1, 2. Šta znači usmeriti pogled na Jehovu?

ŽIVIMO u veoma teškom vremenu i biće sve teže dok ne dođe novi svet i na celoj zemlji ne zavlada pravi mir (2. Tim. 3:1). Zato je na mestu da se pitamo: „Na koga usmeravam pogled, to jest na koga se oslanjam za pomoć i vođstvo?“ Možda odmah kažemo: „Na Jehovu.“ To jeste najbolji odgovor.

² Međutim, šta znači usmeriti pogled na Jehovu? Kako možemo proceniti da li nam je pogled usmeren na njega uprkos raznim poteškoćama? Vekovima ranije, psalmista je istakao koliko je važno da u situacijama kada nam je potrebna pomoć pogled usmerimo na Jehovu. (Pročitati Psalam 123:1-4.) On je to uporedio s načinom na koji sluga gleda svog gospodara. Šta je time mislio? Naravno, jedan sluga usmerava pogled na svog gospodara u tom smislu što očekuje da se gospodar pobrine za njegove osnovne potrebe. Ali ne samo to. Sluga mora pažljivo posmatrati  svog gospodara kako bi razumeo šta on želi i onda postupao u skladu s tim. Slično tome, svakodnevno treba da istražujemo Božju Reč kako bismo razumeli šta Jehova očekuje od nas i zatim postupali po tome. Tek tada možemo biti sigurni da će nam Jehova pružiti pomoć onda kad nam je potrebna (Ef. 5:17).

3. Zbog čega bismo mogli skrenuti pogled od Jehove?

³ Iako znamo koliko je važno da nam pogled neprestano bude usmeren na Jehovu, može se desiti da nam nešto odvuče pažnju. Upravo se to dogodilo Isusovoj prijateljici Marti. Ona je u jednoj prilici bila toliko „zaokupljena posluživanjem“ da nije obratila pažnju na važnije stvari (Luka 10:40-42). Ako se to desilo jednoj bogobojaznoj osobi dok je bila u Isusovom društvu, jasno je da bi se isto moglo desiti i nama. Šta bi nam moglo odvratiti pogled od Jehove? U ovom članku ćemo videti da to mogu biti postupci drugih. Takođe ćemo videti šta nam može pomoći da nam pogled ostane usmeren na Jehovu.

4. Zašto nam može izgledati čudno to što Mojsije nije ušao u Obećanu zemlju?

⁴ Mojsije je pomoć i vođstvo uvek tražio od Jehove. On je „ostao postojan kao da vidi Nevidljivog“. (Pročitati Jevrejima 11:24-27.) U Bibliji se kaže da se u Izraelu „više nije pojavio prorok kao što je bio Mojsije, koga je Jehova poznavao licem u lice“ (Pon. zak. 34:10). Međutim, iako je Mojsije bio toliko blizak s Jehovom, napravio je grešku koja ga je koštala ulaska u Obećanu zemlju (Br. 20:12). Šta ga je navelo da pogreši?

5-7. (a) Šta se desilo ubrzo nakon što su Izraelci izašli iz Egipta? (b) Kako je Mojsije postupio u toj situaciji?

⁵ Prošlo je manje od dva meseca od kako su Izraelci izašli iz Egipta. Čak i pre nego što su stigli do gore Sinaj, pojavio se ozbiljan problem. Žalili su se jer nisu imali vodu i počeli su da gunđaju protiv Mojsija. Ta situacija je bila toliko napeta da je Mojsije zavapio Jehovi i rekao: „Šta da radim s ovim narodom? Još malo pa će me kamenovati!“ (Izl. 17:4). Jehova mu je dao jasne smernice. Rekao mu je da uzme svoj štap i da udari u stenu na Horivu, nakon čega će iz nje poteći voda. U Bibliji piše: „Mojsije je učinio tako pred izraelskim starešinama.“ Narod je utolio žeđ i problem je bio rešen (Izl. 17:5, 6).

⁶ U Bibliji dalje stoji da je Mojsije to mesto nazvao „Masa i Meriva, zato što su se Izraelovi sinovi prepirali i zato što su iskušavali Jehovu, govoreći: ’Je li Jehova među nama ili nije?‘“ (Izl. 17:7). Ta imena su odgovarajuća jer znače „iskušavanje“ i „prepirka“.

⁷ Kako je Jehova gledao na to što se desilo kod Merive? On je smatrao da su se Izraelci pobunili protiv njega, a ne protiv Mojsija. (Pročitati Psalam 95:8, 9.) To što su Izraelci uradili bila je ozbiljna greška. Ali Mojsije je u ovoj situaciji postupio ispravno jer je usmerio pogled na Jehovu i sledio njegove smernice.

8. Šta se desilo pred sam kraj putovanja kroz pustinju?

