; Gal. 6:7, 8).

2. Kako Jehova gleda na prestupnike koji se ne kaju? (1. Jov. 2:1).

² Ipak, Jehova nikoga ne prisiljava da mu služi. On svakoga pušta da sam za sebe donosi odluke. Šta ako kršteni Svedok prekrši Božji zakon i počini ozbiljan greh? Ako se ne pokaje, mora biti udaljen iz skupštine (1. Kor. 5:13). Ali i u tom slučaju, Jehova se iskreno nada da će mu se on vratiti. Upravo zato je i obezbedio otkupninu – da na osnovu nje može da oprosti prestupniku koji se kaje. (Pročitati 1. Jovanovu 2:1.)  Naš dobri Bog s puno ljubavi poziva prestupnike da se pokaju (Zah. 1:3; Rimlj. 2:4; Jak. 4:8).

3. Šta ćemo razmatrati u ovom članku?

³ Jehova želi da usvojimo njegov stav prema grehu i onima koji ozbiljno pogreše. U ovom članku ćemo videti kako to možemo da uradimo. Dok ga budeš čitao, zapazi (1) kako je u korintskoj skupštini u prvom veku rešen slučaj u kome je jedan brat počinio ozbiljan greh, (2) šta im je apostol Pavle rekao da urade kada se taj grešnik pokajao i (3) šta iz ovog zapisa razumemo o tome kakav je Jehovin stav prema hrišćanima koji počine ozbiljan greh.

SLUČAJ OZBILJNOG GREHA U PRVOM VEKU

4. Šta se u prvom veku dešavalo u skupštini u Korintu? (1. Korinćanima 5:1, 2).

⁴ Pročitati 1. Korinćanima 5:1, 2. Tokom trećeg misionarskog putovanja, Pavle je čuo da se nešto strašno dešava u novoosnovanoj skupštini u Korintu. Jedan brat je imao polne odnose sa svojom maćehom. To je bilo skandalozno i nije se dešavalo „ni među nevernicima“! Ne samo što je skupština to tolerisala već se izgleda i ponosila tim svojim stavom. Možda su neki mislili da takav stav odražava Božje milosrđe i razumnost prema nesavršenim ljudima. Ali Jehova ne toleriše greh među svojim narodom. Takvim drskim postupanjem, taj čovek je kvario reputaciju skupštine. Osim toga, mogao je i da loše utiče na braću i sestre koji su se družili s njim. Šta je Pavle rekao skupštini da uradi?

5. Šta je Pavle rekao korintskoj skupštini da uradi i šta je to podrazumevalo? (1. Korinćanima 5:13; videti i sliku).

⁵ Pročitati 1. Korinćanima 5:13. Pod Božjim nadahnućem, Pavle je napisao poslanicu u kojoj je rekao da nepokajničkog grešnika treba udaljiti iz skupštine. Kako je trebalo da se ostala braća i sestre postave prema njemu? Pavle im je rekao da prestanu da se druže s njim. Šta je to konkretno značilo? Pavle je precizirao da to znači da čak i ne jedu s takvim čovekom (1. Kor. 5:11). Kad s nekim sednemo da jedemo, obično krene razgovor i tako se ljudi zbližavaju. Dakle, Pavle je skupštini jasno stavio do znanja da ne treba da se  druže s tim čovekom. Tako se skupština ne bi iskvarila (1. Kor. 5:5-7). Pored toga, kada bi prestupnik video da braća i sestre više ne žele da budu u kontaktu s njim, možda bi shvatio da je predaleko otišao, pa bi se postideo i pokajao.

6. Kako je Pavlova poslanica uticala na skupštinu i na prestupnika?

⁶ Nakon što je napisao Poslanicu Korinćanima, Pavle se pitao da li će ga skupština poslušati. Tit mu je doneo vesti koje su ga obradovale. Skupština je prihvatila njegov savet (2. Kor. 7:6, 7). Postupili su po onome što im je napisao. Tokom narednih meseci, prestupnik se pokajao, prestao je da greši, promenio stav i počeo da postupa u skladu sa Jehovinim pravednim merilima! (2. Kor. 7:8-11).  Šta je Pavle sada rekao skupštini da uradi?

KAKO JE TREBALO DA SE SKUPŠTINA POSTAVI PREMA POKAJNIKU

7. Koje dobro je proisteklo iz toga što je grešnik bio udaljen iz skupštine? (2. Korinćanima 2:5-8).

⁷ Pročitati 2. Korinćanima 2:5-8. Pavle je napisao: „Takvom čoveku je dovoljno što ga je ukorila većina.“ Drugim rečima, ukor je poslužio svojoj svrsi, to jest pomogao mu je da se pokaje (Jevr. 12:11).

8. Šta je zatim Pavle rekao skupštini da uradi?

⁸ Pavle je zato rekao skupštini da mu oproste, uteše ga i pokažu mu da ga vole. Zapazimo da Pavle nije želeo samo da skupština dozvoli tom čoveku da se vrati. Želeo je da ga rečima i delima uvere da su mu zaista oprostili i da ga vole. Time bi jasno pokazali da im je drago što se vratio u skupštinu.