⁸ Međutim, šta se dogodilo u sličnoj situaciji 40 godina kasnije, na samom kraju putovanja kroz pustinju? Izraelci su se našli na mestu koje je kasnije takođe nazvano  Meriva, a nalazilo se u blizini Kadisa, na granici sa Obećanom zemljom. * Ponovo su se žalili jer nisu imali vodu (Br. 20:1-5). Ali Mojsije je ovog puta postupio drugačije.

9. (a) Šta je Jehova rekao Mojsiju da uradi? (b) Šta je Mojsije uradio? (Videti sliku na početku članka.)

⁹ Kako je ovog puta Mojsije postupio? Ponovo se obratio Jehovi za pomoć. Ali Jehova mu nije opet rekao da udari u stenu. Trebalo je da uzme svoj štap, okupi narod ispred stene i zatim kaže steni da pusti vodu iz sebe (Br. 20:6-8). Međutim, Mojsije se nije obratio steni, već se toliko razgnevio da se izvikao na narod: „Slušajte buntovnici! Hoćemo li vam iz ove stene izvesti vodu?“ Zatim je udario u stenu, i to ne jednom, već dva puta (Br. 20:10, 11).

10. Kako je na Jehovu uticalo ono što je Mojsije uradio?

¹⁰ Jehova se razgnevio na Mojsija (Pon. zak. 1:37; 3:26). Zbog čega? Moguće je da je postojalo više razloga. Jedan je mogao biti taj što Mojsije nije postupio po novim smernicama koje mu je on dao.

11. Kako je Mojsije možda naveo Izraelce da pomisle da Jehova nije učinio čudo?

¹¹ Postoji još jedan moguć razlog zbog kog se Jehova razgnevio. U okolini Merive gde se desilo prvo čudo, stene su granitne i izuzetno su čvrste. Koliko god bi neko jako udario u takvu stenu, niko ne bi očekivao da voda tek tako poteče iz nje. Međutim, kod druge Merive se nalaze krečnjačke stene, koje su mnogo mekše. Zbog toga što je krečnjak porozan, ispod njega se često nalaze podzemni rezervoari, koji se mogu koristiti za snabdevanje vodom. Da li je možda Mojsije time što je dva puta udario u tako meku stenu dao povoda drugima da misle da je voda potekla prirodnim putem, a ne zahvaljujući Jehovi? Da li je time što je udario u stenu, umesto da joj se obrati, Mojsije na neki način umanjio čudo? * To ne možemo sa sigurnošću tvrditi.

12. Koji je još jedan mogući razlog zbog kog se Jehova razgnevio na Mojsija i na Arona?

¹² Postoji još jedno moguće objašnjenje zašto se Jehova razgnevio na Mojsija i na Arona. Osmotrimo šta je Mojsije rekao narodu: „Hoćemo li vam iz ove stene izvesti vodu?“ Time što je rekao „hoćemo li“, Mojsije je verovatno mislio na sebe i Arona. Tim rečima je pokazao ogromno nepoštovanje prema Jehovi, onom koji je zapravo učinio to čudo. Izgleda da je ovo objašnjenje potkrepljeno psalmistinim rečima: „A kod vode Merive gnev su izazvali, pa je Mojsija zbog njih nevolja snašla. Jer zbog njih je duh njegov ogorčen postao, pa je brzopleto progovorio usnama svojim“ * (Ps. 106:32, 33; Br. 27:14). Bilo kako bilo, Mojsije je svojim postupkom uskratio Jehovi slavu koja mu pripada. Zato se Jehova obratio Mojsiju i Aronu rečima:  „Pobunili [ste se] protiv moje naredbe“ (Br. 20:24). To je zaista bio ozbiljan greh!

13. Kako je Jehova u ophođenju s Mojsijem pokazao da je pravedan i dosledan?

¹³ Pošto su Mojsije i Aron predvodili njegov narod, Jehova je očekivao od njih da budu primer drugima (Luka 12:48). Godinama ranije, Jehova je celoj jednoj generaciji Izraelaca uskratio ulazak u Hanan zato što su se pobunili protiv njega (Br. 14:26-30, 34). Kada se Mojsije pobunio, Jehova je pokazao da je pravedan i dosledan tako što ga je kaznio na isti način. Kao ni drugim buntovnim Izraelcima, ni Mojsiju nije bilo dozvoljeno da uđe u Obećanu zemlju.

14, 15. Zbog čega se Mojsije pobunio protiv Jehove?

¹⁴ Zbog čega je Mojsije postupio buntovno? Pogledajmo još jednom šta stoji u Psalmu 106:32, 33: „A kod vode Merive gnev su izazvali, pa je Mojsija zbog njih nevolja snašla. Jer zbog njih je duh njegov ogorčen postao, pa je brzopleto progovorio usnama svojim.“ Iako su se Izraelci pobunili protiv Jehove, Mojsije je postao ogorčen. Nije uspeo da se obuzda i zato se bez razmišljanja obratio narodu, ne uzimajući u obzir težinu svojih reči.