9. Zašto je možda nekima bilo teško da oproste pokajniku?

⁹ Da li je nekima u skupštini bilo teško da prihvate tog pokajnika? Biblija o tome ne govori, ali je vrlo moguće. Na kraju krajeva, svojim postupcima je naškodio skupštini, a nekim pojedincima verovatno i naneo bol. Neki su možda mislili da nije pošteno da se on tako srdačno dočeka, dok su se oni sve to vreme grčevito borili da ostanu moralno čisti. (Uporediti s Lukom 15:28-30.) Zašto je i pored svega toga bilo važno da skupština pokaže iskrenu ljubav prema bratu koji se vratio?

10-11. Šta se moglo dogoditi da starešine nisu oprostile pokajniku?

¹⁰ Zamisli šta bi se desilo da starešine nisu dozvolile tom bratu koji se iskreno kajao da se vrati u skupštinu ili da nakon njegovog povratka skupština nije pokazala pravu ljubav prema njemu. Možda bi ga slomila prevelika žalost. Mogao bi lako pomisliti da za njega nema nade. Ili bi možda čak prestao da se trudi da obnovi prijateljstvo sa Bogom.

¹¹ Što je još gore, ako braća i sestre ne bi oprostila pokajniku, ugrozila bi svoj odnos sa Jehovom. Zašto? Zato što se ne bi ugledala na Jehovu, koji je spreman da oprosti pokajniku, već na Satanu, koji je grub i nemilosrdan. Time bi u stvari postali oruđe u Đavolovim rukama, kojim bi on rado dokrajčio tog čoveka (2. Kor. 2:10, 11; Ef. 4:27).

12. Kako je skupština mogla da se ugleda na Jehovu?

¹² Kako se onda skupština u Korintu mogla ugledati na Jehovu a ne na Satanu? Tako što bi se prema pokajničkim grešnicima ophodila kao i Jehova. Pogledaj šta su neki biblijski pisci rekli o Jehovi. David je rekao: „Ti si, Jehova, dobar i spreman da oprostiš“ (Ps. 86:5). Mihej je napisao: „Ko je Bog kao ti, koji oprašta krivicu i prelazi preko prestupa“ (Mih. 7:18). A Isaija je rekao: „Neka zli ostavi svoj put i zlikovac svoje misli. Neka se vrati Jehovi, koji će mu se smilovati, našem Bogu, jer će mu velikodušno oprostiti“ (Is. 55:7).

13. Zašto je bilo na mestu da pokajnik bude primljen u skupštinu? (Videti okvir „ Posle kog vremena je čovek iz Korinta bio primljen u skupštinu?“)

¹³ Skupština u Korintu je po ugledu na Jehovu trebalo da srdačno primi  pokajnika i uveri ga u svoju ljubav. Time što bi poslušali Pavla i oprostili pokajniku, pokazali bi da su „poslušni u svemu“ (2. Kor. 2:9). Istina je da je od udaljivanja tog brata iz skupštine prošlo svega nekoliko meseci, ali pošto je to urodilo plodom i navelo ga da se pokaje, nije bilo razloga odlagati njegovo primanje u skupštinu.

KAKO DA BUDEMO PRAVEDNI I MILOSRDNI PO UGLEDU NA JEHOVU

14-15. Šta učimo iz toga kako je slučaj u drevnom Korintu bio rešen? (2. Petrova 3:9; videti i sliku).

¹⁴ Ono što u Bibliji piše o tome kako je rešen slučaj prestupa u drevnom Korintu, zapisano je i sačuvano nama za pouku (Rimlj. 15:4). Iz tog zapisa saznajemo da Jehova ne toleriše ozbiljne grehe među svojim narodom. On ne smatra da onome ko je počinio ozbiljan greh i ne kaje se treba „milosrdno“ dozvoliti da ostane deo skupštine. Jehova jeste milosrdan, ali nije popustljiv, niti snižava svoja merila (Jud. 4). Zapravo, kad bi to radio, uopšte ne bi bio milosrdan jer bi time ugrozio sve u skupštini (Posl. 13:20; 1. Kor. 15:33).

¹⁵ Pa ipak, Jehova ne želi da iko bude uništen. On želi da spase ljude ako je ikako moguće. Ukazuje milosrđe onima koji se pokaju i hteli bi da se opet  zbliže s njim (Jezek. 33:11; pročitati 2. Petrovu 3:9). Dakle, kad se čovek iz Korinta pokajao i prestao da čini greh, Jehova je preko Pavla objasnio skupštini da treba da mu oproste i prime ga nazad.

16. Šta ti misliš o tome kako je rešen problem u Korintu?

¹⁶ Ovo razmatranje slučaja u Korintu pomaže nam da vidimo kolika je Jehovina ljubav, pravednost i pravda (Ps. 33:5). Sve to nas podstiče da još više hvalimo našeg Boga. Na kraju krajeva, svi mi smo grešni i treba nam njegov oproštaj. Svi imamo razloga da budemo zahvalni Jehovi što je platio otkupninu, na osnovu koje je moguće da nam oprosti. Veoma je utešno znati da Jehova voli svoj narod i da mu želi samo najbolje!

17. O čemu će biti reči u narednim člancima?

¹⁷ A kako je danas? Ako neko počini ozbiljan greh, kako se skupštinske starešine mogu ugledati na Jehovu i pomoći toj osobi da se pokaje? Kako skupština treba da reaguje ako starešine odluče da nekoga udalje ili da ga prime? Ovim pitanjima bavićemo se u narednim člancima.