¹⁵ Mojsije je dozvolio da na njega utiču postupci drugih i zbog toga mu pogled više nije bio usmeren na Jehovu. Kad je prvi put došlo do pobune, Mojsije je ispravno postupio (Izl. 7:6). Međutim, pošto su se Izraelci decenijama bunili, moguće je da se Mojsije umorio i da su se u njemu gomilala negativna osećanja. Da li je u tom trenutku razmišljao samo o svojim osećanjima umesto o tome kako da iskaže čast Jehovi?

16. Zašto je važno da razmišljamo o onome što se desilo Mojsiju?

¹⁶ Mojsije je bio prorok koji je imao snažnu veru. Ukoliko je njemu nešto moglo da odvuče pažnju od Jehove i navede ga da pogreši, isto bi se moglo desiti i nama. Nalazimo se na pragu novog sveta, koji nam je Jehova obećao (2. Petr. 3:13). Sigurno je da niko od nas ne želi da propusti priliku da uđe u novi svet. Ali da bismo to mogli, naš pogled mora uvek biti usmeren na Jehovu i moramo uvek vršiti njegovu volju (1. Jov. 2:17). Šta učimo iz onoga što se desilo Mojsiju?

17. Šta će nam pomoći da nas ne obuzme gnev?

¹⁷ Ne dozvoli da te obuzme gnev. Čak i ako se uvek iznova suočavamo sa istim problemima, ne treba da posustanemo „u činjenju dobra, jer ćemo, ako se ne umorimo, žeti kad dođe vreme“ (Gal. 6:9; 2. Sol. 3:13). Kada nam je zbog nečega ili nekoga strpljenje na ispitu, da li pazimo na svoje reči i da li kontrolišemo svoju narav? (Posl. 10:19; 17:27; Mat. 5:22). Kada nas drugi naljute, važno je da damo „mesta gnevu“. Čijem gnevu? Jehovinom. (Pročitati Rimljanima 12:17-21.) Ako nam je pogled usmeren na Jehovu, neće nam biti teško da mu ukažemo poštovanje time što dajemo mesta njegovom gnevu, to jest time što strpljivo čekamo da reši problem kad on bude smatrao da je pravo vreme za to. Ukoliko bismo postupili suprotno i preuzeli stvari u  svoje ruke, to bi značilo da ga ne poštujemo.

18. Kako treba da gledamo na smernice od Jehove?

¹⁸ Drži se najnovijih smernica. Da li se u svemu držimo najnovijih smernica koje dobijamo od Jehove? Ako se držimo, nećemo upasti u zamku da sve radimo onako kako smo navikli. Bićemo spremni da što pre primenimo nove smernice koje dobijamo putem Jehovine organizacije (Jevr. 13:17). Isto tako, pazićemo da ne idemo „preko onoga što je napisano“ (1. Kor. 4:6). Na taj način, pogled će nam biti usmeren na Jehovu.

19. Kako možemo sprečiti da zbog tuđih grešaka narušimo svoje prijateljstvo s Jehovom?

¹⁹ Ne dozvoli da tuđe greške naruše tvoje prijateljstvo s Jehovom. Ukoliko nam je pogled uvek usmeren na Jehovu, nećemo dozvoliti da zbog postupaka drugih postanemo ogorčeni ili da narušimo prijateljstvo s njim. To je naročito važno kada, poput Mojsija, imamo neke odgovornosti u Jehovinoj organizaciji. Iako treba da radimo „na svom spasenju sa strahom i drhtanjem“, zadržimo na umu da Jehova nema jedan krut obrazac po kom svima sudi (Fil. 2:12). Što su veće odgovornosti koje dobijamo, to Jehova u većoj meri očekuje da u svemu budemo primer drugima (Luka 12:48). Ako zaista volimo Jehovu, nećemo dozvoliti da nas išta spotakne ili rastavi od njegove ljubavi (Ps. 119:165; Rimlj. 8:37-39).

20. Šta treba čvrsto da odlučimo?

²⁰ U ovom veoma teškom vremenu, naš pogled treba stalno da bude usmeren ka onom koji živi na nebesima kako bismo razumeli šta je njegova volja. Nemojmo nikada dopustiti da tuđe greške naruše naše prijateljstvo s Jehovom. Na Mojsijevom primeru smo videli koliko je to važno. Nemojmo burno reagovati na propuste drugih, već budimo odlučni da nam pogled bude usmeren ka „Jehovi, Bogu našem, dok čekamo da nam se smiluje“ (Ps. 123:1, 2).